Чланци поређани по датуму: petak, 08 decembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Drugog dana posete, imali smo priliku da posetimo zadrugu u Istočnoj Češkoj, gde smo razgovarali sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, a svoje utiske sa nama je podelio i gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva.

Na putovanju smo posetili zadrugu u istočnoj Češkoj, koja ima 600 ha zemlje, sa godišnjom proizvodnjom 12.000-15.000 tona voća. U razgovoru sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, saznali smo da je u proizvodnji najviše zastupljena jabuka sa 80 %, zatim proizvodnja višnje sa oko 1.000 t, 300-500 t šljive i oko 200 t trešnje. U ovom trenutku, kapacitet zadruge je oko 11.000 t voća. Ove godine, zadruga je pustila u rad novo skladište za voće kapaciteta 2.000 t. Zadruga za svoje članove osigurava selekciju, pakovanje i prodaju voća velikim trgovinskim lancima. Kako je istakao naš sagovornik, članovi zadruga imaju svoje voćnjake a zadruga im pruža usluge da lakše plasiraju proizvode na tržište. U isto vreme im pruža savete za koju voćnu vrstu da se opredele i kako da najbolje zaštite svoje proizvode. Zadruga ima profesionalni menadžment, uključujući i sopstveni transport.

Kako je naveo gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva, iako nije zemlja gde je voćarstvo osnovna grana poljoprivrede, Republika Češka je prepoznala voćarstvo kao granu poljoprivrede koja je veoma bitna, gde je uloženo dosta novca i napora da stvore jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat daje na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je bitno što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti i tako se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji. Kako nam navodi gospodin Milinković, ovo putovanje je od velikog značaja, dosta su naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.

         

         "Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane."

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Agrobiznis magazin sa valjevcima u Institutu za voćarstvo Češke Republike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3407-agrobiznis-magazin-sa-valjevcima-u-institutu-za-vocarstvo-ceske-republike

 

Објављено у Zadrugarstvo
petak, 08 decembar 2017 11:02

Razvoj zadrugarstva u evropskim zemljama

Zadrugarstvo u zemljama razvijenog dela Evrope funkcioniše na drugim osnovama nego što je to slučaj kod nas. Naime, članovi zadruge su farmeri koji su udružili celokupnu svoju imovinu i stavili je na raspolaganje zadruzi.

Tu imovinu čine:

- obradivo poljoprivredno zemljište;

- mehanizacija i oprema;

- objekti za smeštaj stoke;

- skladišta;

- hangari;

- transportna sredstva i drugo.

Broj ovako udruženih zadrugara može biti ograničen ili pak neograničen u zavisnosti od interesa članova zadruge. Pošto su udružili svoju imovinu, kako pokretnu tako i nepokretnu, zainteresovani su da zadruga posluje profitabilno.

Iz tog razloga, u samom ugovoru koji su potpisali prilikom pristupanja ovakvoj zadruzi, definisali su sve delove ugovora do detalja kako bi zaštitili svoja prava, ali i prihvatili obaveze definisane gore navedenim ugovorom.

Članovi zadruge na svojim skupštinama biraju i razrešavaju menadžment, odnosno direktora, upravni odbor i druga tela u zavisnosti od potrebe.

Poslovne odluke donosi menadžment zadruge u dogovoru sa članovima zadruge na skupštinama koje se održavaju u određenim vremenskim intervalima.

Ovakav vid zadrugarstva ima opravdanje, jer u jakoj konkurenciji koja vlada na tržištu, neophodan je radi opstanka same zadruge. Na ovaj način postaju ozbiljan privredni subjekt koji ima šansu da uspešno posluje, širi se i uvećava zaradu.

Zarada ostvarena na ovaj način deli se članovima zadruge po ugovoru sklopljenom prilikom pristupanja istoj. Takođe, menadžmentu se isplaćuju mesečne zarade.

Visina akumulacije koja se ostvari poslovanjem zadruge usmerava se na nove poslove i nova tržišta ili se pak deponuje u poslovnim bankama.

Radi ojačavanja konkurentnosti, neke zadruge se udružuju sa drugim zadrugama ili drugim privrednim subjektima odnosno trgovinskim lancima, prerađivačima radi većeg profita.

U nekim zemljama veći broj zadruga su se udružile po horizontali (bave se istom delatnošću) ili po vertikali (sa onima koji se bave drugim delatnostima) i tako čine velike konkurentne sisteme koji kontrolišu veći deo tržišta.

Takvi sistemi najčešće imaju primarnu proizvodnju, preradu, transport, maloprodaju i veleprodaju.

U ovakvim firmama nastalim udruživanjem zadruga zarađuje se veliki novac koji služi za isplatu dividende, mesečne zarade, a isto tako i za nove investicije.

Branislav Radovanović, PSSS Mladenovac                                               

Објављено у Zadrugarstvo
petak, 08 decembar 2017 07:35

FAO: U svetu pale cene hrane

Svetske cene hrane blago su pale u novembru u odnosu na prethodni mesec, jer je pad cena mlečnih proizvoda neutralisao drastično poskupljenje šećera i biljnog ulja, saopštila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Cenovni indeks FAO, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je prošlog meseca 175,8 poena, što je za 0,5 odsto manje nego u oktobru, prenosi agencija Rojters.

U odnosu na novembar 2016. godine, cene hrane na međunarodnim tržištima bile su prošlog meseca za 2,3 odsto više.

FAO je povisio procenu globalne proizvodnje žitarica za 2017. godinu na 2,62 milijarde tona, što je za 16,8 miliona tona više u odnosu na prošlogodišnji nivo.

Agencija UN-a je, takođe, podigla procenu globalne proizvodnje pšenice na 754,8 miliona tona, što je, pak, za 1,0 odsto niže u odnosu na proizvodnju iz 2016. godine.

Izvor: www.naslovi.net

 

 

 

Објављено у Agroekonomija

Dunja je voće čiji se plodovi danas malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već pretežno za preradu u čitav niz ukusnih prerađevina (slatko, kompot, džem, sok ili rakija). Plodovi dunje su krupni, veoma privlačnog izgleda, aromatični, prijatnog kiselkastog ukusa, čvrstog mesa (jer sadrži dosta celuloze i kamenih ćelija) i biološki vrlo vrednog hemijskog sastava, koji je za ljudski organizam vrlo hranljiv i lekovit.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje, hemijski sastav ove voćne vrste zavisi od čitavog niza činilaca, od kojih su najvažniji: sorta, rodnost, stepen zrelosti, ekološki uslovi gde se dunja gaji, kao i agro i pomotehnika koja se pri gajenju primenjuje.

Plod dunje se upotrebljava kao hrana i kao lek. Sok od dunje je prijatan i lekovit napitak, koji osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva. Seme od dunje se zbog sluzi upotrebljava za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja , kao i voda za obloge protiv opekotina. Ima primenu i u industriji kozmetike za izradu raznih losiona. U narodnoj medicini se list dunje upotrebljava u obliku čaja.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Kako pravilno da posadite dunju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3298-kako-pravilno-da-posadite-dunju

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31