Чланци поређани по датуму: utorak, 05 decembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Poljska žalfija je zeljasta višegodišnja biljka, koja cveta od maja do oktobra meseca. Raste u visinu i do 50 cm. Ima slabo razgranatu stabljiku i nežan pokrov od dlači ca. Prepoznaje se po sivo-zelenim listovima ovalnog oblika i ljubičastim cvetićima, koji su skupljeni u cvasti.

Ova vrsta žalfije voli suve terene i može se naći na suvim livadama i pašnjacima. Žalfija sadrži vitamin B1 i C, kao i eterična ulja. Preporučuje se kod bolova u stomaku, olakšava varenje i doprinosi dobroj probavi. U narodnoj medicini poznata je kao snažno sredstvo protiv upale respiratornog trakta, zato što deluje kao balsam, koji obavlja sluzokožu i donosi olakšanje.

Primenjuje se u obliku čaja ili inhalacije.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Lekovita biljka i njeno seme

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3375-lekovita-biljka-i-njeno-seme

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Објављено у Agroekonomija
utorak, 05 decembar 2017 07:32

Zašto treba hladiti mleko?

Kada mleko izlazi iz vimena ima temperaturu oko 35 °C, ali i pored svih preduzetih higijenskih mera, u mleku je prisutan veliki broj mikroorganizama. Na putu od potrošača, mleko je izloženo novom zagađenju mikroorganizama. Mleko je veoma hranljiva namirnica, ne samo za čoveka već i za ostala živa bića, te zato mikroorganizmi u njemu nalaze sve uslove za ishranu, porast i razviće.

Razviće i brzina množenja mikroorganizama u mleku ne zavisi od sastojaka mleka već od ostalih uslova. Temperatura mleka je jedan od najvažnijih ekoloških faktora koji regulišu razvitak i sastav mikroflore mleka. Njen uticaj na brzinu umnožavanja je veoma intenzivan.

Hlađenje mleka je zato jedna od najvažnijih tehnoloških operacija obrade mleka na mestu proizvodnje, koja ima za cilj očuvanje njegovog kvaliteta.

Međutim, ako je mleko namenjeno brzoj potrošnji, odmah posle muže, za trenutnu preradu ili pak za ishranu i napajanje teladi, onda mu nije potrebno hlađenje. Hlađenje mleka izostaje i u slučaju ako je organizovan otkup mleka dva puta dnevno.

 

Kakva je situacija na tržištu mleka? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

Објављено у Stočarstvo
utorak, 05 decembar 2017 07:07

SAVETI: Čišćenje i održavanje prskalica

Opremu za prskanje posle upotrebe treba temeljno isprati rastvorom deterdženta i vode (kilogram deterdženta u 100 litara vode). Dopustiti da rastvor deterdženta i vode cirkuliše kroz sistem nekoliko minuta. Ukloniti rasprskivače i filtere isprati čistom vodom. Treba voditi računa da voda koja otiče ne dođe u dodir sa izvorom vode ili potokom. Pre svakog prskanja proveriti čistoću filtera i rasprskivača. Posle svakog prskanja oprati rasprskivače u mlakoj vodi. Ne koristiti žicu ili oštre predmete. Pre rada proveriti nivo ulja u pumpi i po potrebi dopuniti.

Zameniti ulje na svakih 100 sati rada ili prema uputstvu proizvođača pumpi. Ako je ulje u kućištu pumpe postalo belo, odmah promeniti membrane kućišta, isprati ga i nasuti novo ulje. To je znak da je radna tečnost iz komore prešla u kućište. Radne membrane komore menjati na svakih 400 radnih sati ili bar jednom godišnje.

Pre i posle sezone prskanja proveriti stanje i funkcionalnost ventila pumpe. U toku zimskog perioda, prskalicu treba oprati temeljno jakim mlazom vode. Sa pumpe treba demontirati usisni i potisni priključak. Zatim treba rasklopiti pumpu i proveriti stanje svih komponenti, podmazati pokretne delove i ponovo sklopiti pumpu. Takođe treba demontirati i oprati sve filtere, poskidati i oprati sve rasprskivače, demontirati distributor i očistiti sprovodne cevi.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Poljoprivredni budžet će naredne godine iznositi 44,109 milijardi dinara što je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine kada je iznosio 38,7 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i odoprivrede Velimir Stanojević je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu gde je razmatran Predlog republičkog budžeta za 2018. godinu rekao da će 90 odsto budžeta za poljoprivredu, 34,3 milijarde dinara, biti iskorišćeno za subvencije i kapitalne izdatke.

"Od ukupnog budžeta za poljoprivredu za podsticaje će biti iskorišćeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi, a ove godine je za tu namenu bilo izdvojeno 3,8 milijardi dinara", rekao je Stanojević. 

Dodao je da je planirana gradnja kapitalnih objekata za vodosnabdevanje i atarskih puteva, a 300 miliona dinara je namenjeno kupovini ledolomca. 

Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom sledeće godine za bespovratna sredstva iz IPARD programa EU za kupovinu traktora. 

"Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja sledeće godine, pa je zbog kratkog roka u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno da to bude kupovina mehanizacije", rekao je Živković. 

Za bespovratna sredstva iz IPARD programa za kupovinu mehanizacije, gradnju hladnjača, silosa i drugih kapaciteta poljoprivrednici će, prema njegovim rečima, moći da konkurišu u junu sledeće godine i imaće rok od dve godine da realizuju te projekte. 

Skupštinski odbor za poljoprivredu prihvatio je Predlog budžeta Srbije za 2018. godinu.

Izvor: www.naslovi.net

 

Nedimović: "Neophodna komunikacija države sa preduzetnicima"

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3387-nedimovic-neophodna-komunikacija-drzave-sa-preduzetnicima

 

Објављено у Agrarni budžet
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31