Чланци поређани по датуму: sreda, 08 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 08 novembar 2017 13:24

Kako i zašto kompostirati opalo lišće?

Svake jeseni na hiljade tona organskog materijala, u vidu raznih biljnih i životinjskih ostataka, završi na gradskim deponijama. Kontejneri su prepuni opalog lišća i grančica, pokošene trave, ostataka baštenskih biljaka i cveća, kuhinjskog i drugog otpada biljnog i životinjskog porekla.

Pravilnim postupanjem, od njega može da se proizvede prirodno đubrivo. Na taj način se osim finansijskih gubitaka, sprečava i čitav niz „nevidljivih“ štetnih uticaja na životnu sredinu.

Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje, u količini 3-6 kg po m² sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne unosi duboko u zemljište, već pri površini do 5 cm dubine. Naročito je pogodan za pravljenje supstratnih smeša, pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i kao pokrovni sloj za seme. U organskoj proizvodnji on predstavlja značajno đubrivo.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

Објављено у Organska proizvodnja

Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Објављено у Tehnologija prerade
sreda, 08 novembar 2017 10:55

Zašto se koze obezrožavaju?

Rogove je najbolje ukloniti jarićima u starosti od 7 do 14 dana, i to isključivo primenom rogopalera (termokautera), odnosno pomoću toplote. Pritom ne uklanjamo direktno rogove (jer ih nemaju), nego rožnu osnovu iz koje oni rastu nakon porođaja. Odgajivači za paljenje koriste različite predmete, poput cevi ili električnih lemilica, što je apsolutno neprihvatljivo. Koristiti se smeju samo rogopaleri koji su napravljeni isključivo za tu svrhu. Na takve rogopalere se mogu stavljati različiti nastavci, koji svojom veličinom i oblikom omogućavaju temeljno uklanjanje rožne osnove.

Kako bismo tačno znali mesto paljenja, potrebno ga je ošišati. Pre paljenja, temperaturu rogopalera proveravamo prislanjanjem na drvo, pri čemu se mora pojaviti dim, nakon čega pristupamo paljenju. Rogopaler prislanjamo čvrsto na glavu i pritom ga lagano okrećemo najviše do 4 sekunde.

Nakon paljenja rane treba poprskati rastvorom joda. Koze su mirnije, bolji je priraštaj i proizvodnja mleka.

 

SAVETI: Šta treba znati prilikom ukrštanja koza?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3131-saveti-sta-treba-znati-prilikom-ukrstanja-koza

 

Објављено у Kozarstvo
sreda, 08 novembar 2017 07:21

Jeftina i kvalitetna stočna hrana

Ozimi stočni grašak i ozima obična grahorica su poreklom iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajućih materija poput vitamina C), predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajenje biljke, osim za one iz familije mahunarki. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice, zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju, i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.

Opširnije u novom izdanju Agrboznis magazina za mesec novembar. 

 

Da li će suša povećati cenu stočne hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3267-da-li-ce-susa-povecati-cenu-stocne-hrane

 

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Za subvencionisanje investicija u plasteničkoj proizvodnji u ovoj godini, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu opredelio je oko 17 miliona dinara. Oni proizvođači koji su uspešno konkurisali, potpisali su Ugovore o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima će moći da podignu nove plastenike, ili tehnološki unaprede već postojeće.

Sa pažnjom i interesovanjem 42 poljoprivrednika iščitava Ugovore u kojima su navedene pojedinosti o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u okviru konkursne linije namejene plasteničkoj proizvodnji subvencioniše do 70 odsto ukupne investicije u tu - radno intenzivnu granu poljoprivrede.

Proizvođači koji rade u otežanim uslovima, žene i mladi poljoprivrednici, imali su prednost prilikom dodele sredstava. Ne kriju zadovoljstvo, a ima i iznenađenih.

A kada je reč o površinama u plasteničkoj proizvodnji, one su zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajine u porastu, a veća produktivnost i bolja iskoristivost poljoprivrednog zemljišta i jeste jedan od ciljeva ovakvih konkursnih linija.

Subvencionisna podrška poljoprivrednicima neće izostati ni u narednom periodu, poručio je pomoćnik nadležnog pokrajinskog sekretara Mladen Petković, naglašavjući da su u pripremi nove konkursne linije među kojima i one namenjene stimulisanju udruživanja poljoprivrednih

Izvor: www.rtv.rs

 

SAVETI: Kako gajiti karfiol?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3268-saveti-kako-gajiti-karfiol

 

 
Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30