Чланци поређани по датуму: petak, 03 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, danas se u Nju Delhiju sastao sa svojim kolegom ministrom Radha Mohan Singh, koji je zadužen za resor poljoprivrede i zadovoljstvo poljoprivrednika u Indiji, najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Sastanak je nastavak dobre saradnje koju su započeli premijeri Indije i Srbije, podsetio je Nedimović, koji predvodi delegaciju Srbije tokom Međunarodnog sajma hrane.

Ministar Singh je ovom prilikom potvrdio učešće Indije na narednom sajmu u Novom Sadu, i izrazio nadu da će ova zemlja u skoroj budućnosti biti zemlja partner ovog sajma.

     

    Ministar Radha Mohan Singh, zadužen za resor poljoprivrede i zadovoljstvo

    poljoprivrednika u Indiji

Ministri Nedimović i Singh su se složili da saradnja može i mora biti veća. On je istakao da je upravo razgovarao sa rukovodstvom Mahindre, i dodao da će u najkraćem roku delegacija ove kompanije posetiti Srbiju sa ciljem investiranja, kako u preradu, tako i u primarnu prizvodnju i otkup voća, jer je u tom sektoru ova kompanija izuzetno prisutna ne samo u Indiji. Ovom prilikom, ministar Nedimović je predložio sertifikaciju uvoza u Indiju za jabučasto i jagodasto voće iz Srbije, kao i za usaglašavanje veterinarskih sertifikata. On je ovom prilikom takođe predložio da se zaključi i fitosanitarni sporazum koji je poslat preko ambasade Indije u Beogradu, i izrazio nadu da će uskoro taj posao biti završen.

              

              Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Mi mislimo da imamo „win win“ situaciju, trebaju nam riba i pojedino voće, a izvozili bi u Indiju jabučasto i koštičavo voće. On je ovom prilikom na sastanku predložio da se na video konferencijama dogovore oko neophodnih detalja, kako bi sporazumi bili što pre potpisani.

Tokom posete kompaniji Mahindra, saznali smo da su oni pored već poznatog biznisa u sektoru poljoprivredne mehanizacije razvili svoje investicije i u proizvodnji i trgovini mlekom, voćem i povrćem. Sada Mahindra ima firme u Holandiji, Kini, Čileu, Južnoafričkoj Republici, a uskoro otvara u Egiptu. Prema rečima predstavnika Mahindre, oni će vrlo brzo doći u posetu Srbiji, i na licu mesta istražiti potencijale saradnje i dogovoriti kako će se dalje sarađivati.

             

            Sajam hrane u Nju Delhiju

Domaćini su bili impresionirani podacima koje im je saopštio ministar Nedimović u vezi sa potpisanim sporazumima sa Rusijom, Kinom i Turskom, jer je to njima takođe interesantno za dalji razvoj. Mahindra će ove godine imati obrt vredan 16,7 milijardi dolara, a već naredne tri godine očekuje da dostigne 20 milijardi dolara.

                     

Na skupu pored privrednika, nalazi se i Veljko Jovanović, direktor sektora za poljoprivredu PKS. On je ovom prilikom izjavio da se Srbija na Sajmu hrane u Nju Delhiju predstavlja na nacionalnom štandu sa 11 izlagača, među kojima su proizvođači smrznutog voća, konditorskih proizvoda, sušenog voća i drugi. On je rekao da postoji veliko interesovanje u Indiji za saradnju sa našom privredom, i da pored koštičavog voća, postoje realne šanse za izvoz jabuka i smrznutog programa.

                   

                  Veljko Jovanović, direktor sektora za poljoprivredu PKS

 

Објављено у Agroekonomija

Peruanska jagoda ili kineski fenjer je grm na kojem raste bobičasto voće. Može da naraste u visinu do jedan metar, pa je pogodna za balkone, koji su okrenuti ka jugu ili zapadu. Cveta od proleća do jeseni. Od belih cvetova nastaju zeleni lampioni, koji krajem avgusta dobijaju bež boju.

Lampioni su najlepši jesenji ukras, okruženi listovima u obliku srca. 

Plodovi su najukusniji krajem jeseni, u novembru mesecu. Ubrani mogu dugo da stoje. Ova biljka je pogodna za pravljenje kolača, džemova, sokova i koktela. Omotač koji štiti plod je otrovan. Treba biti oprezan prilikom konzumiranja ove lekovite biljke. Omotač ploda se odstranjuje i u ishrani se koristi samo plod.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Otkrivamo vam za šta je sve dobra ova biljka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3199-otkrivamo-vam-za-sta-je-sve-dobra-ova-biljka

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). Njihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri temperaturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

 

Kako se dobija najkvalitetnija rakija od kruške?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3264-kako-se-dobija-najkvalitetnija-rakija-od-kruske

 

Објављено у Tehnologija prerade

U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja pokrovnih useva, naučno dokazano pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno-vazdušnog režima i slično.

Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju su SAFIR, MORINA, MAĐARSKA GROZDASTA i TOPAS.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Nastavlja se borba protiv "lažne" organske hrane 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3196-nastavlja-se-borba-protiv-lazne-organske-hrane

 

Објављено у Organska proizvodnja

U Institutu za voćarstvo u Čačku, počela je prodaja sadnica kategorije jabučastih, koštičavih, jezgrastih, kao i jagodastih vrsta voćaka.

U ponudi će se naći sertifikovane i standardne sadnice, od čega oko 100.000 drvenastih i oko 250.000 jagodastih vrsta voćaka.

Cene sadnog materijala su na prošlogodišnjem nivou: jabuke 230 dinara, kruške 270, dunje, šljive, kajsije, trešnje i višnje 300 dinara, breskve i nektarine 250, orah 1.800, leska jednogodišnje sadnice 200, dvogodišnje 300 dinara, kupine 120 i maline 50 dinara. 

U Institutu za voćarstvo kažu da će pri kupovini sadnog materijala, kupci dobiti informacije za adekvatnu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju, rastojanje, kao i sve ostale neophodne mere za uspešno gajenje voćaka. 

Izvor: www.b92.net

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije i Ministarstva poljoprivrede razgovaraće danas u Beogradu o cenama malina za narednu godinu.

Razgovaraće i o pomoći koju proizvođači traže zbog štete od vremenskih nepogoda i zaštiti geografskog porekla tih proizvoda, najavio je danas predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović.

On je za Betu rekao da će razgovor biti nastavak dijaloga od pre nekoliko meseci, kada su proizvođači protestovali zbog niskih otkupnih cena malina i kupina. 

"Tražićemo pomoć zbog ogromne štete koju su na voću ostavili, prvo mraz u proleće, a zatim grad i visoke temperature", rekao je Radović. 

Dodao je da će poljoprivrednici od resorog ministarstva tražiti da omogući da naredne godine inostrani otkupljivači direktno, bez domaćih posrednika, otkupljuju maline i kupine. 

Asocijacija će tražiti, kako je rekao, da akontna (početna) cena malina u 2018. godini bude prosečna cena iz ove godine. 

Na spisku zahteva je i formiranje Nacionalnog saveta za utvrđivanje geografskog porekla malina i kupina.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30