Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Drugog dana sajma imali smo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja je govorila o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane.

Ovom prilikom, gospođa Brana je istakla da je glavni preduslov za kvalitetna grla stoke dobra higijena, dobri uslovi držanja grla, kvalitetna ishrana i genetski potencijal. Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno, osiguranje zdravog i produktivnog stada.

Objekat za držanje životinja mora da bude čist, osvetljen i da je ventilacija adekvatna. Higijena farme je na dnevnom nivou, kada se čišćenje objekta obavlja dva puta dnevno, ujutru i uveče. Od posebnog značaja je higijena objekta kada se grla useljavaju, gde se obično prave velike greške, pre svega u živinarskoj proizvodnji.

Postoje tri metode održavanje higijene kod životinja, a to su timarenje, kupanje i šišanje.

Svako ko se bavi stočarstvom, mora da obavlja temeljno čišćenje štale jednom godišnje, kako bi se odstranili štetni mikroorganizmi koji izazivaju zaraze i upalna oboljenja kod životinja, jer kada do zaraze dođe, čišćenje štale i uništavanje tela obolelih grla predstavlja vrlo odgovoran posao i moraju ga obavljati nadležne službe, i to je već planska dezinfekcija štale, navodi gospođa Brana. 

Čistoća štale u kombinaciji sa njenom prostranošću i prozračnošću je dobitna, jer utiče na bolji odgoj stoke, koja će u tim uslovima i uz pravilnu negu i ishranu davati više mleka i mesa koje je zdravije i dobrog kvaliteta.

Svi događaji su bili podržani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu.

                                             

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 27 novembar 2017 10:40

Javna licitacija za korišćenje pijačne opreme

JKP „Gradske pijace“ raspisaće licitaciju za dodelu na korišćenje preko 150 tezgi, rashladnih vitrina i ramova, koji se nalaze na atraktivnim mestima beogradskih pijaca.

Zainteresovani poljoprivredni proizvođači, vlasnici samostalnih trgovinskih i zanatskih radnji, mogu konkurisati za tezge na pijacama „Zeleni venac“, „Skadarlija“, „Kalenić“, TC „Novi Beograd“, „Blok 44“, „Zemun“, „Mirijevo“, „Zvezdara“, „Dušanovac“, „Banovo brdo“, „Vidikovac“, „Banjica“, „Gornja varoš“, „Miljakovac“, „Braće Jerković“ i „Senjak“.

Početna licitaciona cena utvrđena je u iznosu od 3.650,00 dinara do 120.000,00 dinara. Kako bi osigurali svoje mesto na jednoj od pijaca koje se nalaze u sastavu JKP „Gradske pijace“, potrebno je da najkasnije 24 sata pre održavanja javne licitacije preuzmete licitacioni broj u upravi pijace gde se nalazi predmetna pijačna oprema i dođete u salu Skupštine opštine Vračar, dana 09. decembra u 14 časova, kada će biti održana javna licitacija.

 

Cenovnik voća i povrća sa Kvantaške pijace

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3363-cenovnik-voca-i-povrca-sa-kvantaske-pijace

 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 27 novembar 2017 10:12

Registrovani novi slučajevi krivolova

U lovnoj sezoni na prepelicu i grlicu u avgustu i septembru registrovano je 59 slučajeva krivolova, a pronađen je i veliki broj lokacija sa vabilicama, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) pozivajući se na podatke Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Prema podacima DZPPS, svake godine u Srbiji u nezakonitom lovu strada između 125.000 i 170.000 jedinki različitih vrsta ptica, a zarad ličnih interesa pojedinaca.

Sa druge strane, prema podacima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za devet meseci ove godine šumarska i lovna inspekcija podnele su tek jednu krivičnu prijavu protiv krivolovaca.

Nikola Stanojević iz DZPPS rekao je za VOICE da su njihove ekipe tokom ovogodišnje sezone lova na prepelicu i grlicu zabeležile slučajeve krivolova na svim terenima na koje su izlazili.

"Polovina slučajeva prijavljena je direktno policiji, zato što smo imali problem s lovnim inspektorima koji su isključili telefone. Ranijih godina smo mogli da ih dobijemo, sada ne", kazao je Stanojević i dodao da strahuje da je to urađeno po nečijem naređenju.

On je rekao da DZPPS uglavnom ima odličnu saradnju sa policijom, ali je kao "usko grlo" ocenio tužilaštvo.

DZPPS je optužio predsednika Lovačkog saveza Srbije i republičkog poslanika Srpske napredne stranke Dragana Šormaza da svojim izjavama dovodi javnost u zabludu i huška ljude da u lovu koriste nezakonita sredstva.

Šormaz nije želeo da za VOICE komentariše te optužbe.

Nikola Stanojević je rekao da su "lovci u panici" jer su svesni da će lov na prepelicu uskoro biti zabranjen, pošto je neodrživ, nezakonit i potpuno kriminalizovan.

Ornitolog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Vojislav Vasić rekao je za VOICE da se u lovištu ništa, ni legalno ni nelegalno, ne može uraditi bez znanja onoga ko upravlja lovištem.

"Priča da se ne zna čije su (protivzakonite) vabilice je priča za predškolski uzrast. Očigledno je da su oni sami sebi najveći rušitelji imidža i ugleda. Sve se to radilo i ranije, ali su bili mnogo pametniji", rekao je Vasić.

Dodao je da su to bili "čuveni lovački rukovodioci, čuveni lovci koji su znali da ne idu baš do kraja, da ne idu prstom u oko".

"Prosto, bili su bolje vaspitani, inteligentniji. A sad su došli neinteligentni, bahati ljudi i oni ne umeju to fino da rade, nego dižu galamu i žale se kako ih svi mrze", naveo je Vasić.

Načelnik Odeljenja za zaštitu staništa i vrsta u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Nikola Stojnić rekao je za VOICE da se određeni ljudi, koji su članovi lovačkih udruženja, pojavljuju kao "faktor ugrožavanja pa čak i kao krivolovci, koji ugrožavaju strogo zaštićene vrste".

On je rekao da nigde u svetu to nije organizovan odstrel vrsta, ali da ne može da se zažmuri na činjenicu da su ti pojedinci, ipak, članovi lovačkih udruženja i da su sredstva kojima su to učinili nabavili kao lovci.

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije naveli su da se pitanje krivolova i upotrebe vabilica za prepelice i grlice lako može rešiti.

"To je apsolutno jednostavno rešiti za sedam dana. Svaka policijska stanica dobije nalog da mora noću da se proveze atarom i da hapsi bilo koga ko šeta njivom", rekao je Nikola Stanojević.

Objasnio je da policija to lice može da odvede na ispitivanje, a da je to posao i lovočuvara.

Stanojević je podsetio da krivolovci spavaju u kolima, stave vabilice na krov, izvade akumulator iz svog automobila i da "opet nadležni ne mogu da nađu dokaze".

Izvor: Beta

 

Kako odabrati pravu hranu za kućnog ljubimca?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3038-kako-odabrati-pravu-hranu-za-kucnog-ljubimca

 

Објављено у Sitne životinje
ponedeljak, 27 novembar 2017 10:03

Cenovnik voća i povrća sa Kvantaške pijace

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 20. 11. DO 26. 11. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE GROŽĐA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.075 tona robe.

              

Najviše se trgovalo: kupusom (268 t), jabukom (143 t), šargarepom (115 t), crnim lukom (86 t), krompirom (61 t), grožđem (60 t), paradajzom (57 t), paprikom (50 t), karfiolom (41 t), krastavcem (28 t) i pomorandžom (21 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (258 t → 268 t), jabuke (135 t → 143 t), šargarepe (80 t → 115 t) i krastavca (7 t → 28 t), dok je promet: crnog luka (167 t → 86 t), krompira (70 t → 61 t), grožđa (151 t → 60 t), paradajza (73 t → 57 t), paprike (70 t → 50 t), karfiola (53 t → 41 t) i pomorandže (35 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          85 - 115 din; prošle nedelje 100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ovih dana priča se o ceni jabuka, i da li je prodati sada ili kasnije? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3311-ovih-dana-prica-se-o-ceni-jabuka-i-da-li-je-prodati-sada-ili-kasnije

 

Објављено у Tržište
ponedeljak, 27 novembar 2017 07:21

Novembar je idealan mesec za ove biljke

Novembar mesec je idealan vremenski period kada treba u vrtu ili na terasi da zasadite bar jednu drvenastu biljku koja produkuje bobice jarkih boja. Pored toga što će osvežiti ambijent, privući će gladne ptičice kojima će tokom zimskih meseci biti ukusna i dragocena hrana. 

Kako se približava zima, tako se bašta sve više ogoljava i gubi svoje šareno ruho, polako se pretvarajući u opusteli ambijent koji če zaobilaziti čak i ptičice. Postoje, međutim, biljke koje baš u jesen nude zrele bobice privlačnih boja, idealnu hranu pticama i sjajan ukras sumornom vrtu. Mnoge od njih tokom proleća i leta produkuju prelepo mirisno cveće koje s jeseni zamenjuju bobice raznovrsnih boja. Ovi plodovi ponekad ostaju na biljci tokom cele zime ne hajući za hladnoću, neki su jestivi, dok su drugi otrovni, ali su njihov šarm i dragocena uloga u bašti - zaista neosporni. 

Biljke koje imaju atraktivne bobice su:

Maginja - drvenasta biljka srednje veličine. Zimi izbacuje bele cvetove u obliku grozda, koji na jesen sazrevaju u jestive bobice. 

Mahonija - ružičasta zimzelena biljka, koja dostiže visinu i širini od oko 3 m. Pred kraj zime, cveta veoma mirisnim zvezdastim zlatnožutim cvetom, grupisanim  u grozdove. Slede jestivi tamnoljubičasti plodovi koji izgledaju kao male masline. 

Japanska jabuka KAKI - Drvo poreklom iz Japana, dostiže visinu i do 12 m. Uzgaja se pre svega zbog jednostavnog održavanja, kao i zbog svojih ukusnih bobica, koje su veoma slatke i bogate proteinima i vitaminima, a pojavljuju se u periodu od oktobra do novembra meseca. 

Japanska DUNJA - ovo drvo je cenjeno zbog svog ranog cvata. Raste do 2 m visine i produkuje male jestive jabučice (koje, da bi se konzumirale, moraju da se obare).

Ardisia - poreklom je iz Kine. Drvenasta biljka sa cvastima u obliku klipa, koje se kasnije pretvaraju u bobice živih boja. Cvetovi i plodovi mogu da se nađu istovremeno na biljci. 

Izvor: magazin cveće i voće

 

Jesenje cveće osvaja mirisom i lepotom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3337-jesenje-cvece-osvaja-mirisom-i-lepotom

 

Објављено у Hortikultura
ponedeljak, 27 novembar 2017 07:04

Da li je krompir zdrava hrana?

Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.

Običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.

Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.

Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.

Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom. 

Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira. 

Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.

Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti. 

Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom. 

Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju. 

Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca. 

Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je podrum bolji od trapa?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3327-da-li-je-podrum-bolji-od-trapa

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30