Чланци поређани по датуму: petak, 24 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

BEOGRAD, 23. novembra – Sporazumom o saradnji Kompanije „Dunav osiguranje“ sa Sigurnom kućom, koji je potpisan danas, predviđeno je da žene žrtve nasilja nakon izlaska iz Sigurne kuće budu ekonomski osnažene dobijanjem posla u toj kompaniji.

Potpisnici sporazuma, predsednica GO Savski venac i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Irena Vujović, predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje“ Mirko Petrović i predsednica IO Sigurne kuće Vesna Stanojević saglasili su se da je to dobra šansa da se žene žrtve nasilja osamostale i budu ekonomski nezavisne.

Vujović je tom prilikom istakla da potpisivanje ovog sporazum potvrđuje da na žene iz Sigurne kuće nisu zaboravile Gradska uprava, opštine, gradska preduzeća, društveno odgovorne kompanije. „Trudićemo se da radimo na njihovom ekonomskom osnaživanju kako bi one nakon izlaska iz Sigurne kuće bile samostalne“, poručila je Irena Vujović i dodala da je to zadatak Saveta za rodnu ravnopravnost kako bi stopa nasilja iz godine u godinu bila manja.

Navela je i da je ovo human i odgovoran pristup Kompanije „Dunav osiguranje“ te pozvala i druge kompanije da se jave kako bi što više žena iz Sigurne kuće dobilo posao. Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, kaže da je ta kompanija dugogodišnji partner društvenoj zajednici u brojnim projektima, a u cilju zaštite i pružanja podrške onima koji su ugroženi . „Rodna ravnopravnost spada u vrhunske vrednosti savremenog civilnog društva i evropske civilizacije. Grad Beograd je to prepoznao u delovanju Saveta za rodnu ravnopravnost, i u brojnim projektima koji imaju za cilj da podignu svest građana o borbi protiv nasilja nad ženama i borbi protiv siromaštva.


Zato sa radošću možemo da objavimo novu, i, nadamo se, plodnu saradnju sa Savetom, u susret Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, koji se tradicionalno održava 25. novembra.


Cilj je da na obostrano zadovoljstvo spojimo poslovne interese naše kompanije i humani aspekt borbe za finansijsko osamostaljenje ugroženih žena koje su našle utočište u Sigurnoj kući, kao i poboljšanje njihovog položaja i povratak njihovog ljudskog dostojanstva.  Osnivamo Kontakt centar za životna osiguranja, u kome će one žene koje budu imale prilike da rade moći da se edukuju za operatera životnih osiguranja, da rade važan i koristan posao, i zarade sredstva za svoju egzistenciju i ekonomsku nezavisnost.  Na taj način otvaramo novu stranicu partnerstva i saradnje s Gradom Beogradom i Republikom Srbijom, našim većinskim vlasnikom i glavnim deoničarem, koja će, nadam se, rešiti mnoge probleme i patnje, te otvoriti nove radne i životne horizonte mnogim našim građankama,“ kaže Petrović.

Mirko Petrović istakao je i da će žene pre zapošljavanja proći kroz edukaciju o uslugama vezanim za životno osiguranje. Vesna Stanojević je objasnila da žene koje su pretrpele nasilje gube poverenje u sebe, te da će im posao u „Dunav osiguranju“ pomoći da to poverenje vrate i ostvare prava koja su im bila uskraćena.


Rekla je i da je naročito važno što se potpisivanje dešava pred Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објављено у Žene u agrobiznisu

Pored raznovrsne zimnice, slatkog i slanog programa, suhomesnatih proizvoda, domaćih sirupa i sokova, meda, čokolada i raznovrsnih kolača, na Sajmu Etno hrane i pića, Dušanka Veljković iz Kruševca, predsednica “Udruženja rukotvornica Domina”, izložila je kolekciju ručnih radova, jedinstvenih unikatnih predmeta. Udruženje ima 12 članova, čija je delatnost raznolika. Tri članice se bave dekupaž tehnikom, dve heklaju i vezu slike, a najmlađi član pravi sapune na prirodnoj bazi.

Kako je za Agrobiznis magazin istakla gospođa Dušanka, u svom radu koristi tehniku koja se naziva transfer folija. Ova tehnika se dosta razlikuje od dekupaž tehnike, pošto ima lepše i veće mogućnosti od dekupaža. Zanimljivu su efekti na kutijama koji imitiraju drvo, duborez i podstarivanje. Ofarbate kutiju jednom bojom, a potom istu kutiju ofarbate i drugom bojom. Zatim se pristupa procesu brušenja prve boje, kako bi izašla i videla se druga boja, pa bi se kao krajnji cilj ove dve boje mešale. Kako je istakla naša sagovornicana, nekada ima inspiraciju, pa stigne i do četvrtog sloja boje, što oslikanom predmetu daje poseban izgled.

U svojoj porodičnoj radionici, gospođa Dušanka sa suprugom pravi predmete od medijapana, na kojima primenjuje tehniku transfer folijom. Pored različitih kutija, na štandu su se našli i ramovi za slike, satovi, flaše, podmetači i dekorativna ogledala. Medijapan je mirniji materijal od drveta. Gospođa Dušanka i njen suprug su inženjeri drvne industrije, tako da poznaju ovu vrstu delatnosti, što im svakako stvara veću mogućnost da istražuju i na drugačiji način oblikuju površinu i ivice predmeta od drveta i medijapana.

            

            na štandu su se našle kutije, ramovi za slike, satovi, flaše, podmetači i dekorativna ogledala

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas slave krsnu slavu, Svetog mučenika Stefana Dečanskog, u narodu poznatiji kao Mratindan ili Sveti Mrata.

Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je srpski kralj, sin kralja Milutina i otac cara Dušana.

Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju, i obećao da će mu vratiti vid.

“Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”, rekao mu je Sveti Nikola.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošću i trpeljivošću izazivao je divljenje, kako monaha, tako i celog Carigrada.

Nakon pet godina, Sveti Nikola je čudotvorno vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. Prema verovanju, Mrata saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima će krenuti nabolje. Međutim, ako domaćin ne želi da preuzme obavezu, godina će biti loša.

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu, u torovima može da očekuje gladnog vuka. Običaj je da se ovce na taj dan ne izvode iz tora.

Takođe postoji i izreka "Sveti Mrata, sneg do vrata", kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.

              

               Manastir Visoki Dečani

 

Објављено у Agroekonomija

Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane". "Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.

Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. "Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije

Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.

Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša  koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.

Dr Miloš Milovanović, FAO

Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.

Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.

 

Објављено у Zadrugarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30