Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 20 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zadružni savez Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, organizuje Konferenciju o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koja će se održati u okviru manifestacije Međunarodni sajam Etno hrane i pića u Beogradu.

Konferencija o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona biće održana 22. i 23. novembra 2017. godine, sa početkom u 13h u svečanoj Sali Beogradskog sajma prvog dana, a potom na štandu Zadružnog saveza Srbije.

Na Konferenciji će učešće uzeti predstavnici FAO I EBRD-a, Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Milan Krkobabić ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, ekonomski predstavnici španske i italijanske ambasade, kao i predstavnici zadružnih saveza zemalja iz okruženja.

Drugog dana konferencije, 23. novembra 2017. godine, takođe sa početkom u 13h, predavanje će održati dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u u Novom Sadu, kada će govoriti o inovacijama u voćarstvu. Nakon ovog predavanja imaćemo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja će govoriti o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane. Naredna tema o kojoj će se govoriti je iskustvo u organizovanju mašinskog prstena, o čemu će nešto više reći dipl. inž Miloš Margan, proizvođač iz Crepaje. Goran Đaković, predsednik AGROPRESSA i urednik časopisa Agrobiznis magazin, govoriće o udruživanju poljoprivrednika i ulozi žena u razvoju poljoprivrede. On će ujedno i biti moderator svih događaja.

Trećeg dana sajma (24.11.2017.) specijalni gost biće Dejan Vukelić koji će govoriti o dizajnu, značaju i uticaju sa tržišta, a na kraju predavanja koje počinje u 11h na štandu Zadružnog saveza Srbije, biće predstavljen konkretan primer dizajna koji je urađen za domaćeg proizvođača smrznutog voća.

Svi događaji podržani su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni su za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu. 

Објављено у Nacionalna konferencija

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

Објављено у Šumarstvo

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 13. 11. DO 19. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.285 tona robe.    

Najviše se trgovalo: kupusom (258 t), crnim lukom (167 t), grožđem (151 t), jabukom (135 t), šargarepom (80 t), paradajzom (73 t), krompirom (70 t), paprikom (70 t), karfiolom (53 t), pomorandžom (35 t), mandarinom (26 t) i bananom (22 t).

ČETIRI PUTA VIŠE MANDARINA U ODNOSU NA PRETPROŠLU NEDELJU

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (137 t → 167 t), karfiola (46 t → 53 t), pomorandže (14 t → 35 t), mandarine (6 t → 26 t) i  banane (19 t → 22 t), dok je promet: kupusa (324 t → 258 t), grožđa (181 t → 151 t), jabuke (155 t → 135 t), šargarepe (110 t → 80 t), paradajza (78 t → 73 t), krompira (77 t → 70 t) i paprike (71 t → 70 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 90 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

mandarina                  75 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Da li znate šta kupujete i koliko to košta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3336-da-li-znate-sta-kupujete-i-koliko-to-kosta

 

Објављено у Tržište
ponedeljak, 20 novembar 2017 07:35

Jesenje cveće osvaja mirisom i lepotom

Kako nam je stigla jesen, uz koju često nepravdeno koristimo epitet sumorna, jer raskoš tog godišnjeg doba prosto zaustavlja dah i sa njom se ne može meriti ni jedan period godine, koliko god da nam je drag. Istina je jedino da jesen najavljuje mirovanje prirode, da nas, što dublje zalazimo u nju, usporava i uspavljuje, ali posle proleća i leta, prepunih akcije i suludog ritma, i red je da malo zastanemo.

Postoje biljke koje živnu baš tokom hladnih dana, a njihov "ples" proteže se do same zime. Radi se o cvetnicama koje u opustelo dvorište unose obilje boja i prosto nas mame da izađemo i divimo se toj lepoti. Pritom su vrlo skromne, ne traže mnogo, a na svaki znak pažnje daruju još više cvetova i mirisa.

Ako ih niste posadili, učinite to sada, priuštićete sebi ogromno zadovoljstvo: nabavite predivni azurni encijan, eriku, dan i noć... Biće to istovremeno i podsticaj da na svom malom vrtu u stanu ili kući dodate još koju biljku, ovoga puta neku koja takođe cveta u jesen i zimu. Nema ničeg lepšeg od jutarnjeg buđenja uz lepotice čiji živahni kolorit podiže raspoloženje i vraća energiju.

 

Izvor: časopis cveće i voće

 

Smestite vertikalnu baštu u vaš dom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3319-smestite-vertikalnu-bastu-u-vas-dom

 

 

 

Објављено у Hortikultura
ponedeljak, 20 novembar 2017 07:15

Da li znate šta kupujete i koliko to košta?

Slažu se potrošači sa guvernerkom Narodne banke Jorgovankom Tabaković, da su trgovačke marže u Srbiji paprene. One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada ima i artikala gde razlika između proizvođačke i potrošačke cene ide i do 400 odsto. Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da ćar trgovaca nije baš primamljiv, jer skromna kupovna moć našeg kupca ne bi mogla da podnese velike marže.

Najniže marže imaju najosnovnije namirnice - od tri do 10 odsto, odeća i obuća prosečno 40 odsto. Kod kolica, sedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svetskih brendova - i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas trgovci ne štede svojom zaradom veruju i u udruženjima potrošača, ali smatraju da to nije razlog što se ne oseća rast vrednosti domaće valute.

Marže jesu velike i negde prelaze i 400 odsto - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Kako se trgovcima isplati da tokom specijalnih akcija snize cene i do 50 odsto, a i tada imaju zaradu koliko njihov kolega u Evropi ima i bez sniženja cena. Ipak, ne mogu da se složim da su marže razlog što jak dinar nije smanjio cene. Iza rasta dinara ne stoji jačanje privrede u Srbiji, već više spoljni faktori iz Evrope. Tamošnja inflacija i štampanje para odrazili su se i na kurs naše valute.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je pravilo da trgovac gleda da zaradi što je moguće više, a to sprečava samo konkurencija:

- Čim ih je više na tržištu koji se grabe za taj udeo u marži, verovatnoća visokih marži se smanjuje i rastu šanse da se u ceni proizvoda prikaže realni nivo troškova prometa.

Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da su trgovačke marže u Srbiji niže nego u regionu i Evropi, jer prosečna kupovna moć ne bi mogla da izdrži velike razlike između proizvođačkih i trgovačkih cena:

- U većini kategorija marže idu od tri do 10 odsto. Najmanje zarade trgovaca su kod prehrambenih proizvoda - kod mleka, mesa, ulja, šećera, brašna, kreću se od tri do pet odsto. Veće marže su kod brendirane robe, koja u malim količinama ulazi u Srbiji. Tu naši trgovci sa tako skromnim nabavkama ne mogu da računaju na povoljne rabate koje imaju velike inostrane kompanije. Marže sigurno nisu razlog zašto se jačanje dinara nije preselilo na cenovnike. Jer, procentualno jačanje dinara nema veliki uticaj na cene. Dodatno je to što se mnoge sirovine plaćaju u evrima, a nije pojeftinilo gorivo, niti struja... Profitna stopa trgovca u Srbiji je oko 3,5 odsto, dok je u industriji oko 6,4 odsto. 

Izvor: www.novosti.rs

 

Za poljoprivredu 40,5 milijardi dinara!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3309-za-poljoprivredu-40-5-milijardi-dinara

 

 

Објављено у Tržište
ponedeljak, 20 novembar 2017 07:00

Kako do primene IT tehnologije u poljoprivredi?

Srbija zanemarljivo malo koristi informacione tehnologije za unapređenje i racionalizaciju poljoprivredne proizvodnje, a pojedini projekti pokazuju da se mora menjati svest kako bi domaći agrar počeo da hvata korak sa svetskim trendovima, zaključak je Foruma "Hrana za Evropu", koji se održao u Vrdniku.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević podsetio je na projekat "Antares" novosadskog instituta "BioSens" koji je 2016. osvojio prvo mesto u Evropi, u okviru poziva Evropske komisije "Horizont 2020 - tajming", namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima.

Cilj tog projekta je da kroz sinergiju IT sektora i poljoprivrede razvija agrar kao najznačajniji segment domaće industrije, kroz transfer inovacija iz istraživanja u privredu, što treba da ubrza ekonomski razvoj zemlje, saopštio je organizacioni tim Foruma.

"Antares" ima budžet od 28 miliona evra, od čega 14 miliona predstavljaju bespovratna sredstva EU, a 14 miliona je nacionalno sufinansiranje koje je već obezbedila Vlada.

Radojević je rekao da se priprema koncepcija agrarnog budžeta Vojvodine jer je cilj vojvodjanske vlade od 2016. da ojača poljoprivredu, tako da će maksimalno moguće biti povećan finansijski iznosi po gazdinstvu i podrška mlađim poljoprivrednicima, vinogradsrstvu i vinarstvu.

Vladan Dabović iz kompanije "Logit Solušns" je, govoreći o korišćenju dronova i primeni odgovarajućih softvera u poljoprivredi, ukazao da će u svetu do 2020. godine biti 10 puta više komercijalnih dronova-letećih kamera, nego aviona kojim upravljaju piloti.

On je predstavio projekat "Agremo", koji treba da omogući proizvođačima raznih poljoprivrednih kultura da obezbede informaciju sa svojih imanja, tako što bi softverskim analizama dobijali jednostavne i lako čitljive informacije.

- Trenutno imamo više od 3.000 tih proizvoida koji se koriste u pedesetak zemalja, ali u Srbiji imamo nula proizvoda - rekao je Dabović.

On je naveo primer da u svetu poljoprivrednici kupovinom traktora dobijaju besplatno dron sa odgovarajućim softerom i uputstvima za korišćenje.

Direktor "Gradskih pijaca" Beograda Ivan Sočo ukazao je na potrebu „promene svesti i odonsa prema pijacama kao mestima pukog trgovanja poljoprivrednim proizvodima", pokazvši to na primeru reorganizacije i upravljanja preduzećem na čijem je čelu.

Sočo je podsetio da pijace generalno beleže pad prodaje - od 32,4 posto 2008. na 18,3 odsto u 2016. što je posledica sve većeg broja hipermarketa i supermarketa, a dodatna posledica je i pad interesovanja za zakup tezgi.

Dvodnevni forum Hrana za Evropu koji u Vrdniku organizuju Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije danas nastavlja sa radom.

Izvor: www.blic.rs

 

Zbog ovoga će se poslovi na njivi lakše obavljati

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3324-zbog-ovoga-ce-se-poslovi-na-njivi-lakse-obavljati

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30