Чланци поређани по датуму: četvrtak, 16 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 16 novembar 2017 13:08

Gde postaviti košnice?

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje. Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd... Ispred košnica treba da bude 8-10 m čistina.

Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30 cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti.

Na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

 

Savet iskusnog pčelara: Ishrana pčelinjeg društva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3314-savet-iskusnog-pcelara-ishrana-pcelinjeg-drustva

 

 

 

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 16 novembar 2017 10:58

Indijske kompanije dolaze u Srbiju

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu.

Predstavnici indijskih kompanija "Mahindra" i "Tafe" uskoro bi trebalo da posete Srbiju i završe razgovore započete prilikom nedavne posete ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića Nju Delhiju.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, kompanija "Tafe" najbliža je odluci da otkupi brend Industrije mašina i traktora Beograd (IMT), dok bi "Mahindra", najverovatnije, u Srbiji otvorila fabriku za primarnu proizvodnju, preradu i otkup voća.

Ministar Nedimović je nedavno u Indiji razgovarao sa predstavnicima ovih kompanija. Kako je rekao, oni su više nego zainteresovani da rade u Srbiji. Srpska delegacija spremila se najbolje što je mogla, a sve u cilju da ponovo oživi proizvodnju traktora. Stručnjaci smatraju da je nedopustivo da jedna agrarna država uvozi traktore i poljoprivredne mašine, kao i da nije trebalo da dozvoli da se ugasi gigant kakav je bio IMT. Srbija, kako naglašavaju nadležni, ima i znanje i tradiciju u proizvodnji traktora, ali nedostaje novac kako bi ta proizvodnja bila obnovljena.

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu. Na prostoru gde se nalazi IMT, u narednim godinama mogao bi da nikne novi stambeno-poslovni objekat.

Kada bude završena sertifikacija uvoza u Indiju za jabučasto i jagodičasto voće iz Srbije, prvi domaći proizvodi mogli bi da krenu put ove zemlje. Kako saznajemo, kruške su već spremne, čeka se samo na usaglašavanje veterinarskih i fitosanitarnih propisa i potpisivanje sertifikata.

Izvor: www.novosti.rs

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 16 novembar 2017 07:27

Savetujemo kako da gajite ruzmarin

Ruzmarin je grmolika biljka, koja potiče iz mediteranskih krajeva. Za gajenje se mogu koristiti suvi tereni na južnim padinama sa što više svetlosti. U periodu do početka cvetanja traži nešto više vlage, a kasnije podnosi jake i dugotrajne suše. Zahteva humusna ili peskovito ilovasta zemljišta neutralne reakcije. Može se gajiti i na lakšim, plitkim i krečnim zemljištima. Kao kod većine višegodišnjih biljaka vegetacija kreće krajem marta, kada temperature porastu iznad 15 - 20 °C. U tom periodu je osetljiv na mrazeve i dešava se da mlade biljke i novije grančice izmrznu već i na -5 °C. U toku zime, u periodu mirovanja nadzemni delovi izdržavaju mraz do -20°C. Prilikom gajenja ruzmarina biraju se najbolji žbunovi sa najboljim kvalitetom etarskog ulja. Razmnožava se semenom, deljenjem bokora ili reznicama. Za uzgoj ruzmarina treba iskoristiti parcele koje nisu najpogodnije za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, pošto ostaje na istom mestu više od deset godina. Svojim jakim korenom dobro vezuje zemljište i može se koristiti za nagnute terene, podložne eroziji. Ne zahteva posebnu negu, tako da je idealna biljka za organsku proizvodnju. Kako se gaji na istom mestu i do 10 godina, ne može da uđe u sastav ni jednog plodoreda. Najpogodniji predusevi su svi oni koji ostavljaju nezakorovljena zemljišta.

Obrada i đubrenje - Prilikom zasnivanja plantaže o pripremi zemljišta treba razmišljati u godini preduseva. Bez obzira koji je predusev, preporučuje se duboka obrada zemljišta 30 - 40 cm i te godine se maksimalno vodi računa o redovnom uništavanju korova. Ako je predusev strno žito ili rana okopavina odmah posle žetve se zemljište plitko obradi na 15 - 20 cm. Predsetvena priprema se obavlja ili u jesen ili u proleće, što zavisi od načina razmnožavanja i vremena setve (sadnje). Na velikim nagibima, gde je nemoguća mašinska obrada,u jesen se kopaju jame, napune smešom stajnjaka i zemlje i ostave do momenta sadnje. U zasadima ruzmarina se svake 3 - 4 godine obavlja duboka obrada. Prilikom zasnivanja zasada u zemljište se pre osnovne obrade unosi 35 - 50 t/ha stajnjaka i istovremeno 70 - 80 kg/ha P2O5 i 100 - 120 kg/ha K2O. Posle setve ili sadnje unosi se 70 - 80 kg/ha N koji pospešuje bolji razvoj i bokorenje. U ostalim godinama gajenja dodaje se (zavisno od plodnosti zemljišta) 60 - 100 kg/ha N, 50 - 60 kg/ha P2O5 i 80 - 120 kg/ha K2O i to fosfor, kalijum i 1/3 azota pre jesenje obrade a ostatak azota kroz prihranu. U godinama intenzivne proizvodnje poželjno je i đubrenje stajnjakom svakih 4 - 5 godina, pre duboke obrade, da bi se održala plodnost zemljišta. Razmnožava se na više načina: generativno - proizvodnja rasada u hladnim lejama i vegetativno - deljenje bokora, zelenim i zrelim reznicama i položnicama. Ako se proizvodi rasad za veće zasade, setva semena se obavlja na većim površinama, sa razmakom redova 15 - 20 cm, na dubini do 1,5 cm i vrši se nega dok ne stasa za rasađivanje. Ako su iznikle biljke suviše guste proređuju se na 5 - 10 cm.

Deljenje bokora - Primenjuje se da bi se izbegli veliki radovi i samim tim pojeftinila proizvodnja. Zasadi se u 3 - 4 godini, u oktobru - novembru, seku se na 8 - 10 cm od zemlje i dobro zagrnu. Na proleće, nakon što prorastu mladi izdanaci, izvrši se još 1 - 2 zagrtanja. Mladi izdanci se ožile do jeseni, kada se odgrću i skidaju sa matične biljke. Ovakvim načinom proizvodnjom sadnica obezbeđuju se po kvalitetu identične biljke, ali se moraju još godinu dana posebno negovati, dok ne porastu za rasađivanje. Na manjim površinama najjednostavnije je ašovom preseći busen na više delova i rasaditi direktno na novo mesto. Za skidanje reznica najpogodnije su biljke stare 4 - 5 godina. Na standardni način pripremljene reznice zabadaju se u pesak, na rastojanju 6 - 10 x 2 - 3 cm i dubinu 4 - 5 cm. Nakon zalivanja treba ih zaseniti da bi se što bolje ožilile. Zelene reznice se seku u toku vegetacije, tokom leta, dok se zrele reznice seku u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ožiljene reznice se rasađuju na parcelu a neguju još godinu, dana dok dobro ojačaju. Tokom ožiljavanja i kasnijeg razvoja sadnica redovno se odstranjuje korov (okopavanje i plevljenje).

Položnice - Za ovaj način razmnožavanja najpogodnije su biljke srednje starosti (oko 5 godina). U rano proleće se plugovima zagrne zemlja do bokora, a odmah zatim ručno zagrne do 30 cm visine, vlažnom i rastresitom zemljom. Na bočnim granama debljine olovke do jeseni se obrazuju adventivni korenovi. U jesen, po vlažnom vremenu, busenovi se odgrću i ožiljene grane se odsecaju od matičnog žbuna. Ovim metodom sa jednog žbuna se može dobiti 100 - 150 ožiljenih reznica koje se odmah sade na stalno mesto da se korenovi ne bi osušili.

Sadnja - Na stalno mesto se sadi samo dobro ožiljen rasad. Dobar rasad podrazumeva razvijen korenov sistem i dosta bočnih grana visine 15 - 20 cm. Rasađuje se po vlažnom vremenu, uglavnom ručno, na razmake 80 x 80, 100 x 80 ili 100 x 100 cm, što zavisi od kvaliteta zemljišta. Ovaj način se primenjuje na terenima gde je nemoguća mašinska nega. Na ravnim terenima je moguća sadnja u pantljike (trake u vidu žive ograde), gde se sve operacije mogu mehanizovati, čak i žetva velikim kosilicama. U tom slučaju sadnja se obavlja na 100 x 30 - 50 cm. Razvojem žbuna biljke u redu se spoje i redovi izgledaju kao živa ograda. Ovaj način obezbeđuje više biljaka po jedinici površine, a samim tim raste i prinos. Ako se ovaj način primeni na nagnutim terenima, redovi se pružaju paralelno sa izohipsama. Pošto su biljke gusto isprepletane svojim korenovim sistemom, pružaju zadovoljavajuću zaštitu od erozije.

Olivera Gavrilović

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
četvrtak, 16 novembar 2017 07:05

Da li je podrum bolji od trapa?

Krompir dobro podnosi skladištenje, i to na duži period, ali pod jednim uslovom: da nije učinjen nijedan tehnološki propust prilikom vađenja (oštećenja i sl.), jer će se to negativno odraziti na kvalitet i dužinu čuvanja krompira. Najpovoljnije uslove za čuvanje merkantilnog krompira obezbeđuju savremene hladnjače, naravno, u kojima se temperatura, vlažnost vazduha i ostali parametri automatski regulišu. Dobro prosušene krtole, bez primesa vlažne zemlje, oštećenja (od zemljišnih štetočina, vađenja, transporta), s čvrstom pokožicom i visokim sadržajem suve materije (23–25%) uspešno mogu da se čuvaju u ovakvim skladištima narednih 6–8 meseci, a krompir iz skladišta izlazi isti kao što je i ušao, s minimalnim gubitkom (kalom) od 5–10 odsto.

Međutim, takva postrojenja su prilično skupa, i taj vid čuvanja krompira rezervisan je isključivo za industrijske proizvođače. Individualni proizvođači se odlučuju za znatno jednostavnija rešenja, kao što su podrumi ili trapovi. Krtole krompira namenjene ishrani se, dobro prosušene, sakupljaju odmah nakon vađenja da ne bi duže bile izložene dejstvu sunčevih zraka. U protivnom, dolazi do promene boje usled biosinteze i nakupljanja hlorofila. Pojava zelene boje je jasan pokazatelj da se u krtolama nalazi povišen sadržaj alkaloida solanina.

U ishrani u domaćinstvu ili za preradu u prehrambenoj industriji ne mogu da se koriste krtole koje su usled direktnog sunčevog zračenja promenile boju u zelenu, kao ni krtole krompira koje sadrže više od 20 mg solanina. Pri takvim količinama ova materija smatra se štetnom za organizam, pa takav krompir nema nikakvu upotrebnu vrednost (osim za ishranu stoke). Da krompir ne bi bio izložen dejstvu direktnog sunčevog zračenja, nakon vađenja, treba ga preneti pod nadstrešnice, šupe, senjake, da bi se vazdušno prosušio u narednih nekoliko dana (najčešće 10-20 dana), a nakon toga se smešta u podrume ili trapove.

Trapljenje krompira je svakako najjednostavniji način čuvanja, s tim što su za tu namenu znatno pogodniji nadzemni trapovi od onih koji su ukopani u zemlju. U ukopanim trapovima razvijaju se relativno visoke temperature, a i ventilacija je otežana, pa je veća i mogućnost kvarenja krtola. Za čuvanje krompira u domaćinstvima najpogodniji su podrumi, a u prednosti su podrumi delimično ukopani u zemlju i oni čija vrata i prozori nisu okrenuti ka jugu. Krompir se za potrošnju najčešće skladišti u rasutom stanju, mada je zgodnije čuvati ga u gajbama, ili, ako to predstavlja trošak, napraviti boks od dasaka. Obavezno je da bude prekriven kako bi se sprečila izloženost sunčevoj svetlosti.

 

Zanimljiva upotreba krompira i njegova lekovita svojstva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3080-zanimljiva-upotreba-krompira-i-njegova-lekovita-svojstva

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30