Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 13 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 13 novembar 2017 12:03

Dobili smo novi cenovnik sa Kvantaške pijace

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 06. 11. DO 12. 11. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.362 tone robe.

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA         

Najviše se trgovalo: kupusom (324 t), grožđem (181 t), jabukom (155 t), crnim lukom (137 t), šargarepom (110 t), paradajzom (78 t), krompirom (77 t), paprikom (71 t) i karfiolom (46 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (303 t → 324 t), grožđa (139 t → 181 t) i jabuke (135 t → 155 t), dok je promet: crnog luka (215 t → 137 t), šargarepe (127 t → 110 t), paradajza (117 t → 78 t), krompira (104 t → 77 t), paprike (110 t → 71 t) i karfiola (70 t → 46 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     45 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

Објављено у Tržište

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI Goran Pekez izjavio je da bescarinski uvoz duvana ne ugrožava domaću proizvodnju.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) Goran Pekez reagovao je danas na zahtev malih proizvođača duvana da treba ukinuti bescarinski uvoz duvana ocenom da nije tačno da takav uvoz ugrožava domaću proizvodnju.

Pekez navodi da uvoz duvana po ovom osnovu čini svega 10 odsto ukupne uvezene količine duvana.

"Na sve ostale količine, carina je u potpunosti plaćena", ističe on u izjavi za Tanjug.

Uz to, ističe, bescarinski uvoz opao je za oko 30 odsto gledajući na period od pre nekoliko godina.

Prema Uredbi koja uređuje ovu oblast, svaka kompanija je dužna da u istom iznosu u kojem uveze duvan u tom istom iznosu otkupi duvan proizveden u Srbiji, a Pekez tvrdi da JTI svake godine otkupi domaćeg duvana u više nego duplo većem iznosu nego što ga uveze.

"Kao najveći proizvođač duvana u Srbiji tvrdimo da ne postoji nikakav povlašćen položaj bilo koga u lancu proizvodnje sirovog duvana i mi potpuno podržavamo politiku Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije", rekao je Pekez.

On je ocenio da duvan ima svoju tržišnu vrednost, kao i da svako ko je time nezadovoljan treba "da radi na efikasnosti svoje proizvodnje, umesto da ponavlja apel za državnu pomoć".

"Znatan deo tih manjih prinosa nije posledica loše berbe, nego prodaje duvana švercerima, koji se onda ne prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede kao prinos. Takvi proizvođači ne zaslužuju pomoć, nego krivičnu sankciju", kaže on i dodaje da u prilog tome govore podaci o povećanim zaplenama i uništavanju duvana:

"Za prvih devet meseci ove godine zaplenjeno i uništeno je više od 200 tona u poređenju sa 77 tona u celoj 2016.godini", naveo je.

Prema njegovim rečima, jedini adekvatan odgovor na ovaj problem jesu aktivnosti u borbi protiv kriminala.

"Aktivnosti državnih organa, a pogotovo policije i tužilaštva pokazale su razmere ovog problema, ali i adekvatan i snažan odgovor države koji ima našu punu podršku", zaključio je Pekez.

Deo "malih" proizvođača duvana u Srbiji smatra da je ukidanje premije za duvan pre osam godina dovelo do povećanja crnog tržišta ovog proizvoda u zemlji, a tvrde i da je državni budžet proteklih godina zbog toga oštećen za desetine miliona evra.

Oni su za Tanjug ranije naveli da je takvim merama ugrožena egzistencija 10.000 zaposlenih primarnih proizvođača duvana u zemlji i istakli da će se, ukoliko se ne pronađe rešenje u okviru Grupacije za proizvodnju duvana pri Privrednoj komori Srbije (PKS), obratiti vladi za pomoć u rešavanju njihovih problema.

Kao jedini način za izjednačavanje uslova za proizvodnju duvana u Srbiji, proizvođači vide hitno ukidanje bescarinskog uvoza duvana i uvođenja premije od 0,50 evra proizvedenog duvana po kilogramu.

Izvor: www.vecernjenovosti.rs

Praktični saveti za sortiranje i pakovanje duvana

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3218-prakticni-saveti-za-sortiranje-i-pakovanje-duvana

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 13 novembar 2017 11:32

Lekovito voće koje donosi zaradu

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 13 novembar 2017 07:18

Može li od maslina više novca?

Iako maslinarstvo ima više hiljada godina tradicije u Hercegovini, danas je na niskom nivou.

Stanje se neće promeniti bez ozbiljnijeg odnosa države prema njemu, piše portal Klix.

Ovogodišnja berba mogla je da obraduje samo mali broj onih koji su vreme i novac uložili u ovu drevnu kulturu. 

Ahmed Džubur, dekan Agromediteranskog fakulteta s Univerziteta “Džemal Bijedić” kaže da maslinarska plantažna proizvodnja i proizvodnja maslinovih ulja u BiH imaju dugu tradiciju koja seže duboko u prošlost. 

Ipak, sadašnja plantažna proizvodnja maslina i proizvodnja maslinovih ulja su prema njegovom mišljenju dosta ispod mogućnosti i pogodnosti teritorija za profitabilnu proizvodnju, kako plodova masline, taklo i maslinovih ulja. 

“Status uzgajivača maslina je loš budući da ne postoje podsticaji Federalnog ministarstva poljoprivrede za podizanje plantažnih nasada te su proizvođači kao retko gde prepušteni sami sebi. Ne postoji ni zaštita domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz drugih država koje visoko subvencionišu izvoz maslina i prerađevina od maslina u BiH”, jasan je dekan Agromediteranskog fakulteta. 

On je istakao da će i ova, kao i niz prethodnih sezona, biti uglavnom tužna za brojne proizvođače i prerađivače maslina, budući da ne postoji sistemska podrška za poljoprivrednu proizvodnju i plasman poljoprivrednih proizvoda i prerađevina u BiH. 

"Svake godine Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donosi plan utroška finansijskih sredstava. U prethodnih nekoliko godina je zanemaren razvoj poljoprivrede budući da nije bilo nikakve podrške podizanju novih nasada višegodišnjih voćnih kultura i vinograda”, kaže Džubur.

Izvor: www.b92.net

 

Zašto je dobro jesti masline?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1297-zasto-je-dobro-jesti-masline

 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30