Чланци поређани по датуму: petak, 10 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 10 novembar 2017 12:36

Za poljoprivredu 40,5 milijardi dinara!

Počelo je špekulisanje medija o tome ko će koliko dobiti novca u budžetu za 2018. godinu, ali je i ovom prilikom sve dosta paušalono i nagađanje. Kako Agrobiznis magazin saznaje, od dobro obaveštenog izvora bliskom ministarstvu finansija, za poljoprivredu će naredne godine biti izdvojeno više od 40,5 milijardi dinara, što je značajno povećanje ako se ima u vidu da u tom resoru više nije životna sredina koja je sada posebno Ministarstvo.

Podsećanja radi, kada su dva ministarstva bila u jednom, budžet je bio 43 milijarde dinara, od čega je na poljoprivredu otišlo 38,5, a 4,5 milijarde dinara na životnu sredinu. Tako se može očekivati da poljoprivreda raspolaže sa dodatne dve i po milijarde dinara. Da će za poljoprivredu biti više novca nije teškoko utvrditi, jer ako bude realizovana najava resornog ministra Branislava Nedimovića, da će se već u decembru raspisati prvi pozivi za IPARD sredstva, a već je i aktuelan deo sredstava iz ABU DABI fonda to će značiti da će investicije u poljoprivrednom sektoru biti najveće do sada.

Na ruku resornom ministru ide i činjenica da je kurs evra sve niži, odnosno da raste vrednost dinara, te će se tako lakše kalkulisati oprema i materijali koji dolaze iz uvoza, poput poljoprivredne mehanizacije, sadnog materijala, priplodne stoke i sl.

Ako bismo računali na današnji dan po srednjem kursu NBS koji je 118,7676, budžet poljoprivrede Srbije bi bio 341.000.000 milion evra. Tako da je povećanje vredno više od 21 milion evra.

Објављено у Agroekonomija
Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru Nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu poljoprivredne mehanizacije Agritechnica 2017, koji će se održati u Hanoveru od 12. do 18. novembra 2017. godine.
 
Kako je saopšteno iz PKS-a, na sajmu Agritechnica 2017 u Nemačkoj, srpski proizvođači predstaviće svoje proizvodne programe u hali 8 na Nacionalnom štandu Srbije površine 210 m2. Na sajmu izlažu Berko Production (Mol), Perfom (Požega), Agrokula (Vršac), Agromerkur (Ada), Dal-Degan (Aleksandrovac), Samostalna metaloprerađivačka radnja Agroprofil (Ada).
 
Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.
 
Sajam se održava svake druge godine i predstavlja najveći međunarodni sajam iz oblasti poljoprivredne mehanizacije, traktora i delova. Obuhvata površinu od 424.000 m2 u 23 hale. Na sajmu održanom 2015. godine, izlagalo je više od 2.900 kompanija iz 52 zemalja, a sajam je posetilo preko 452.000 posetilaca iz 115 zemalja.
Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 
Објављено у Tržište
petak, 10 novembar 2017 11:07

Pazite u šta ćete posaditi lesku!

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslov za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka.

Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30-40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

Za komercijalno gajenje lešnika, kako u svetu, tako i kod nas, primenjuju se različita rastojanja sadnje, koja se kreću od 5x3 do 6x9 m (Manušev, 1988).

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 10 novembar 2017 07:35

Lekovito bilje u vinu i rakiji

RAKIJA S LINCUROM

Lincura je jedna od naših najvažnijih planinskih lekovitih biljaka, koja ima široku primenu i u industriji gorkih alkoholnih pića, farmaceutskoj industriji, i kao narodni lek. Sama, ili u smeši sa drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešće stavlja u rakiju i koristi kao lek protiv stomačnih tegoba, pomaže pri pražnjenju žučne kese, kao i obloga kod upale vena na nogama. Koren lincure se može i koristiti za čaj protiv kašlja i groznice, dijareje, za posipanje rana i jačanje organizma. Lincura je vrlo gorka, ali nije škodljiva poput mnogih gorkih biljaka. Rakija sa dodatkom gorkog, neotrovnog korena lincure, ubraja se u red najboljih, najcenjenijih i najtraženijih lekovitih rakija u našoj narodnoj medicini. Pravi se tako što se 50 grama samlevenog korena lincure ili isečenog na sitne kolutove prelije litrom rakije. Boca se dobro zatvori i ostavi da stoji 7-10 dana, uz svakodnevno mućkanje.

 

RAKIJA SA MEŠAVINOM BILJA

Za spravljanje rakije potrebno je:
* 30 g zrna anisa,
* 8 g kore cimeta,
* 8 g karanfilića,
* 8 g ulja,
* 875 g rakije (sa 30-40 % alkohola).
Sve ovo treba držati oko 8 dana u dobro zatvorenoj tegli, a zatim procediti i flaširati. Dobijenom tečnošću, uz dodatak mlake vode, povremeno ispirati usta.

 

ORAHOVAČA

U litar dobre lozovače ili šljivovice, jačine 19 gradi staviti 7-8 zelenih oraha, koji sadrže veliku količinu vitamina C (čak do1.800 mg), fenolnih jedinjenja i vitamina. Dodati 150 g šećera (još bolje meda), trećinu kore limuna i trećinu štapića vanile. Bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana. Potom procediti i orahovaču naliti u flaše.


RAKIJA SA CIMETOM

100 g dobro isitnjene cimetove kore preliti litrom dobre rakije, najbolje šljivovice. Sipati u flašu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji deset dana. Nakon toga, rakija se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po 20-30 kapi.

 

RAKIJA SA POLENOM I PROPOLISOM 

20 g isitnjenog lista pelena pomešati sa 10 g izmrvljenog propolisa. Mešavinu preliti sa 200 ml ljute rakije. Ostaviti da odstoji dva dana uz povremeno mućkanje. Mešavinu preliti litrom belog vina i sve zajedno ostaviti da dobro zatvoreno odstoji 15 dana. Nakon toga rakiju procediti, sipati u flaše i dobro zatvoriti. Pije se po 1-2 supene kašike pre jela.


LOZOVACA SA LADOLEŽOM 

100 g svežeg korena ladoleža potopi se u litar lozovače. Dobro zatvoreno ostaviti da odstoji sedam dana. Nakon toga se procedi i sipa u flašu, koju treba dobro zatvoriti. Uzima se dnevno po 1-2 kašičice razmućene u šoljici čaja od sleza.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

 

Објављено у Tehnologija prerade
petak, 10 novembar 2017 07:07

FAO: Skače vrednost i obim uvoza hrane

Iako su cene namirnica generalno bile stabilne, troškovi uvoza hrane će, kako se očekuje, porasti ove godine na 1,4 hiljade milijardi dolara, što je šest odsto više u odnosu na 2016. i drugi najviši nivo ikada, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO).

Do rasta troškova uvoza hrane dolazi zbog povećane globalne tražnje za većinom namirnica, kao i većih cena kargo transporta, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Kako se dodaje, posebno su zabrinjavajuće ekonomske i društvene implikacije od dvocifrenog rasta troškova uvoza hrane na najnerazvijenije zemlje i zemlje sa niskim prihodom i nedostatkom hrane.

- Veći računi ne znače nužno i da te zemlje kupuju više namirnica, budući da su troškovi uvoza znatno eskalirali - rekao je ekonomista FAO Adam Prakaš.

FAO primećuje da do većih troškova uvoza dolazi u vreme kada su zalihe obilne, prognoze o žetvi dobre, a tržišta prehrambenih proizvoda dobro snadbevena.

Izveštaj FAO, koji se objavljuje dva puta godišnje, pažljivo ispituje tržišta ključnih prehrambenih kategorija, među kojima su mlečni proizvodi, riba, biljna ulja i najčešće korišćene žitarice.

Izvor: www.blic.rs

 

Ovo je novi izvozni proizvod Srbije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3301-ovo-je-novi-izvozni-proizvod-srbije

 

Објављено у Agroekonomija

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

Објављено у Ovčarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30