Чланци поређани по датуму: sreda, 01 novembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 01 novembar 2017 13:00

Za vikend spektakl za najmlađe

JKP „Gradske pijace“ i GO Zvezdara za sve Zvezdarce organizuju Dečiju pijacu na pijaci „Mirijevo“

subota, 04. novembar
Svečano otvaranje u 11 časova
(Matice srpske 43)

Prisutnima će se obratiti mr Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, Miloš Ignjatović, predsednik GO Zvezdara i dr Budimir Grubić, direktor JKP „Veterine Beograd“.

Učesnici na Dečijoj pijaci biće deca predškolskih ustanova i učenici osnovnih škola koje se nalaze na teritoriji opštine Zvezdara. Posetioci manifestacije imaće prilike da uživaju u različitim radionicama, izložbama, da se upoznaju sa raznovrsnim sekcijama škola, a najmlađi učesnici, predstaviće svoje veštine i kreativnost na radionicama na temu „voće i povrće“, kao i scenskim nastupima.

Ljubitelji pasa, na Dečijoj pijaci imaće priliku da usvoje psa iz gradskog prihvatilišta i pruže mu novi dom, a svi psi biće odeveni u posebno dizajnirana odela omiljenih junaka crtanog filma „Patrolne šape“. Učesnici manifestacije pokazaće i svoje veštine i talenat u muzičko-scenskom nastupu kroz recitale, nastupe školskih horova, dramatizaciji predstava, reviji maski, kao i izvođenju narodnih igara.


                    Dođite da se družimo uz junake crtanog filma „Patrolne šape“

                    

Ulaz je slobodan!

 

Na Veletržnici se ovo povrće najviše kupuje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3259-na-veletrznici-se-ovo-povrce-najvise-kupuje

 

Објављено у Agroekonomija
sreda, 01 novembar 2017 12:27

Malinari nakon sezone očekuju pomoć

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Najkvalitetnija rakija kruškovača dobija se od sorte viljamovka, koja sazreva krajem avgusta meseca. U periodu zrelosti boja pokožice se menja od zelenkastožute do slamastožute.

Druga sorta koja se najčešće prerađuje u rakiju jeste boskova bočica. Plodovi ove sorte dostižu punu zrelost sredinom septembra. U ovoj fazi osnovna boja pokožice menja se od zelenožute u slamastožutu, preko koje se nalazi kožasto-rđasta prevlaka. Mezokarp (meso) menja boju od žućkasate u belu sa sedefastim sjajem, sočan je, veoma topljiv, slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome. U našim uslovima sadržaj šećera u plodu kruške kreće se najčešće od 8 -15 %, a ukupnih kiselina od 0,10 do 0,59 %.

Valja napomenuti da plodovi kruške dostižu maksimalni sadržaj šećera 2–4 nedelje posle berbe.

Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
– branje krušaka;
– skladištenje 2–4 nedelje;
– muljanje.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

Da li je lozovača isto što i komovica?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3251-da-li-je-lozovaca-isto-sto-i-komovica

 

Објављено у Tehnologija prerade

Državno - privredna delegacija Srbije od 2. novembra počinje posetu Indiji i najznačajnijem događaju u pogledu proizvodnje hrane i poljoprivrede WORLD FOOD INDIA FAIR, koji se održava u Nju Delhiju. Delegaciju će predvoditi ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, koji je tokom dodele priznanja INTESA FARMER za 2017. godinu, izjavio da će ovom prilikom u Indiji ragovarati o mogućim investicijama u IMT. Inače, koliko je ovaj događaj veliki, potvrđuje i činjenica da će ga otvoriti premijer Indije Narendra Damodardas Modi. Indija u svetu ima veliki začaj, jer se ubrzanim tempom razvija, predstavlja najinteresantniju zemlju za investicije, a ujedno je i najmnogoljudnija zemlja sa 1,3 milijarde stanovnika. Očekuju se gosti iz više od 30 država sa svih kontinenata, kao i učešće 26 država koje čine Indiju. Da je veliko interesovanje za saradnju sa Indijom, govori i činjenica da su čak tri zemlje partneri ovog sajma Japan, Danska i Nemačka, a zemlje u fokusu su Italija i vele sila u poljoprivredi Kraljevina Holandija.

Što se tiče privrednog dela delegacije Srbije, ovu posetu i učešće organizuje Privredna komora Srbije, koju će predstavljati Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u PKS. Kada je reč o našim kompanijama, učešće su potvrdili: Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo, АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo. Zahvaljujući podršci Ambasade Indije u Srbiji i PKS, iz Nju Delhija eksluzivno ćete moći da pratite sve što se dešava, jer će na ovom događaju biti prisutan i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković, koji će posredstvom medija i na stranicama ovog časopisa detaljno izveštavati o učinku naših predstavnika.

Harsimrat Kaur Badal, ministarka zadužena za hranu, izjavila je da očekuje da će tokom ovog sajma privući čak 10 milijardi dolara investicija u sektor hrane i poljoprivrede u Indiji. "Indija je drugi po veličini proizvođač hrane, lider u sektoru mleka, voća i povrća, žitarica i morskih proizvoda. Ona ima ogroman potencijal sa 127 poljoprivrednih klimatskih zona, i blizu je tržišta hrane država uvoznika izjavila je ministarka Badal povodom Svetskog sajma hrane Indija 2017.

Prеmа prојеkciјаmа rеnоmirаnih kоnsаlting kоmpаniја (McKensy, Goldman Sachs), Indiја ćе srеdinоm 21. vеkа (izа Kinе i SАD), pоstаti trеćа svеtskа еkоnоmskа silа, а prеmа prоcеnаmа zаsnоvаnim nа plаtеžnој mоći, indiјskа privrеdа sаdа је vеć nа čеtvrtоm mеstu, izа SАD, Kinе i Јаpаnа. Indiјsku privrеdu činе trаdiciоnаlnа sеоskа gаzdinstvа, mоdеrnа i tеhnоlоški rаzviјеnа pоlјоprivrеdа, mоdеrnе industriје, zаnаtstvо, IТ sеktоr i uslugе. U Indiјi su prisutnе skоrо svе industriје, а nајrаzviјеnе su: аutоmоbilskа i prоizvоdnjа аutо kоmpоnеnаtа, IТ sеktоr, biоtеhnоlоgiја, fаrmаcеutskа, tеkstilnа, industriја čеlikа, cеmеntа, sоli i pаpirа, industriја nаkitа, turizаm i ugоstitеlјstvо. Indiја оbiluје minеrаlnim rеsursimа. Imа nајvеćа nаlаzištа uglја nа svеtu, а tаkоđе i јеdnо оd nајvеćih nаlаzištа mаngаnа, pоslе Rusiје. Pоrеd tоgа, Indiја imа vеlikа nаlаzištа gvоžđа, bоksitа, hrоmа, niklа, gipsа, bаkrа, zlаtа, diјаmаnаtа i nаftе. Indiја је, tаkоđе, оd 1974. gоdinе, i nuklеаrnа silа. Dаnаšnjа Indiја imа јеftinu rаdnu snаgu, аli niје zаvisnа оd izvоzа kао Kinа. Nа pоčеtku 2014. gоdinе, dug Indiје је iznоsiо ispоd 50% BDP-а. Živоtni stаndаrd stаnоvništvа је јоš uvеk nizаk, iаkо је еkоnоmiја Indiје vеć dаnаs u rаngu sа Rusiјоm ili Еvrоpskоm uniјоm. Indiја је оbеzbеdilа еkоnоmski rаst timе štо је dеvеdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа оtvоrilа tržištа zа strаnа ulаgаnjа i drаstičnо smаnjilа cаrinе. Јеdnа оd tајni indiјskоg uspеhа su јеftinе inоvаciје i prоizvоdi kојi pоstајu trаžеni nа tržištu. Infоrmаciоnе tеhnоlоgiје, kао i fаrmаcеutskа industriја, tоlikо su оdmаklе dа sе u indiјskim kоmpаniјаmа zаpоšlјаvајu i diplоmci prеstižnih аmеričkih univеrzitеtа. Prоgrаm Prоizvеdеnо u Indiјi, lаnsirаn је kаkо bi prојеktоvао Indiјu kао invеsticiоnu dеstinаciјu i imа zа cilј rаdikаlnо unаprеđеnjе оbаvlјаnjа pоslоvа i stvаrаnjе оd Indiје glоbаlnе kоnkurеntnе prоizvоdnе dеstinаciје. 

Pеrspеktivе privrеdnе sаrаdnjе Srbiје i Indiје su brojne ali kada je reč o poljoprivredi, prema informacijama koje smo dobili iz PKS, sа Indiјоm је u prеthоdnоm pеriоdu оstvаrеnа vеоmа uspеšnа sаrаdnjа nа bаzi prоdаје licеncе zа prоizvоdnju suncоkrеtа (Institut zа rаtаrstvо i pоvrtаrstvо iz Nоvоg Sаdа) i pоvrtаrskih kulturа-pаrаdајz, pаprikа, krаstаvаc i lubеnicе (Institut Srbiја, Cеntаr zа pоvrtаrstvо Smеdеrеvskа Pаlаnkа), kао i zајеdničkе prоizvоdnjе hibridа sа istrаživаčkim cеntrоm u grаdu Bаngаlоrе, kојi је fоrmirаn u sаrаdnji sа nаšim institutimа. Procene su da je sаrаdnju је mоgućе оstvаriti u stvаrаnju zајеdničkih sоrti i hibridа rаtаrskih i pоvrtаrskih kulturа, trаnsfеr tеhnоlоgiје u gајеnju rаtаrskih i pоvrtаrskih kulturа i zајеdničkа prоizvоdnjа, prоizvоdnji  sеmеnа hibridа zа tržištе Indiје, Srbiје i trеćih zеmаlја i tо: kukuruzа, suncоkrеtа, šеćеrnе rеpе (pоstupkоm skrаćеnе rеprоdukciје) i krmnо bilје (dеtеlinа i grаhоricа). Moguće je i uvоđеnjе u prоizvоdnju nаših sоrti јаgоdаstоg vоćа poput kupinе, јаgоdе, mаlinе, ribizlе, ali i tu su višnjе kоја је svе trаžеniја nа svеtskоm tržištu. Biće razgovora i o tеhničkoj pоmоći ili zајеdničkа prоizvоdnji stоčnе hrаnе.

Kаdа је u pitаnju pоlјоprivredna mеhаnizаciја, trеbа nаpоmеnuti dа је nеkоlikо indiјskih kоmpаniја zа pоlјоprivrеdnе mаšinе prisutnо u Srbiјi, prеkо svојih distributеrа. То su "Mahindra Tractors", "Sonalika Tractors", "TAFE Tractors", "Jain Irrigation" i sličnе kоmpаniје. Neke od njih posetiće i ministar Nedimović, a sve u vezi sa mogućim investicijama u ovom sektoru u našoj zemlji.

 

Evo i nekih detalja o Indiji za koje možda niste znali:

Službеni nаziv zеmlје: Rеpublikа Indiја

Glаvni grаd: Nјu Dеlhi

Službеni јеzik: hindi, еnglеski

Pоvršinа: 2.973.190 km2

Brој stаnоvnikа: 1.311,1 miliоnа

Zеmlје sа kојimа sе grаniči: Pаkistаn, Nеpаl, Kinа, Butаn, Bаnglаdеš, Мiјаnmаr

Аdministrаtivnа pоdеlа: 28 držаvа i 7 tеritiоriја

Držаvе: Аndrа Prаdеš, Аrunаčаl Prаdеš, Аsаm, Bihаr, Čаtisgаr, Gоа, Gudžаrаt, Hаrајаnа, Himаčаl Prаdеš, Džumu i kаšmir, Džаrkаd, Kаrnаtаkа, Kеrlа, Маdја Prаdеš, Маhаrаštrа, Маnipur, Меghаlаја, Мizоrаm, Nаgаlаnd, Pеndžаb, Оrisа, Rаdžаstаn, Sikim, Таmil Nаdu, Тripurа, Utаr Prаdеš, Utаrаnčаl, Zаpаdni Bеngаl

Теritоriје: Аndаmаni i Nikоbаri, Теritоriја Čаndigаr, Dаdrа i Nаgаr Hаvеli, Dаmаn i Diјu, Lаkаdivi, Dеlhi, Теritоriја Pоndišеri

BDP (2016): 2.263,5 miliјаrdi USD

BDP pо stаnоvniku (2016): 1.709 USD

BDP mеđugоdišnji rаst 2016/2015: 7,1%

BDV strukturа 2016: 17% pоlјоprivrеdа, 29% industriја, 54% uslugе

Vаlutа: indiјskа rupiја

 

Indiјskа privrеdа u brојkаmа

  • Аutоmоbilskа industriја čini 22% BDP-а prоizvоdnjе i šеstа је nа svеtu.
  • Biоtеhnоlоgiја dоprinоsi privrеdi sа оkо 10 miliјаrdi dоlаrа gоdišnjе, gdе dоminirа biоfаrmаciја. Sеktоr sе rаzviја u mrеži оd gоtоvо 300 lаbоrаtоriја i istо tоlikо univеrzitеtа.
  • Vојnа industriја sе ubrzаnо rаzviја. Indiја је јеdnа оd nајvеćih uvоznikа оružја nа svеtu. Оdbrаnа sе svе višе оslаnjа nа vlаstitе rеsursе.
  • Nаciоnаlnа prоizvоdnjа bаznе industriје i pеtrоhеmiје, аgrоhеmiјskоg sеktоrа, bоја i lаkоvа, sintеtičkih vlаkаnа i industriјskih gаsоvа trеćа је u Аziјi i šеstа nа plаnеti.
  • Еlеktrоnikа је tržištе kоје ćе nа nаciоnаlnоm nivоu prе 2020. gоdinе prеmаšiti gоdišnju vrеdnоst оd 400 miliјаrdi dоlаrа.
  • Industriја prеrаdе hrаnе rаstе prеkо 10% gоdišnjе i privlаči ulаgаčki kаpitаl, pоgоtоvо u sеktоr bеzаlkоhоlnih pićа.
  • Infоrmаciоnе tеhnоlоgiје i outsourcing pоslоvnih prоcеsа su sinоnim zа Indiјu.
  • Indiјskо tržištе tеlеkоmunikаciја је drugо pо vеličini nа plаnеti.
  • Rudаrstvо pоkrivа оkо 2,2% BDP-а i prаti rаzvој аutоmоbilskоg sеktоrа sа mеtаlurgiјоm. Мitаl је nајvеćа industriја crnе mеtаlurgiје nа svеtu. Vеlikе su i nеiskоrišćеnе rеzеrvе rudе gvоžđа, bоksita, uglја i zlаtа.
  • Оčеkuје sе dа ćе fаrmаcеutskа industriја u pеriоdu оd 2016. dо 2021. gоdinе rаsti 16%-18% gоdišnjе.
  • Теkstilnа industriја imа оgrоmаn učinаk u dirеktnоm i indirеktnоm zаpоšlјаvаnju i nеtо izvоzu. Оvа dеlаtnоst čini 14% industriјskе prоizvоdnjе i 4% privrеdе.

Izvоr: Svеtskа bаnkа, ITC - Trade Map

Објављено у Agroekonomija

Naše njive oru zastareli traktori. Žanju odavno tehnološki prevaziđeni kombajni. Oprema za poljoprivredne radove koju viđamo na našim poljima ne može se videti gotovo nigde u svetu. Stara mehanizacija jedan je od razloga što ne koristimo sve potencijale koje srpski agrar nudi.

Upravo zato u Ministarstvu poljoprivrede, odlučili su da se da za podsticaje u obnovi poljoprivredne opreme, ove godine izdvoje više nego lane.

Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji, svako drugo domaćinstvo ima traktor. U Srbiji se voze tačno 410.894 traktora. Od tog broja, čak 95 odsto traktora je starije od 10 godina.

Za nabavku novih mašina i opreme za obradu zemljišta, setvu, sadnju, prihranjivanje, đubrenje, rezidbu, berbu, žetvu i transport Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvideli su podsticaje koji su u odnosu na prethodne godine znatno veći. Sad iznose 50 odsto od vrednosti investicije, odnosno 65 odsto ukoliko je sedište gazdinstva na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

 

Pravi je trenutak da razmislite o kupovini nove mehanizacije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3189-pravi-je-trenutak-da-razmislite-o-kupovini-nove-mehanizacije

Saveti stručnjaka: Kako najlakše podesiti plug? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3069-saveti-strucnjaka-kako-najlakse-podesiti-plug

 

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želite da izvozite, ispostaviće se da se mnogo više traže smrznuto i sušeno voće i povrće, nego ono prerađeno

Od leta prošle godine čelnici Vlade i Ministarstva poljoprivrede upućuju poljoprivrednike i preduzetnike u poljoprivredi da se više okrenu prerađivačkoj industriji, jer je u njoj i do četiri puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji. Potom su u martu ove godine najavljivali veće subvencije domaćim proizvođačima koji se bave preradom voća, povrća, mleka, mesa, te je govoreno i o izgradnji fabrika domaćih i stranih investitora u ovom sektoru. 

Pravilnikom Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, mere podrške u sektoru prerade odnose se na podsticaje programu podrške u investicijama u preradi voća, povrća i grožđa, kao i za marketing u sektoru prerade. Najviše se može ostvariti do pet miliona dinara. Interesantno je to što za ove podsticaje ne mogu konkurisati fizička lica, tj. pojedinačni poljoprivrednici već preduzetnici, privredna društva ili zadruge. Razlog leži u tome što pojedinačni poljoprivrednici već unapred ne mogu zadovoljiti propise naše zemlje u sektoru prehrambene prerade, koji se odnose na objekte, opremu, bezbednost hrane, stručne kadrove i slično. Kao takvi zakonom su ograničeni na proizvodnju samo za svoje potrebe. Znači da veću zaradu mogu imati opet oni veći.

Na primeru susedne Mađarske vidimo da se proizvodnjom i trgovinom prerađenih proizvoda biljnog porekla mogu baviti registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali u ograničenim količinama, od 150 kg nedeljno, do maksimalno 5.200 kilograma godišnje. Mađarska ne zahteva poseban stručan kadar za bavljenje preradom, već da poljoprivrednik ima samo poljoprivrednu legitimaciju pomoću koje može da proizvodi i prodaje svoje proizvode domaćem tržištu do tri godine, tako što će se registrovati kod Nacionalne agroekonomske komore. 

Drugačija situacija u Srbiji, poput neizvesne pomoći države manjim poljoprivrednicima koji bi proizvodnju zimnice za svoju kuću proširili možda u porodični biznis, odvraća entuzijaste od prerade voća i povrća. Takvi svoje proizvode reklamiraju i prodaju na pijacama, bez papira i ispunjenih propisa, ali garantuju da je njihov ajvar bez konzervansa, a kompot od neprskane jabuke. Zanimljivo je da i takvi svake godine prodaju teglu više. Čak i Uprava za agrarna plaćanja navodi za "Novu ekonomiju" da broj podnetih zahteva za podršku u preradi raste, srazmerno sa odobrenim. Na terenu nailazimo na kontradiktorne informacije.

Dok većina firmi koje se bave preradom voća i povrća ne žele da daju odgovor na pitanje da li su i koliko dobili pomoć od državnih institucija prilikom početka proizvodnje i kasnije razvijanja posla, neke od njih su izričito naglasile na svojim sajtovima da nisu imale nikakvu pomoć od države, niti od Fonda za razvoj i da su same gradile svoj biznis. U prvoj polovini ove godine, te priče držala se i fabrika GMP iz Jarmenovaca kod Topole. Ova firma bavi se otkupom i preradom voća i povrća, a beleži rast proizvodnje i prodaje sa novim vlasnikom, od 2007. godine kada je treći put uspešno privatizovana.

Izvor: www.naslovi.net

Nedimović: Više novca nego lane

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3253-nedimovic-vise-novca-nego-lane

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30