Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 09 oktobar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 09 oktobar 2017 13:12

Veletržnica smanjuje cene voća i povrća

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 02. 10. DO 08.10.2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.811 tona robe.     

  

Najviše se trgovalo: paradajzom (274 t), crnim lukom (238 t), paprikom (203 t), kupusom (167 t), jabukom (147 t), grožđem (138 t), krompirom (135 t), šargarepom (129 t), tikvicom (98 t), krastavcem (89 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (161 t → 167 t), dok je promet: paradajza (315 t → 274 t), crnog luka (267 t → 238 t), paprike (369 t → 203 t), jabuke (169 t → 147 t), grožđa (191 t → 138 t), krompira (180 t → 135 t), šargarepe (167 t → 129 t), tikvice (119 t → 98 t) i krastavca (135 t → 89 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din; prošle nedelje 150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Објављено у Tržište
ponedeljak, 09 oktobar 2017 13:02

Stara pijaca u Doljevcu dobila novi izgled

Pijaca u doljevačkom naselju Pukovac, jedna od najvećih u jugoistočnoj Srbiji, dobila je nov izgled zahvaljujući sredstvima koje su Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske obezbedile preko razvojnog programa Evropski PROGRES. Iako pijaca u Pukovcu postoji još od 1936. godine, sada su uslovi za njen rad višestruko unapređeni.

„Natkriveno je i uređeno 2.000 kvadratnih metara pijačnog prostora, koji može da primi oko 180 tezgi“, rekao je predsednik opštine Goran Ljubić, ističući da u Doljevcu, koji ima preko 3.800 poljoprivrednih gazdinstava, stanovništvo mahom živi od poljoprivredne proizvodnje.

„Ovaj projekat vredan skoro 200.000 evra, omogućio je da poljoprivredni proizvođači iz Doljevca i okolnih opština, imaju bolje uslove za prodaju svojih proizvoda, siguran plasman i mogućnost da ostvare veće prihode”, rekao je Ljubić, i za narednu godinu najavio početak druge faze radova, koja predviđa izgradnju lokala oko pijace.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske na ovaj način doprinose ekonomskom osnaživanju malih proizvođača i unapređenju konkurentnosti lokalne privrede bazirane na poljoprivrednoj proizvodnji”, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES.

Kako je Tindal naglasio, pored ekonomske koristi za stanovništvo Doljevca i okoline, veoma je važno što je opština vodila računa o pravilima kojima će biti uređen rad pijace što doprinosi poštovanju principa dobrog upravljanja i povećanju odgovornosti i transparentnosti u radu lokalne samouprave.

pijaca u Pukovcu

U skladu sa ovim principima, Opštinsko veće je usvojilo Odluku o pijacama i Pravilnik o načinu izdavanja i korišćenju prodajnih mesta na pijaci, dok je u cilju jačanja principa učešća građana, opština sprovela Anketu o zadovoljstvu korisnika pijacom, u cilju poboljšanja rada pijace u narednom periodu.

Poljoprivredni proizvođači na pijaci u Pukovcu kažu da sada imaju odlične uslove za prodaju, nove, natkrivene tezge, parking, struju, a nadaju se i većoj prodaji i zaradi.

pijaca u Pukovcu

Aktivnosti Evropskog PROGRES-a, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Објављено у Tržište

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, danas je posetila jednog od velikih trgovaca u našoj zemlji, gde je predstavila novi način overe zdravstvenih knjižica, koji će se od sada primenjivati kod pravnih lica, dok će poljoprivrednici, kao i zanatlije, morati da sačekaju narednu godinu. “Automatska overa je još jedan od uspšenijeg poteza Vlade u akciji ukidanja administrativnih tereta za

građane i privredu. Ona je primer kako Srbija treba da izgleda u 21. veku, i motiv da uvedemo još servisa kojim ćemo život i poslovanje učiniti komfornijim, a javnu uprvu transparentnijom, efikasnijom i ekonomičnijom”, podvukla je Brnabić.

“Overa zdravstvenih knjižica godinama je bila veliki birokratski teret za poslodavce i osiguranike. Uvođenjem kartica zdravstvenog osiguranja, nalepnice su ukinute, ali je potreba za podnošenjem zahteva za overu ostala. Takva praksa jednostavno je neprihvatljiva u doba digitalizacije,” dodala je premijerka.

Na naše pitanje zbog čega je baš Delez odabran, da bi se predstavio ovaj sistem, premijerka Brnabić je rekla da je razlog to što kompanija zapošljava 12.000 radnika, ali je takođe navela da je mogla da ode i u druge firme, nevezano za to u čijem su vlasništvu. Nakon ovog pitanja urednika Agrobiznis magazina, predstavnici kompanije domaćina su burno reagovali, jer im se pitanje očigledno nije dopalo, kao ni samoj premijerki.

Inače, Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija, javnosti od ranije poznat kao čovek zadužen za odnose sa javnošću, tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, pre samog početka konferencije za medije i predstavljanja novog sistema, novinare je upozorio da ne mogu da postavljaju pitanja van teme na mestu gde se premijerka obraća, već to mogu da učine nakon što se ona pomeri, kako se ne bi video logo kompanije, pošto to, kako nam je objasnio, nije u skladu sa politikom kompanije, što je izazvalo žamor i čuđenje prisutnih novinara, pa i vašeg izveštača. Nameće se pitanje, kako to da im nije problem da se premijerka slika ispred njihovog loga, dok hvali broj zaposlenih investicije, i nove mere koje ne važe za sve privrednike i poljoprivrednike, a problem je ako odgovara na različita druga pitanja iz društvenog i političkog života. Inače, ovakva praksa ne postoji nigde u svetu, gde je razvijena sloboda medija i demokratija, tako da bi ovih dana kompanija Delhaize, možda trebalo da razmisli o svojim internim pravilima, ali i načinu na koji ih saopštava novinarima koji su došli na događaj. Takođe ih podsećamo da pretnje da nas više neće pozvati na svoje događaje, neće uplašiti da pošteno i odgovorno izveštvamo o svemu, što je od interesa za naše čitace bilo to po “pravilima kompanije Delhaize ili ne”.

Vratimo se na temu koja je važna za sve poslodavce, novi sistem rada svakako će olakšati poslovanje preduzećima, jer neće više morati da se odlazi na nekoliko šaltera, i da se nepotrebno troši vreme i novac. Međutim, poljoprivrednici će to ipak morati da čine još nekoliko meseci. Sve što je potrebno je da služebno lice firme pristupi sistemu iz same firme, i unese odgovarajuće podatke.

Bolesni zaposleni poljoprivrednici u vreme setve?

Ovom prilikom, nakon što su “ljubazni domaćini” pomerili premijerku da se ne vidi njihov logo, razgovaralo se i o bolovanjima, tako da su poljoprivrednici ponovo nekako došli na tapet, i to oni koji rade u firmama i kod kuće na imanjima. Naime, prema podacima do kojih su došli državni organi, značajno više ima bolovanja u vreme setve, na primer, nego što je to u drugim periodima godine. To je kako kažu veliki problem za strane investitore, do kojih nije ni malo lako doći, uprkos činjenici da im se daju značajne finansijske podrške. Ministri Zlatibor Lončar koji je zadužen za zdravstvo, i ministar Zoran Đorđević, takođe su prisustvovali ovom događaju, i rekli da će se pitanje bolovanja rešavati u skladu sa Zakonom, i biće prioritet kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

 

Објављено у Osiguranje
ponedeljak, 09 oktobar 2017 12:21

Kakva je situacija na tržištu mleka?

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kakva je situacija na tržištu mleka?

- U odnosu na raniji period, kada je cena mleka išla dole i kada su proizvođači bili dovedeni u situaciju da proizvode sa gubitkom, situacija se popravlja. Cena mleka u EU je porasla, tako da se nadamo da će u narednom periodu mlekare podići cenu sirovog mleka. Što se tiče nas, mi smo i dalje, već četvrtu godinu za redom po osnovu premije za mleko od države uskraćeni za 340 miliona dinara. Naime, dok svi drugi proizvođači dobijaju na ime premije sedam dinara po litri mleka, mi dobijamo 1,55 dinara.

Zbog gubitka para po osnovu premije, poslednjih godina nam se ne isplati da ulažemo u povećanje proizvodnje mleka. Osim redovnog održavanja, punu pažnju posvetili smo osetljivim kategorijama krava u avansu i u porodilištu. U ishrani stada smanjili smo upotrebu suplemenata i dodataka, tako da smo pad proizvodnje opravdali smanjenjem troškova.

Da li je i koliko toplo leto dovelo do smanjenja količina mleka?

- Za devet meseci ukupno smo proizveli 41.730.089 litara mleka, a od toga smo mlekarama predali 39.296.555 litara. Prosečno dnevno mlekarama isporučujemo 152.857 hiljada litara mleka ekstra klase. Muzni prosek krava je 22,7 litara, ili po kravi 8.056 litara na godišnjem nivou. Brojno stanje je 7.869 krava za devet meseci. Nadamo se da će u mesecima pred nama proizvodni rezultati biti bolji u odnosu na dosadašnje.

Godinama unazad u letnjim mesecima sa ekstremno visokim temperaturama dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50 odsto. Veliki broj naših muznih krava je u vezanom sistemu držanja. Objekti su  stari i  mogućnosti za poboljšanje ambijentalnih uslova  skoro da nema. Prevođenje u slobodan sistem držanja iziskuje velika ulaganja.

U slobodnom načinu držanja koncepcija je znatno bolja u odnosu na vezani ali ne možemo reći da je količina mleka u korelaciji sa koncepcijom.

Kakvi su planovi vezani za stočarsku proizvodnju?

- Naši planovi za unapređenje stočarske proizvodnje umnogome će zavisiti i od politike države. Mi ćemo i dalje preduzimati sve što je u našoj moći  da zadržimoi brojno stanje stočnog fonda na oko 8.000 muznih grla. Životni vek naših krava je 3,2 laktacije. Obrt stada na godišnjem nivou je 33 do 35 odsto.

Tov junadi imamo na tri farme: ”Pioniru”, “Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”. Broj tovljenika godišnje je između tri i tri i po hiljade grla. Na tržištu smo prepoznatljivi i stočari su spremni da izdvoje 2.000 evra za našu junicu. Centar za stočarstvo koji posluje u sklopu PKB nas snabdeva kvalitetnim semenom, a deo doza prodajemo eksterno.

Već decenijama Centar kupuje na svetskoj pijaci seme najboljih bikova i koristi ga za osemenjavanje bikovskih majki. Muški potomci nakon testiranja dolaze u Centar, gde kreće njihova eksploatacija. Njihovim semenom se osemenjavaju grla i tako je na našim farmama izvršeno pretapanje istočnofrizijske rase u holštajn.

Zdravstveno stanje stada je dobro. Zaposleni na imanjima i u Veterinarskoj službi sprovode sve zakonom predviđene preventivne i druge mere. Velika pažnja posvećuje se nezi papaka. U poslednjih nekoliko godina, kupili smo boksove za obradu papaka, za svako gazdinstvo po jedan. Investirali smo u izgradnju individualnih boksova za smeštaj teladi. To rešenje se pokazalo dobrim, tako da ćemo nastaviti sa investicijama u tom pravcu. Na imanju “Dunavac” izgradili smo silo trenč. U cilju stabilnog snabdevanja vodom investirali smo u  bunare i infrastrukturu.

Ubuduće moramo održati nivo radne i tehnološke discipline, kako bismo smanjili izlučenja i poboljšali koncepciju, a time ublažili gubitke izazvane vremenskim nepogodama.

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

 

Jesenja setva na poljima PKB-a 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3132-jesenja-setva-na-poljima-pkb-a

 

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 09 oktobar 2017 10:28

Klimatske promene zabrinule vinogradare!

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19 odsto manja nego prošle godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara.

Taj nagli pad se objašnjava nepovoljnim vremenskim uslovima, procenilo je Ministarstvo poljoprivrede.

„Pad proizvodnje je, pre svega, posledica zbog jakog mraza u proleće, koji je vinovu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima, mada u različitom stepenu“, objašnjava statistička služba Ministarstva – Agreste, u današnjem saoopštenju.

Na jugozapadu, uključujući Bordo, Šaren, Alzas i Juru, šteta je najveća. Oblast Bourgonja-Božole, na jugozapadu, Langedok i čitav jugoistok, takođe imaju gubitke.

Ovi podaci potvrđuju pad proizvodnje već prognoziran krajem avgusta. Međutim, po najnovijoj proceni, loše stanje se „produžilo sušom u vinogradima na jugoistoku, na Korziki, u Langdoku i Božoleu“, saopštilo je Ministarstvo.

Suša u kombinaciji „s vrućinom i vetrom, povećava dehidraciju grožđa, a to iziskuje reviziju procene proizvodnje na niže“ – što je najnovija procena roda, od 1. oktobra. Već do tada se berba „prerano završila u većini vinorodnih regiona“, objašnjava Ministarstvo.

Jura je najteže pogođena, jer je led smanjio prinos grožđa za više od polovine (-61%). Alzas, gde je berba većinom završena, izgubio je 30% proizvodnje u odnosu na prošlu godinu.

Jedini koji su se spasli, Dolina Loare i Božole-Bourgonj, imaju povećanje proizvodnje za 8%, odnosno 4%.

Izvor: www.naslovi.net

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
Agrokor je u 2016. godini zabeležio gubitak od 440 mil EUR, od čega se 300 mil EUR odnosi na maloprodaju, a 250 mil EUR samo na Konzum. Ovo pokazuju rezultati vanredne revizije poslovanja celog holdinga kojim je obuhvaćeno 27 preduzeća, od čega tri iz Srbije i tri iz BiH. Nažalost, još uvek nisu objavljeni rezultati revizije naših kompanija, već samo najvećih hrvatskih članova Agrokor grupe. Revizija poslovanja je utvrdila i da je kapital Agrokora manji nego što se prvobitno mislilo za čak 1,7 mlrd EUR. Opet je najviše ispravljen kapital maloprodajnih preduzeća za 1,4 mlrd EUR. Prema rečima privremenog upravnika Agrokora, revizija je rađena pod pretpostavkom nastavka poslovanja, a da Agrokor nije zaštićen od poverilaca Lex Agrokorom bio bi zreo za stečaj.
 
Ovom revizijom su pročešljani i bilansi za 2015. godinu pa se došlo do zaključka da je u stvari u 2015. zabeležen gubitak od 140 mil EUR iako je prvobitno iskazana dobit od 110 mil EUR. Zanimljivo je da je dominantan razlog za ovako loš rezultat tretman međukompanijskih pozajmica i obaveza. Naime, revizori iz Ernst&Young su ocenili da treba rezervisati polovinu međusobnih potraživanja Agrokorovih kompanija. Na primer, samo Jamnici su ispravljena potraživanja od drugih preduzeća u okviru Agrokora u visini celih 82 mil EUR.
 
U zamršenom klupku međusobnih dugovanja i potraživanja, na osnovu objavljenih podataka može se videti da su zrenjaninska fabrika ulja Dijamant i fabrika sladoleda i smrznute hrane Frikom pozajmljivali sredstva preduzećima iz Agrokor grupe. Tako je Dijamant pozajmio 2,5 miliona evra Ledu, 2,8 miliona evra Jamnici (koja je vlasnik Mivele u Srbiji) i 130.000 evra Konzumu. Takođe, Frikom je pozajmio 3,65 miliona evra Jamnici. Ne može se utvrditi da li su revizori i za koliko obezvredili ove pozajmice srpskih kompanija. Takođe, deluje da Agrokorove srpske kompanije iz prehrambenog sektora nisu dobijale pozajmice od hrvatskih kompanija. U finansijskom izveštaju Leda koja je vlasnik Frikoma navodi se da je srpska kompanija tokom 2017. godine smanjila dug prema bankama za 9,5 mil EUR, kao i da je za produženje roka otplate ostatka duga položila zaloge nad objektima u Čačku, Gornjem Milanovcu i Nišu u vrednosti 13 mil EUR. Inače ukupne potencijalne obaveze najvećih Agrokorovih kompanija u Hrvatskoj, Konzuma, Leda i Jamnice po osnovu jemstava za kredite i ostale dužničke instrumente Agrokora iznose neverovatnih 9,25 mlrd EUR.
 
Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koji je sada pod vanrednom upravom države, kratko se obratio preko internet portala koji mu je do sada jedini način komunikacije sa javnosti rečima da izveštaji "potvrđuju veliku vrednost koju smo izgradili tokom 30 godina neprestanih ulaganja", najavivši detaljniji komentar nakon što prouči izveštaje. On poslednjih nedelja optužuje hrvatsku vladu i njene pojedine članove da su zarad privatnih interesa uništili njegovu kompaniju.
 
Објављено у Agroekonomija

Država će pomoći poljoprivrednicima pred jesenju setvu, i u toku su dve mere koje se odnose na nabavku semena.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, još dve će biti dostupne u narednim nedeljama.

Nedimović je precizirao da država pomaže poljoprivrednicima za nabavku semena, kao i subvencionisanim kratkoročnim kreditima za jesenju setvu. 

Te dve mere su u toku od prošle nedelje, a još dve mere biće im na raspolaganju u narednim nedeljama, pa će država pomoći u nabavci goriva i repromaterijala

"Kad je reč o naknadama za odvodnjavanje, dogovorili smo se kako to treba da izgleda, ostaje da nađemo tehničke alate sa Ministarstvom finansija, zbog različitih sistema finansiranja vodoprivrede u Vojvodini i centralnoj Srbiji", rekao je Nedimović, odgovarajući na pitanja novinara nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Vojvodine.

 

Pomoć poljoprivrednicima za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3133-pomoc-poljoprivrednicima-za-predstojecu-setvu

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 09 oktobar 2017 06:01

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Sve više mladih u vinogradima, a vino ove godine će biti...

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3105-sve-vise-mladih-u-vinogradima-a-vino-ove-godine-ce-biti

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31