Чланци поређани по датуму: nedelja, 08 oktobar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Četvrtog oktobra otvoren je 43. sаjаm pčelаrstvа „Tаšmаjdаn 2017“, koji je orgаnizovalo Društvo pčelаrа Beogrаd, tradicionalno u sаrаdnji sа Sаvezom pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, а pod pokroviteljstvom Grаdа Beogrаdа.

U ime Sаvezа pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, kao izaslanik predsednika SPOS-a, prisutne je pozdrаvio Vlаstimir Spаsić, glаvni i odgovorni urednik „Srpskog pčelаrа“.

U obrаćаnju prisutnimа, zаmenik grаdonаčelnikа Beogrаdа Andrejа Mlаdenović, istаkаo je dа Grаd Beogrаd iz godine u godinu povećаvа budžet predviđen zа pomoć grаđаnimа koji se bаve tom grаnom poljoprivrede.

Tokom trajanja sajma, posetioci su mogli da probaju med i druge pčelinje proizvode, prisustvuju predavanjima na temu meda u ishrani, kvalitetu pčelinjih proizvoda, novitetima u pčelarstvu...

Danas, poslednjeg dana sajma, interesovanje za pčelinje proizvode nije ništa manje nego prvog dana.

Na štandu porodice Milić, našao se livadski i bagremov med, pčelinji vosak, saće u medu, matična mleč, propolis, polenov prah, kao i različiti preparati sa matičnim mlečom, propolisom u medu, polenovim prahom u medu, semenom bundeve u medu, kao i kandirano voće u medu. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Vladan Milić, saće u medu je lek drevne narodne medicine. Voštani poklopčići i zaperci sa medom, žvakanjem blagotvorno deluju pri lečenju sinusa i astme. Koristi se u vidu obloga od čistog voska, ili u smeši sa propolisom i medom, dodaje naš sagovornik.

saće u medu

Na štandu porodice Vulinović, uz pomoć dugogodišnjeg iskustva i znanja o lekovitom bilju, našla se kolekcija proizvoda za negu i zaštitu lica i tela sa terapeutskim dejstvom. Razne kreme za lice sa propolisom, losioni od pčelinjeg voska, melemi od propolisa i polena, mleko za telo od meda i lekovitog bilja, predstavljaju ono najbolje iz prirode. Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Stojan Vulinović, preparati su potpuno prirodni i zdravstveno ispitani, sačinjeni od biljnih ekstrakata i pčelinjih proizvoda u hidrofilnoj osnovi. 

 

 

 

Објављено у Pčelarstvo

Posle pola veka, evropske zemlje prestale su da ograničenjem uvoza brane svoje proizvođače šećera. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan uveren je da su tamošnji proizvođači spremni za skidanje barijera. Kraj sistema kvota predstavlja važnu prekretnicu za proizvodnju šećera u EU i predstavlja još jedan važan korak u tržišnoj orijentaciji Zajedničke poljoprivredne politike. Proizvođači će sada moći da prošIre trgovinu na globalnim tržištima, uz pravu podršku Evropske komisije - kao što je tržišna opservatorija koja pruža pravovremene i relevantne podatke o tržištu. Oko 13,5 miliona tona šećera, koliko se proizvodi u EU, dolazi iz 20 članica. Polovina svetske proizvodnje šećera iz šećerne repe dolazi iz Evropske unije. Mnogo više šećera se proizvede iz šećerne trske, čak 80 odsto svetske proizvodnje. Evropski proizvođači su zabrinuti hoće li moći da se nose sa jeftinijom proizvodnjom na prekookeansKim tržištima. Cena šećera u EU se krajem 2016. stabilizovala na oko 500 evra po toni, dok je na berzi nešto više od 300 evra po toni. Kao nekoliko kockica u kutiji šećera, toliko je i srpsko tržište u odnosu na evropsko. Ipak u Srbiji, ovu kulturu ponekad zovu i "kraljica polja". Kako će novi evropski propisi da utiču na srpske proizvođače. Srbija je dosad mogla da izveze oko 180 hiljada tona šećera u EU, dok je domaća proizvodnja uglavnom između 400 i 500 hiljada tona.

Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko, kaže da su konačne posledice još nepoznanica. Takođe i da su prilike na tržištu turbulentne, ne samo zbog izmena propisa, nego i velikih vremenskih nepogoda. "Jedino što se može sa sigurnošću zaključiti je da nas očekuje zaoštravanje konkurencije i borba za povećanje efikasnosti proizvodnje... Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju domaće poljoprivredne proizvodnje u vidu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe kao ključnog faktora za formiranje proizvodne cene šećera, a time posledično i njegovu konkuretnost", izjavio je Radenković za N1.

Komentarišući ovu vest glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković podseća da je odavno poznato da će tržište EU biti otvoreno u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i da je za ovaj dan trebalo da se pripremamo mnogo ranije, odnosno od kada je doneta odluka o ukidanju kvota. "Ne slažem se da samo poljoprivrednici treba da porade na svojoj efikasnosti, već to treba da urade i kompanije koje se bave proizvodnjom šećera iz šećerne repe" ističe Đaković i podseća da su poljoprivrednici u Srbiji, ne tako davno, izigrani kada im je na početku kampanje promenjena ugovorena cena za šećernu repu što je unelo dodatno nepoverenje kod poljoprivrednika. "Mora se zaustaviti bahato ponasanje svih učesnika u lancu proizvodnje" insistira Đaković. Na naše pitanje da li bi pomoglo da se proizvodi označavaju iz koje su sirovine nastali, kao na primer da se navede da li je šećer koji se kupuje nastao iz šećerne repe ili šećerne trske on odgovara odrično jer kaže nema nikakve razlike između ta dva proizvoda tako da nevidim razlog  za tako nešto ali predlažem da se na proizvodu naglasi da je domaći" zaključuje naš agrarni stručnjak i dodaje da treba raditi na povećanju svesti kod potrošača da kada kupuju domaće proizvode na taj način podstiču razvoj domaće privrede pa samim tim doprinose boljem standardu svih koji ovde žive pa i sebi. Švajcarci su najbolji primer za tako nešto ističe Đaković.

"Da bi na proizvodu stajala švajcarska zastava, on mora biti proizveden od sirovina koje su 90% poreklom iz Švajcarske što je za tu zemlju izuzetno teško jer polovinu potreba za hranom uvozi, dok je kod nas kao pretežnom izvozniku mnogo povoljnija situacija, a ipak volimo da kupujemo previše stranih prozvoda čiji je kvalitet veoma pod znakom pitanja, a da ne govorimo o aferi sa dvostrukim standardima i recepturama za zapadno i istočno tržište što je svojvrsna diskriminacija" kaže Goran Đaković iz Agrobizbis magazina.

Inače u toku je kampanja vađenja šećerne repe za koju nam kažu proizvoiđači iz Banata možemo očekivati solidne prinose uprkos suši.Digestija se kreće oko 17% dok je prinos čiste repe oko 62 tone po hektaru.

Izvor N1/AGROPRESS

Објављено у Tržište

Mi u AGROPRESS-u trudimo se da plasramo što više stručnih i pouzdanih informacija. Međutim i ovakve vesti treba prenositi. Ovo je samo jedan o dokaza da nije sve u novcu i da ni u bogatim državama ne cvetaju ruže. Udariti na sopstveni život je ne samo šamar Bogu već i poslednje što bi neko trebao da pomisli u svom životu, a da ne govorimo i o izvršenju takvog čina. Za sada nema podataka kakva je situacija u Srbiji, ali smo nedavno imali nemili događaj kada je izvršio samoubistvo jedan od uzornih domaćina, član udruženja poljoprivrednika i dobitnik priznanja za rekordera u poljoprivredi. Zbog svega ovoga prenosimo vam u celosti vest euroactiv-a. 

 

Francuski poljoprivrednici i to oni mali, najčešće su skloni samoubistvu!

Samoubistva su češća među francuskim poljoprivrednicima nego u ostalom delu populacije, pokazalo je novo istraživanje u kome se kao na faktore rizika ukazuje na pad farmerskih prihoda i sve više ekoloških propisa. Posebno su samoubistvima skloni vlasnici malih gazdinstava i oni koji žive samo od poljoprivrede. Istraživanje je usledilo nakon što su podaci pokazali da je stopa samoubistava među poljoprivrednicima za 20% veća od proseka u francuskoj populaciji, na šta je ukazala jedna ranija studija. Iz toga proizilazi da je između 2007. i 2009. svaki drugi dan po jedan francuski poljoprivrednik počinio samoubistvo. Prema istraživanju koje je uradila Francuska služba za javno zdravlje na osnovu podataka za period 2007-2011, u 2009. je stopa samoubistava među poljoprivrednicima bila 64, što znači da je 64 od 100.000 farmera počinilo samoubistvo. Poređenja radi, podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je stopa samoubistava u ukupnoj populaciji muškog pola u Francuskoj 19. topa samoubistava je veća među malim vlasnicima gazdinstava i među farmerima koji žive isključivo od poljoprivrede. To se objašnjava povećanom osetljivošću na finansijske rizike i većom socijalnom izolacijom.

Pad prihoda

Prema podacima Francuskog udruženja za osiguranje poljoprivrednika (MSA), 30% njihovih članova u 2015. je zaradilo manje od 5.000 evra ili 350 evra mesečno prema 18% farmera u 2014.

Letos su iz tog udruženja upozorili da je "u 2016. većina farmera možda zaradila i manje od 350 evra mesečno".

Mnogima od njih zemlja i gazdinstvo su jedno što imaju i, pošto nema kupaca za tu imovinu, ne mogu da se penzionišu ili dođu do gotovine.

U 2016. je Udruženje utvrdilo nacionalni plan prevencije samoubistava poljoprivrednika čiji je cilj da se unaprede prevencija i shvatanje tog problema.

Ekološki propisi kao problem

"Modernizacija, obavezujuća ekološka regulativa, birokratsko opterećenje", pobrojani su u studiji kao mogući uzroci visoke stope samoubistava među poljoprivrednicima. Poljoprivredna politika na nivou EU treba da podstakne farmere kako bi imali više koristi od poljoprivrede, što će biti navedeno u predstojećoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period posle 2020.

Međutim, poljoprivrednici se žale da trpe zbog visoke cene politike zaštite prirodne sredine a da ih niko ništa ne pita. "Poljoprivrednici se stalno označavaju kao krivci, krivi zbog poljoprivredne prakse, krivi što koriste određene vrste proizvoda, a oni su zapravo žrtve", rekla je za EURACTIV.com generalna sekretarka drugog po veličini francuskog sindikata poljoprivrednika Seoska koordinacija (Coordination Rurale) Veronik Le Floš (Véronique Le Floc’h).

"Za poljoprivredu važe pravila Svetske trgovinske organizacije i globalne cene a mi danas imamo niske cene, nema zarade i moral je nizak. Na sve to imamo nove odluke i regulative koje mogu dodatno da pogoršaju uslove rada poljopriovrednika i njihovu sposobnost da proizvode", istakla je Le Floš.

Kako se dalje navodi, članice EU glasaće o daljoj upotrebi glifosata, sredstva protiv korova koje je SZO 2015. stavila na listu mogućih kancerogena. Međutim, evropske agencije za bezbednost hrane i hemikalije presudile su da je glifosat bezbedan i 5. ili 6. oktobra o tome će se glasati i, ako dobije kvalifikovanu većinu, taj herbicid ostaje u upotrebi.

Francuska je već najavila da će glasati protiv, čime je naljutila svoje poljoprivrednike koji su nedavno blokirali parisku aveniju Šanzelize u znak protesta zbog takve odluke.

"Zabrana glifosata imaće finansijske posledice koje se procenjuju na između milijardu i dve milijarde evra, prvenstveno kod proizvođača cerealija i vina. Danas, kada ne postoje alternative, jasno je da se moramo usprotiviti toj odluci znajući da u trenutnoj ekonomskoj situaciji poljoprivrednici ne zloupotrebljavaju glifosat", kazala je Le Floš.

Izvor: EURACTIV.com

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31