Чланци поређани по датуму: četvrtak, 05 oktobar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar u Vladi Srbije zadužen za životnu sredinu, Goran Trivan, toliko je zauzet da nema vremena da odgovara na pitanja novinara. Barem bi se tako moglo reći na osnovu odgovora, koji smo dobili iz njegove službe za saradnju sa medijima, ako se ovo može nazvati saradnjom. Naime, redakcija Agrobiznis magazina je zatražila od ministra Trivana da odgovori na vrlo jednostavna pitanja i da objasni svoje tvrdnje, koje su izazvale buru u javnosti, poput onih da nije siguran u kvalitet hrane i da veruje da neka hrana izaziva sterilitet!

Umesto da nam detaljnije obrazloži svoje tvrdnje, koje je izneo intervjuu za Večernje novosti, aktuelni  ministar u Vladi Srbije odgovara da nema vremena. Ipak, za ovako krupne optužbe gospodin Trivan bi morao da se pravda i nekim državnim organima, jer očigledno ima saznanja koja bitno utiču na zdravlje ljudi, a da pritom nije preduzeo ništa.

Ostaje nam nejasno čime je to ministar Trivan toliko zauzet, ako nema vremena da odgovara na pitanja novinara. U normalnim okolnostima ovakav odgovor poslati novinaru bilo bi ravno podnošenju ostavke, međutim kod nas važe izgleda neka druga pravila.

Svakako mi vam prenosimo šta smo „zauzetog“ ministra pitali, a sada ćemo ga i Zakonskim putem privoleti da na ista odgovori. Nije normalno da u jednoj zemlji ministar izjavi ovako teške optužbe i da se sve završi samo na tome. Ovakve izjave štete i ugledu naših proizvođača u svetu, jer je opšte poznato da strane ambasade između ostalog prate aktivnsti zvaničnika i o tome izveštavaju svoje Vlade.

 

Sent: Monday, October 2, 2017 3:45 PM
To: Press
Subject: Pitnja za ministra Trivana

Postovani,

Molim vas da nam ministar Goran Trivan odgovori na sledeca pitanja?

1.       Koji su prioriteti u narednom periodu ministarstva koje vodi?

2.       Sta je uradjeno od kada ste preuzeli duznost ministra? Ko su druzavni sekretari i da li je zavrsena sistematizacija radnih mesta?

3.       Primili ste brojne strane ambasadore, sta su najvise zeleli da znaju?

4.       Koliko ministarstvo sada ima zaposlenih i da li je to dovoljno?

5.       Zasto je ste u intervjuu Vecernjim novostima izjavli  da niste sigurni u kavlitet proizvoda u Srbiji, na osnovu cega to tvrdite? Da li gradjani mogu da budu sigurni u institucije ili ne mozete d aim garantujete bezbednost hrane?

 

Citiram:

 

"Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u oganizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema", rekao je Trivan.

Nase pitanje je na osnovu kojih podataka je izneta ova tvrdnja i da li ste upoznati da u Srbiji postoji Zakon o zemljistu, Da li takav akt postoji recimo u Nemackoj ili nekoj drugoj clanici EU poput Austrije, Spanije, Holandije i gde je Srbija u odnosu na te drzave?

6.       Zbog cega mislite da je poljoprivreda najveci zagadjivac? Da li je o tome razgovarali  sa svojim prethodnikom i sadasnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Branislavom Nedimovicem?

7.       Sta je preduzeto tim povodom?

8.       Da li mislite da ste ovakvim izjavama nastetili ugledu domacih proizvodjaca takvom i da li ostajete pri istoj? Da li je Ruska Federacija mozda zbog ovoga pokrenula pitanje kvaliteta proizvoda koje uvozi iz Srbije o cemu se pisalo prethodnih dana.

 

9.     

Citiram: Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema - pojasnio je on.

Na osnovu kojih istrazivanja ste izneli ovo uverenje i na koje konkretnu proizvode mislite, da li su oni domaci ili strani? Molim pojasnite na sta ste konkretno mislili? Koji proizvodi izazivaju sterilitet.

Molimo vas da odgovore dobijemo do petka 6.10.2017 do 15h

 

Inače, kako Agrobiznis magazin saznaje u Ministarstvu zaštite životne sredine nije urađeno gotov ništa, a po svemu sudeći to je i tačno, jer nisu imali vremena, ni na naša pitanja da odgovore. Možda je ministar prezeuzet, jer zapravo nema sa kime da radi, ali to su sve nagađanja običnog novinara, koji nije dobio nikakve odgovore. Videćemo kako će ministar Goran Trivan odgovoriti, kada ga budemo podsetili da je prema Zakonu o informacijama od javnog značaja, dužan da nam da odgovore. A što se tiče intervjua, mi ga nismo ni tražili, jer nam ne treba intervju od ministra,  koji nema poverenja u institucije, a ni poljoprivredne proizvođače u sopstvenoj zemlji, što proizilazi iz njegove tvrdnje da ne zna šta jede.

Mi iz redakcije Agrobiznis magazina mu poručujemo da ne brine, i da ako kupuje domaće proizvode od domaćina u Srbiji, nema razloga za brigu, a za ostalo neka se uputi sam, kao i svaki drugi građanin ove zenlje.

Ipak, vremena za odgovor je imao Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je prilikom otvaranja pogona za proizvodnju nudli, odnosno svetski poznatog brenda WAI WAI u Rumi, rekao okupljenim novinarima  da je zadovoljan kvalitetom hrane, koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. Predsednik Vučić nam je ovom prilikom rekao da ne zna na šta je Trivan mislio, kada je dao ovakvu izjavu. Ali da je lično zadovoljan hranom i pohvalio investiciju nepalskog milijardera gospodina Nirvane.

Inače u biografii Gorana Trivana stoji da je završio Šumarski fakultet u Beogradu, tako da je nejasno na osnovu čega je mogao da zaključi da hrana izaziva sterilitet i odakle zabrinutost za kvalitet hrane, kada mu to nije ni približno struka, a ni resor. Ostaje da se vidi šta će šumarski inženjer Goran Trivan reći kada ga na to Zakon bude podsetio. Naravno interesantno je i to šta će reći srpski domaćini, koji se nisu mogli načuditi tvrdnjama novopečenog ministra u Vladi premijerke Ane Brnabić, koju ćemo tagođe zamoliti za stvaove po ovim pitanjima.

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za oktobar 2017. godine.

ODGOVOR MINISTRA!

Ko je Goran Trivan?

 

U zvaničnoj biografiji koja je stigla Narodnu skupštinu u predlogu za sastav Vlade Ane Brnabić stoji da je Goran Trivan 1991. postao ministar za omladinu i sport, a da je nakon toga počeo da radi u JP ”Srbijašume”, najpre kao direktor Biroa za projektovanje, planiranje i razvoj. Kasnije je postavljen na mesto Izvršnog direktora te kompanije. 

 
Na jesen 2001. godine uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo "podstrekivanja" čime je omladinski kamp "Karataš" kod Kladova oštećen za 6,5 miliona dinara. 
 
Kako piše beogradski list ”Blic” Apelacioni sud potvrdio je oslobađajuću presudu zbog apsolutne zastarelosti. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Trivan se teretio da je u toku 2000. godine podstrekao generalnog sekretara omladinskog kampa Đerdap Šimeta Čičkovića da iskoristi svoj položaj i obezbedi mu deo stana, površine 78 kvadrata u Beogradu. Trivanu je, kako je stajalo u optužnici, JP "Srbijašume", u kojem je bio zaposlen, delimično rešilo stambene potrebe obezbeđivanjem jednog dela navedenog stana u površini od 70 m2, dok za kupovinu drugog idealnog dela istog stana nije imao novčanih sredstava.
 
Član je Socijalističke parije Srbije, a bio je koordinator SPS-a za Timočku krajinu. U februaru prošle godine izabran je za potpredsednika GO Beograd.
 
Na mesto sekretara za zaštitu životne sredine grada Beograda postavljen je 2008. godine.
četvrtak, 05 oktobar 2017 11:47

Kako napraviti kompost za šampinjone?

Kako bi se napravio kvalitetan kompost, za proizvodnju šampinjona, đubretu se moraju dodati: urea 3-5 kilograma po toni đubreta, ili toliko amonijum-sulfata. Zatim sladne klice, koje se dobijaju u pivarama, gde se proizvodi ječmeni slad, i stavlja se 125 kilograma na tonu đubreta. Pored sladnih klica, dodaje se gips, u količini od 25 kilograma na tonu đubreta. Dodatak protiv insekata (basudin), dodaje se kada se dovozi đubrivo, kada se slaže niska ili visoka gomila, i kada se gomila prevrće.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Vreme je za sadnju lukovica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3120-vreme-je-za-sadnju-lukovica

 

Објављено у Biljna proizvodnja

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Објављено у Tehnologija prerade
četvrtak, 05 oktobar 2017 09:23

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

Kopanija CG CORP GLOBAL iz Nepala, koja u svom sastavu ima 122 kompanije i 76 brendova, otvorila je danas svoj prvi pogon u Evropi, u Rumi. Svetski poznate "wai wai" nudle će se proizvoditi u ovoj fabrici, i snabdevati celokupno svetsko tržište. 

Dr Binod Čaudri, vlasnik fabrike, i prvi milijarder u svetu nepalskog porekla, napomenuo je, da su izabrali Srbiju i Rumu nakon pažljive analize tržišta, imajući u vidu prednost lokacije, koja će olakšati logistiku snabdevanja cele Evrope, dostupnost sirovina u neporednoj blizini, kvalifikovanu radnu snagu i konkurentnu strukturu troškova. 

detalj sa otvaranje fabrike

Pogon se prostire na 9,5 hektara i otprilike 6.000 kvadratnih metara ograđenog prostora, u kome se nalazi najsavremenija oprema za proizvodnju nudli, u vrednosti od oko 9 miliona evra. Plan je da fabrika postepeno zaposli preko 400 radnika.  

Sredinom septembra meseca, fabrika je započela komercijalnu proizvodnju za EU tržište, a smenski kapaciteti su 150.000 pakovanja proizvoda. 

"wai wai" nudle

Ova investicija u Rumi, ostvarena je u kratkom vremenskom periodu, za 16 meseci, imajući u vidu obimnost objekta. Njenom ostvarenju doprinela je proaktivna podrška vladinih tela i lokalne administracije, koja je veoma aktivno učestvovala u pronalaženju rešenja, sa ciljem da se ubrza realizacija projekta. 

Svetski poznate "wai wai" nudle će se proizvoditi u ovoj fabrici, i snabdevati celokupno svetsko tržište. 

Објављено у Tehnologija prerade
četvrtak, 05 oktobar 2017 07:52

Tradicionalno podsećanje na junačke podvige

U subotu, 7. oktobra 2017. godine na Kalemegdanu, kod crkve Svete Petke i Ružice, održaće se istorijsko-kulturno-turistička manifestacija "U spomen braniocima Beograda i Srbije", povodom odavanja počasti i podsećanja na junačke podvige hrabrih branilaca Beograda i majora Dragutina Gavrilovića. 


                                                                                                                                                        Udruženje čuvara srpske tradicije i običaja "Prela i posela"

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
četvrtak, 05 oktobar 2017 06:10

Očekuju nas nova poskupljenja!

Povećanje cene struje uticaće više na domaćinstva, nego na kompanije, a gledajući kretanje cena na tržištu, sasvim izvesno je da će nam u budućnosti najviše novca biti potebno za hranu i prehrambene proizvode.

Ekonomisti upućuju da u narednom periodu možemo očekivati porast cena mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Primetno je da su cene mesnih proizvoda već porasle, a prema najavama ekonomista, jačaće sve do kraja godine.

Cena svinjskog mesa menjala se iz nedelje u nedelju za po 10-20 dinara, pa tako kilogram buta sada u malim mesarama u Srbiji košta i do 570 dinara, ali ni to neće biti kraj, pa tako do zime kilogram buta može kupce stajati i do 700 dinara po kilogramu. Tako nam sada u mesari, za 200 grama spremljenih pilećih ražnjića treba 260 dinara, dok je ranije cena za isti proizvod iznosila 170 dinara.

Profesor Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomska istraživanja, navodi da će svaki rast cena inputa uticati na rast cena autputa, ali smatra da poskupljenje struje od 2 posto, može imati uticaja samo na domaćinstva:

Sigurno da svako povećanje cena inputa može da utiče na rast cena autputa. Pitanje je da li će kompanije i institucije iskoristiti te cene, da  poboljšaju svoju komparativnu prednost. Mislim da firme, koliko god rasla cena struje,  neće to koristiti da povećaju cene proizvoda, jer nije u pitanju drastično poskupljenje. Ovo poskupljenje od dva odsto, će se odnositi na domaćinstva. Mislim da, što se tiče povećanja cena, da će cene mesa i mleka sigurno rasti - navodi Cvijanović.

Pored mesa i mlečnih proizvoda, najavljeno je i poskupljenje ulja za 15 posto, pa bi tako njihova cena sa dosadašnjih 135 mogla da dostigne i 160 dinara. Zbog velikih suša i dosta sunca, suncokret je ove godine dosta kvalitetan, te se očekuje porast cena i do 20 odsto. Uljari čekaju formiranje cena na svetskom tržištu, da bi formirali otkupne cene.

Sušni period, koji je odgovarao suncokretu, nepovoljno je uticao na kupus, čija je cena sa prošlogodišnjih 30 dinaraskočila na 90, pa su ovih dana kupci na pijacama ostali kratkih rukava, kada su shvatili da im za "kiseljenje kupusa" pred zimu, treba tri puta više novca nego ranije. Zbog smanjenog roda, za 100 kg kupusa ove godine vam treba 5.000 dinara, umesto 2.000.

Suša nije uticala samo na smanjen rod kupusa, već i oraha, čiji rod je uništen za 80 odsto zbog visokih temperatura. Cene oraha na pijacama do sada su bile od 500-1.000 dinara, dok je sada cena na svim beogradskim pijacama od 800-1.300 dinara.

PORASLA CENA PŠENICE NA SVETSKOJ BERZI

Iako su cene pšenice na svetskoj berzi znatno porasle, pa tako tona ovog proizvoda ove godine košta 170 evra, za sada nema najava da će u Srbiji cena brašna skočiti, a samim tim i pekarskih proizvoda.

U Republici Srpskoj, sa druge strane, najavljuju da će do kraja godine cene brašna skočiti i do 30 posto, a da li će srpski pekari takođe odlučiti da podignu cene proizvoda, ostaje da vidimo.

Goran Papović, predsednik NOPS-a  rekao je da je svako poskupljenje nerealno i da je u pitanju čista špekulacija koju će država morati da reši:

Što se tiče poskupljenja struje, nadam se da trgovci neće koristiti to povećanje inputa, jer je dinar znatno ojačao u odnosu na evro, a do sniženja nije došlo. Nema nikakvih osnova za poskupljenje, ako bilo šta poskupi, u pitanju je klasična špekulacija, jer ne možete pad prometa nadoknaditi povećanjem cena. Cene su dosta nerealne i treba da idu dole, nikako gore. U pitanju je spinovanje, uticanje na potrošače, "ajde kupujte, poskupeće". Mislim da bi Ministartsvo trgovine trebalo da utiče na to da se cene obore i budu još niže, nego što jesu - zaključuje Papović.

Izvor: www.telegraf.rs

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 05 oktobar 2017 06:03

Šta nam donosi pomoć za štetu od suše?

Zajedničke mere pokrajinske i republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima, koji su pretrpeli štetu zbog suše, biće poznate u petak. Kako je rečeno u za RTV u emisiji "Sučeljavanje", neke od mera moći će da se primene već od naredne sedmice.

Kako je rekao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, predviđeno je usvajanje šest do sedam mera. Odnose se na na olakšice u vezi sa plaćanjem odvodnjavanja, pomoć kad je reč troškovima za gorivo, seme i tako dalje.

"Deo koji se tiče naknade za odvodnjavanje biće apsolutno regulisan, u skladu sa zahtevima poljoprivrednih organizacija, i mislim da će one biti vrlo zadovoljne onim sa čime ćemo izaći. Ići ćemo još nekoliko koraka dalje koji su vezani za kompenzovanje troškova koji nastaju na osnovu nevraćanja dela, ili potpunog iznosa akcize na dizel gorivo. Ići ćemo i na semensku robu, produžićmo rok za subvencionisane kredite i povećaćemo iznos sredstava za te kredite, kako bi smo regulisali proizvodnju za jesenju i prolećnu setvu", rekao je Nedimović.

Mere koje treba da budu usvojene su dogovarane sa poljoprivrednicima, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. Odgovarajući na pitanje zašto mere nisu usvojene ranije, rekao je da je želja bila da se mere usvoje na osnovu egzaktnih podataka, a ne procena.

"S jedne strane je nezahvalno, ali sa druge strane i neozbiljno i neodgovorno pričati o krajnjim rezultatima ovogodišnje žetve, dok se ona ne završi", rekao je Radojević, dodajući da su rezultati sa terena različiti.

Izvor: www.rtv.rs

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31