Чланци поређани по датуму: utorak, 10 oktobar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Uzo je 100 % grčki proizvod i grčko nacionalno piće, i ne proizvodi se nigde drugo u svetu. U svakom mestu u Grčkoj postoji uzerija, specijalizovana radnja za prodaju tog pića, a istovremeno i kafić gde su svi dobrodošli da probaju i uživaju u njemu. Najpopularnije je piće među Grcima, i glavni izvozni proizvod zemlje u kojoj postoji 7.000 licenciranih proizvođača. Pravi se preciznom kombinacijom grožđa, trava i bobica. Počinje pravljenjem destilovanog pića od grožđa a onda dobija posebne karakteristike dodavanjem trava i drugih sastojaka, uključujući anis, korijander, karanfilić, slatki koren, mentu...

Ovakva mešavina kuva se u bakarnom kazanu. Predestilisana tečnost se hladi, stoji nekoliko meseci i dolazi na jačinu oko 40 Vol. %. Najčešce se služi kao aperitiv, ali se pije i za vreme jela. Meze uz uzo može biti sve: salate, meso, povrće, slane sardele, slatkiši, ćevap, sir, sveža riba. Bitno je da se uzo pije polako. Kada se u uzo doda voda postaje mlečnobeo. Razlog tome su ulja anisa koja su u alkoholu rastvorena, ali sa smanjenjem sadržaja alkohola ulja prelaze u beličaste kristale koji su neprozirni pa zamućuju ovu mešavinu.

Ne preporučuje se preterano hrabro ponašanje kada je uzo u pitanju!

Uvek ga razblažite vodom, dobiće mlečnobelu boju, i posebno blag ukus. Dobar savet je i da ne dodate odmah celu količinu vode, već da je lagano dosipate kako pijuckate. Grci ce vam reći da je ispijanje uzoa umetnost ili način života. Uzo, kažu, oslikava grčki način razmišljanja: optimizam, svakodnevno vežbanje filozofije i radost življenja. Servirajte uzo kao aperitiv ili digestiv, obavezno rashlađen, uživajte opušteni i u ugodnom društvu.

Објављено у Tehnologija prerade
utorak, 10 oktobar 2017 09:45

Dodatna zarada od orašastog ploda

Kako da dođu do dodatne zarade dosetili su se Apatinci, pa su počeli da skupljaju plodove divljeg kestena u centru grada. Ovde kažu da tokom sezone mogu da zarade i po nekoliko hiljada dinara.

Građani plod prodaju poznatim nakupcima, koji, kako saznajemo, plaćaju oko 15 dinara za kilogram. Stručnjaci tvrde da stablo divljeg kestena daje oko 100 kilograma plodova u sezoni sazrevanja (septembar - oktobar).

- Sakupljam kesten već dve godine i u sezoni nakupimo oko 100 kilograma. U posao je uključena cela naša četvoročlana porodica. Dobar je ovo način da dopunimo kućni budžet, a malo pomognemo i komunalcima da očiste glavnu ulicu - kaže S. V. (26) iz Apatina, koga smo zatekli dok je skupljao plodove.

On dodaje da se sva količina koju donesu otkupi, i dalje preprodaje farmaceutskoj industriji.

- Kestenje je okrepljujuća hrana za jelene, posebno posle rike, kada su oni iscrpljeni - kaže Branislav Mijić, dugogodišnji lovni referent u ŠU Apatin.

On još dodaje da je Šumska uprava otkupljivala o po 10 tona kestena koji su ljudi sakupljali u Apatinu, delom i u Prigrevici, i prodavali gazdinstvu. Najviše su se zalagali školarci, kojima je tada to bio dodatni džeparac. Posle uvođenja javnih nabavki, ova praksa je prekinuta.

- Ujutro poranimo i za dan možemo da prikupimo više kilograma. Za nekoga je 15 dinara za kilogram mali novac, ali za nas sa malim penzijama ovo je i rekreacija i zarada - ističe penzioner Mile iz Apatina.

Ekološki pokret "Plavi Dunav" svojevremeno je u akciji "Kestenje za jelene" sakupljao sa mališanima vrtića "Pčelica" prikolice kestena, a zauzvrat im je Šumska uprava organizovala ekskurzije. - Šteta je što su ove ideje zaboravljene - smatra Jovan Lakatoš, aktivista eko-pokreta "Plavi Dunav".

 

KORISNI SASTOJCI

Pored ploda, koristi se i kora, a list i cvet nešto ređe. Divlji kesten sadrži 40-60 odsto skroba, ima saponina, ulja, belančevina, te tanine, flavonske i kumarinske derivate, kao i vitamine B1, C i K. Najvažniji sastojak je triterpenski saponin escin, kome se pripisuje lekovito svojstvo u terapiji slabosti venskih zalistaka i kapilara donjih ekstremiteta, koje učvršćuje i deluje diuretično.

Ovaj plod se tradicionalno koristi i kao ekološko rešenje protiv moljaca kod vunene i druge odeće.

Izvor: www.novosti.rs

Објављено у Biljna proizvodnja

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice sa  odgovarajućim kvalitetom zrna neophodno je primeniti  i sve agrotehničke mere koje će omogućiti  ispoljavanje  genetskog potencijala sorata.

Izbor sorte

Za proizvodnju najveću vrednost predstavljju one sorte koje su sposobne da daju u datim uslovima visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodno je na svim etapama selekcije i semenarstva održavati  genetsku čistoću i neprekidno povećavati sortna i biološka svojstva semena.

Plodored

Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture.Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa.Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine. Najbolji predusevi za pšenicu  su jednogodišnje leguminoze (soja,grašak,pasulj), šećerna repa može biti dobar predusev ako ranije napusti zemljište u suprotnom nije dobar predusev . Kukuruz je najzastupljeniji predusev,on je solidan predusev za pšenicu  ali takođe mora ranije da napusti zemljište.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva ,količine posležetvenih ostataka,tipa zemljišta.Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.

Đubrenje za pšenicu

Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzim i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta. Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice.Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.U sadašnjim uslovima proizvodnje količina  makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-150 kg/ha azota, 50-120 kg/ha fosfora i 40-100kg/ha kalijuma, sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 :0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi  pod osnovnu obradau i oko ½  -2/3 azotnih  pod osnovnu obradu.Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode.KWS sorte Sirtaki ,Feria i Quality imaju izuzetnu otpornost na poleganje stoga podnose pojačano đubrenje azotnim hranivima.

Setva pšenice

Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. Oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvalioteta pšenice. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve.Ona se kreće od 3 – 6 cm.  Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za sorte koje imaju izražen koeficijent bokorenja kao što su Sirtaki, Feria i Quality setvena norma iznosi za optimalan rok setve od 350-450 klijavih zrna po m2, što odgovara količini semena od 180-220 kg/ha. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja.

Mere nege u toku vegetacionog perioda

Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna. Od ostalih mera izuzetno je važno tretiranje od korova,bolesti i štetočina. Pšenica izuzetno povoljno reaguje na zaštitu useva od bolesti. Protiv bolesti u poslednje vreme Fusarium zrna nanosi velike štete. Od ovog patogena izuzetne rezultate pokazalo je tretiranje u fazi cvetanja i mlečne zrelosti.

Izvor: https://www.kws.de 

Објављено у Biljna proizvodnja

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Објављено у Agroekonomija

Čičoka ima dubok i razgranat koren, a na podzemnoj stabljici, stvara gomoljasta zadebljanja. Meso krtole je bele, žute ili ružičaste boje. Stabljika je visoka 1,5 - 3,5 m, a na bazi prečnika 3 - 5 cm. 

Za gajenje su pogodnija lakša zemljišta, uz pH 6 - 7,5, ali i na manje pogodnim zemljištima daje bolju proizvodnju organske mase nego druge kulture.

Preporučeno je čičoku čuvati na hladnom i mračnom mestu, tako će zadržati svojstva čak i do 10 dana.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Saveti za pravilno čuvanje crnog luka i praziluka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3128-saveti-za-pravilno-cuvanje-crnog-luka-i-praziluka

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31