Ilustracija: Reč stručnjaka o kvalitetu sokova Ilustracija: Reč stručnjaka o kvalitetu sokova

Kakav je kvalitet sokova koje pijemo? Istaknut

Napisala  апр 17, 2019

Bezbednost i kvalitet hrane koju kupujemo i jedemo sve češće je tema brojnih polemika kako među stručnjacima, tako i među običnim ljudima, odnosno potrošačima. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sredinom marta u Skupštini Srbije usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Novim zakonskim aktima trebalo bi da budu otklonjene sumnje potrošača o kvalitetu određenih proizvoda, jer će se preko nadležnih inspekcijskih službi ministarstva poljoprivrede i zdravlja pratiti nastanak proizvoda u svim fazama proizvodnje.

Polemike oko sokova
To se odnosi i na proizvodnju sokova u Srbiji koji su godinama na spisku najčešćih pritužbi potrošača. Ministarstvo poljoprivrede rešilo je da u ovu oblast uvede red, pa je početkom januara usvojen Novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima. Ovaj pravilnik nameće nove, rigoroznije propise za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je ostavljen rok do 1. jula. 2020. da prilagode proizvodnju sokova novim pravilima. Kakve sokove zapravo pijemo? Šta se nalazi u ambalaži i koliko sadržaj odgovara onome što je napisano na deklaraciji? I dok su jedni skeptični po pitanju kvaliteta, drugi naglašavaju da se ovi napici pripremaju od dobre sirovinske baze po kojoj je Srbija poznata. Laboratorijske analize su pokazale da pojedini sokovi u sebi imaju najmanje voća
koje je naznačeno na ambalaži. Puni su šećera, limunske kiseline, dok se u guste sokove dodaju mlevene tikvice i bundeve. To ne utiče na zdravlje ljudi, ali…
„Ko kupuje onaj najjeftiniji sok, dve litre za sto dinara ne može očekivati da je to čisti voćni sok ili voćni nektar koji zadovoljava bar minimum pravilnika. Nije
lepo reći, ali je tačno da u industriji proizvodnje sokova važi načelo: „Koliko para, toliko muzike“. Zato od najjeftinijeg soka ne možete očekivati da imaju sto odsto voća, to ipak košta mnogo više“ – kaže Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Međutim, sve ovo trebalo da se promeni za nešto više od godinu dana, kada Novi pravilnik u potpunosti bude počeo da se promenjuje prilikom proizvodnje sokova. Osim toga, potrošači danas teško mogu da prepoznaju razliku između voćnog soka i voćnog nektara. Osim ukoliko nisu stručni za ovu oblast, za obične ljude sok je – sok.
„Pravilnik koji reguliše kvalitet voćnih sokova razlikuje voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćni sok dobijen od koncentrisanog voćnog soka, voćni sok dobijen
ekstrakcijom, vodenom ekstrakcijom, i voćni nektar. Interesantno je i napraviti razliku između voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, pošto je to kod potrošača nejasno, a i nemamo naviku da pažljivo čitamo šta piše na ambalaži“, objašnjava Aleksandra Tepić Horecki sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Sokovi koji se budu proizvodili od 1. jula. 2020. moraće da budu usklađeni sa Novim pravilnikom koji precizira da voćni sok pored izvornog šećera iz voća neće smeti da sadrži dodati šećer. Voćni nektar i po starom i po novom pravilniku može da sadrži od 25 do 50 odsto voća i do 20 odsto dodatih šećera uz prisustvo soka limuna ili limete za korekciju kiselosti.

„Kada neko kaže da voćni sok ne sadrži šećer, to je zapravo netačna informacija, jer u soku postoje šećeri koji su poreklom od samog voća. Dakle, kad kažemo šećer, mislimo uglavnom na saharozu. Šećera u voćnom soku može biti u zavisnosti od toga koja vrsta voćnog soka je u pitanju. Sok od jabuke, recimo, može imati 10, 11 ili 11, 2 odsto voćnog šećera, dok sok od grožđa ima i 16 posto voćnog šećera – dodaje Aleksandra Tepić Horecki.
Jasna Mastilović, podseća da je ranije bilo drugačije i da je bilo dozvoljeno dodavati i do 15 grama šećera po litru, da bi se korigovala kiselost ili čak 150 grama šećera po litru da bi se korigovala slast.
„Sada voćnim sokom može da se zove samo onaj napitak u kome postoji isključivo šećer iz voća. Ako proizvođač želi da napravi proizvod kome će dodati šećer, taj proizvod će morati da nosi naziv - voćni nektar.“
U cilju poboljšanja zdravlja stanovništva ova oblast u Evropskoj uniji regulisana je još pre sedam godina, jer sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju na tržištu Evropske unije.

„Zbog rastućeg trenda gojaznosti posebno kod dece, Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuke o ograničenju unosa prostih šećera u ishranu ljudi. Po tom ograničenju šećer bi trebalo da bude deset odsto od ukupnog energetskog unosa“, kaže Milka Popović iz Institut za javno zdravlje Vojvodine i ističe:
„To znači, ako je u pitanju odrasla osoba koja se bave sedećim načinom i stilom života ukupan preporučeni dnevni energetski unos je oko 2.000 kilo kalorija. Tih deset posto ograničenja iznosi 200 kilo kalorija. Prosto rečeno takva osoba ne bi trebalo dnevno da u organizam unese više od dvadesetak grama prostih šećera. Upravo toliko ima u jednoj čaši voćnog soka koji je napravljen od 100 posto voća“- dodaje Milka Popović.

Šta sme da piše na ambalaži?
Novim pravilnikom o proizvodnji sokova obuhvaćena je i ambalaža, odnosno šta može da piše na samom pakovanju. U tom smislu potrošači se ne smeju dovoditi u zabludu.
„Pošto Novi pravilnik jasno definiše da u voćne sokove više neće smeti da se dodaje šećer, natpis „bez dodatog šećera“ više neće više imati smisla“, kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osim toga menjaće se i samo ime na ambalaži. Umesto natpisa „voćni sok jabuke“,
trebalo bi da piše „sok jabuke“. Nepravilnosti u deklarisanju i dalje postoje, što potvrđuju inspekcije. U 2017. i 2018. obavljeno je gotovo sto kontrola, što je
opet nedovoljno ako se uzme u obzir veliko tržište i zloupotrebe proizvođača.
„Ono što nas kao potrošače interesuje jeste da li je voćni sastav koji piše na deklaraciji tačan. Da bi smo to zasigurno znali potrebno je da se urade laboratorijske analize koje mi nismo u mogućnosti da radimo. Potrošače zanima i kvalitet aroma, da li ima štetnih materija i slično, kaže Lela Tasić iz Asocijacija potrošača Srbije.
Novi pravilnik, kako objašnjava Zdravko Šumić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, donosi i novinu o zdravstvenim natpisima na ambalaži što ranije nismo imali u našim propisima. To je preuzeto iz Evropske unije, a cilj je da se spreče zloupotrebe.
„Hrana nije lek i ne sme se reklamirati na takav način. Pravilnik to jasno definiše i tačno je navodno šta sme da piše na deklaraciji i ambalaži, a na osnovu preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane. Ukoliko proizvođač baš želi da istakne zdravstvenu komponentu svog proizvoda, on mora laboratorijskom
analizom da dokaže da u proizvodu ima komponentu i u dovoljnoj količini koja dokazano ima neki zdravstveni efekat. Dakle, natpisi se neće pisati po sopstvenom nahođenju, već će proizvođači morati da iskoriste tačno onu rečenicu koja je navedena u pravilniku“, pojasnio je Šumić.
Za veće proizvođače koji sokove izvoze u inostranstvo Novi pravilnik neće predstavljati problem jer ga oni uveliko primenjuju da bi svoje proizvode uopšte
mogli da plasiraju na evropsko tržište. A, šta je sa manjim proizvođačima?
Goran Gabrić vlasnik fabrike sokova kaže da je on rešio problem tako što sokove proizvodi po receptu naših baka i to od voća iz svog voćnjaka.
„Proizvodnjom voća, uglavnom jabuka, bavimo se već 25 godina. Pre sedam godina došli smo na ideju da počnemo da prerađujemo jabuke i proizvodimo sokove. Proverili smo kako se sve to radi na tržištu, koji su uslovi i počeli smo sa proizvodnjom matičnog soka od jabuke. Pošto kod nas na salašu već postoji tradicijapravljenja sokova i zimnice ideja je bila da se naše u sokove ne dodaju konzervansi, ni bilo koji drugi sastojci“ - kaže Gabirć i objašnjava kako izgleda pravljenje soka na njegovom salašu.
„Stvar je vrlo jednostavna, tačno znamo gde je i na kojoj plantaži zasađena koja vrsta jabuka, čime je prskana jer o tome vodimo dokumentaciju. Ta jabuka se opere, ocedi, ispresuje, pasterizuje i pakuje se u dve vrste ambalaže. Sok je potpuno prirodan bez dodatog šećera, vode, konzervansa… Sladljivost zavisi od same jabuke, redovno radimo analize i tek posle toga proizvod stavljamo u promet“ – objašnjava Gabrić.
Sličnom proizvođačkom filozofijom vodi se i Milenko Kapuran, takođe vlasnik fabrike sokova.
„Naši sokovi su zdravi, čisti i potpuno prirodni. Znači 100 posto isceđen sok, bez vode, konzervansa, šećera i bilo kakvih dodataka. Naš sok od cvekle je izvanrednog ukusa i pravi se od posebne sorte kako bi se izbegao onaj za cveklu karakterističan „ukus zemlje“. Zahvaljujući posebnoj sorti cvekle koju koristimo već godinama, vrlo je ukusan i odličnog kvaliteta. Pravimo i takozvane miks sokove od cvekle, jabuke, šargarepe, bundeve, dok za miks jabuke i
šargarepe koristimo posebnu slatku vrstu jabuka koja daje slatkoću soku, pa mnogi ne mogu da veruju da u njemu nema ni trunke dodatnog šećera“- kaže Kapuran.

Uticaj na zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje voćnih napitaka može imati štetne posledice po zdravlje ljudi.
„Činjenica je da sokovi koji se nalaze na našem tržištu sadrže preveliku koncentraciju šećera, a istovremeno su siromašni drugim hranljivim materijama poput enzima, minerala, određenih vitamin i dijetnim vlaknima. Kroz takve sokove u organizam unosimo veliki broj kalorija a da toga nismo svesni. Upravo te skrivene kalorije dovode do pojave određenih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, nagli skok šećera u krvi, što može da dovede do insulinske rezistencije i šećerne bolesti. Kada pijemo takve sokove imamo pogrešan osećaj da unosimo voće što nije tačno. Zato treba naglasiti da voćni sokovi nisu sveže voće i nikada ne mogu biti zamena za voće“ - ističe nutricionista Dragan Ivanov.
Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine upozorava da unošenje prekomerne doze šećera može da predstavlja opterećenje za organizam i dovede doproblema čak i kod dece.
„Razna istraživanja koja su sprovedena u svetu pokazala su da unos prevelike količine šećera doprinosi porastu gojaznosti, ali i pojave karijesa naročito kod dece“, ističe Popović.
To potvrđuje i stomatolog Tijana Depić Đorđević koja kaže da je uticaj ishrane veoma bitan za nastanak karijesa, najčešćeg oboljenja zuba.
„Uticaj hrane može biti fizički i hemijski, a najveći uticaj na nastanak karijesa ima beli šećer. Volela bih da pojasnim da nije toliko bitna količina i vrsta šećera, već koliko ga često unosimo u organizam. Naime, kada unesemo šećer kiseline u plaku dovode do pada pH vrednosti ispod dozvoljene granice koja iznosi 5,5 što za posledicu ima demineralizaciju, odnosno otpuštanje kalcijuma i fosfata sa površine gleđi zuba. Potrebno je da prođe između 20 minuta i dva sata da ponovo dođe do podizanja vrednosti pH, odnosno do procesa remineralizacije i apsorpcije izgubljenog kalcijuma i fosfata iz depoa pljuvačke. Usled čestog unosa šećera površina zuba je duže izložena štetnom dejstvu kiselina što utiče na nastanak karijesa“, pojasnila je stomatolog Tijana Depić Đorđević.
Zato nutricionista Dragan Ivanov preporučuje najidealniji voćni sok na svetu.

„Uzmemo voće, ubacimo ga u naša usta, uključimo mikser koji se zove žvakanje, zubi krenu da melju voće, luči se pljuvačka, enzimi… Nema boljeg aparata za
pravljenje voćnih sokova od našeg sistema organa za varenje“ – kaže Ivanov.
Sve u svemu, stručnjaci zaključuju da ishrana treba da bude raznovrsna, jedna čaša voćnog soka dnevno može da zameni jednu voćku ili voćni obrok, sve više od toga je višak.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Novembar 2019 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30