Ilustracija: ruzmarin Ilustracija: ruzmarin Milica Lukić

Саветујемо како да гајите рузмарин Istaknut

Napisala  нов 16, 2017

Рузмарин је грмолика биљка, која потиче из медитеранских крајева. За гајење се могу користити суви терени на јужним падинама са што више светлости. У периоду до почетка цветања тражи нешто више влаге, а касније подноси јаке и дуготрајне суше. Захтева хумусна или песковито иловаста земљишта неутралне реакције. Може се гајити и на лакшим, плитким и кречним земљиштима. Као код већине вишегодишњих биљака вегетација креће крајем марта, када температуре порасту изнад 15 - 20 °Ц. У том периоду је осетљив на мразеве и дешава се да младе биљке и новије гранчице измрзну већ и на -5 °Ц. У току зиме, у периоду мировања надземни делови издржавају мраз до -20°Ц. Приликом гајења рузмарина бирају се најбољи жбунови са најбољим квалитетом етарског уља. Размножава се семеном, дељењем бокора или резницама. За узгој рузмарина треба искористити парцеле које нису најпогодније за интензивну пољопривредну производњу, пошто остаје на истом месту више од десет година. Својим јаким кореном добро везује земљиште и може се користити за нагнуте терене, подложне ерозији. Не захтева посебну негу, тако да је идеална биљка за органску производњу. Како се гаји на истом месту и до 10 година, не може да уђе у састав ни једног плодореда. Најпогоднији предусеви су сви они који остављају незакоровљена земљишта.

Обрада и ђубрење - Приликом заснивања плантаже о припреми земљишта треба размишљати у години предусева. Без обзира који је предусев, препоручује се дубока обрада земљишта 30 - 40 цм и те године се максимално води рачуна о редовном уништавању корова. Ако је предусев стрно жито или рана окопавина одмах после жетве се земљиште плитко обради на 15 - 20 цм. Предсетвена припрема се обавља или у јесен или у пролеће, што зависи од начина размножавања и времена сетве (садње). На великим нагибима, где је немогућа машинска обрада,у јесен се копају јаме, напуне смешом стајњака и земље и оставе до момента садње. У засадима рузмарина се сваке 3 - 4 године обавља дубока обрада. Приликом заснивања засада у земљиште се пре основне обраде уноси 35 - 50 т/ха стајњака и истовремено 70 - 80 кг/ха П2О5 и 100 - 120 кг/ха К2О. После сетве или садње уноси се 70 - 80 кг/ха Н који поспешује бољи развој и бокорење. У осталим годинама гајења додаје се (зависно од плодности земљишта) 60 - 100 кг/ха Н, 50 - 60 кг/ха П2О5 и 80 - 120 кг/ха К2О и то фосфор, калијум и 1/3 азота пре јесење обраде а остатак азота кроз прихрану. У годинама интензивне производње пожељно је и ђубрење стајњаком сваких 4 - 5 година, пре дубоке обраде, да би се одржала плодност земљишта. Размножава се на више начина: генеративно - производња расада у хладним лејама и вегетативно - дељење бокора, зеленим и зрелим резницама и положницама. Ако се производи расад за веће засаде, сетва семена се обавља на већим површинама, са размаком редова 15 - 20 цм, на дубини до 1,5 цм и врши се нега док не стаса за расађивање. Ако су изникле биљке сувише густе проређују се на 5 - 10 цм.

Дељење бокора - Примењује се да би се избегли велики радови и самим тим појефтинила производња. Засади се у 3 - 4 години, у октобру - новембру, секу се на 8 - 10 цм од земље и добро загрну. На пролеће, након што прорасту млади изданаци, изврши се још 1 - 2 загртања. Млади изданци се ожиле до јесени, када се одгрћу и скидају са матичне биљке. Оваквим начином производњом садница обезбеђују се по квалитету идентичне биљке, али се морају још годину дана посебно неговати, док не порасту за расађивање. На мањим површинама најједноставније је ашовом пресећи бусен на више делова и расадити директно на ново место. За скидање резница најпогодније су биљке старе 4 - 5 година. На стандардни начин припремљене резнице забадају се у песак, на растојању 6 - 10 x 2 - 3 цм и дубину 4 - 5 цм. Након заливања треба их засенити да би се што боље ожилиле. Зелене резнице се секу у току вегетације, током лета, док се зреле резнице секу у рано пролеће, пре кретања вегетације. Ожиљене резнице се расађују на парцелу а негују још годину, дана док добро ојачају. Током ожиљавања и каснијег развоја садница редовно се одстрањује коров (окопавање и плевљење).

Положнице - За овај начин размножавања најпогодније су биљке средње старости (око 5 година). У рано пролеће се плуговима загрне земља до бокора, а одмах затим ручно загрне до 30 цм висине, влажном и растреситом земљом. На бочним гранама дебљине оловке до јесени се образују адвентивни коренови. У јесен, по влажном времену, бусенови се одгрћу и ожиљене гране се одсецају од матичног жбуна. Овим методом са једног жбуна се може добити 100 - 150 ожиљених резница које се одмах саде на стално место да се коренови не би осушили.

Садња - На стално место се сади само добро ожиљен расад. Добар расад подразумева развијен коренов систем и доста бочних грана висине 15 - 20 цм. Расађује се по влажном времену, углавном ручно, на размаке 80 x 80, 100 x 80 или 100 x 100 цм, што зависи од квалитета земљишта. Овај начин се примењује на теренима где је немогућа машинска нега. На равним теренима је могућа садња у пантљике (траке у виду живе ограде), где се све операције могу механизовати, чак и жетва великим косилицама. У том случају садња се обавља на 100 x 30 - 50 цм. Развојем жбуна биљке у реду се споје и редови изгледају као жива ограда. Овај начин обезбеђује више биљака по јединици површине, а самим тим расте и принос. Ако се овај начин примени на нагнутим теренима, редови се пружају паралелно са изохипсама. Пошто су биљке густо испреплетане својим кореновим системом, пружају задовољавајућу заштиту од ерозије.

Оливера Гавриловић

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31