понедељак, 25 јануар 2021 18:36

Srbija ima veoma povoljne klimatske uslove za uzgoj lekovitog bilja iako je ovo, nažalost, nedovoljno iskorišćen poljoprivredni sektor kod nas. Statistički pokazatelji govore da je uzgoj začinskog i lekovitog bilja u velikoj ekspanziji širom sveta. Računica je prosta - na jedan uloženi evro vraćaju se tri. Osim toga potreba za lekovitim biljem raste iz godinu u godinu, pa je plasman mnogo lakši i brži u odnosu na ostale poljoprivredne kulture.

Cenjen kao začin i lek

Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je grmasta višegodišnja zeljasta biljka poznata po svom jakom i prijatnom mirisu. Poreklo vodi iz Indije, a poštovali su ga i stari Egipćani koji su bosiljak još pre  4.000 godine koristili u religijske i lekovite svrhe, i ostavili prvi pisani trag o ovoj biljci. U Evropu su ga u 12 veku doneli monasi i vrlo brzo se raširio po starom kontinentu. Danas se bosiljak kao aromatično bilje najviše gaji širom Mediterana i u Kaliforniji. U kulinarstvu najviše ga koriste Italijani i Francuzi, dobro se slaže uz sve vrste mesa, kao i paste. U Srbiji bosiljak se uglavnom koristi u hramovima i prilikom crkvenih obreda, pa se smatra svetom biljkom koja simbolizuje blagodet Svetog duha.

Bosiljak je poznat i po svojim izuzetnim lekovitim svojstvima, a može se koristi kao čaj, tinktura ili aromatično ulje. Pomaže kod prehlade, doprinosi zdravlju srca, bubrega, očiju i zuba, služi kao lek protiv depresije, kašlja i glavobolje. Ima antiupalna i antioksidantna svojstva, pa je odličan i kao prevencija za mnoge bolesti i jačanje imuniteta. Njegovi listovi bogati su vitaminima A i C, sadrže ugljene hidrate, a svež bosiljak se može koristiti kao oblog kod otečenih i bolnih zglobova.

Sve ovo su samo neki od razloga za uzgoj bosiljka koji se može gajiti na otvorenom, ali i u zaštićenom prostoru, odnosno plastenicima. U svetu postoji oko 60 vrsta bosiljka koje se razlikuju po izgledu, boji cveta, ukusu, hemijskom sastavu i geografskom poreklu. Kao glavna komponenta su eterska ulja na osnovu koji se bosiljak može klasifikovati u četiri grupe: egipatski, evropski (ima najkvalitetniju aromu) tropski i Java. Istraživanja su pokazala da kvalitet etarskih ulja kod bosiljka može varirati u zavise od svetlosti, vlažnosti i temperature u kojoj biljka raste.

 Kako se gajiti i kolika je zarada?

Stručnjaci su pedantno izračunali da je ulaganje na jedan hektar bosiljka oko 850 evra, a zarada je 1.100 evra. Bosiljak se može uzgajati i na manjim površinama, kao i u staklenicima i plastenicima gde se postiže i po tri do četiri žetve godišnje čime se zarada dodatno uvećava.

Prilikom uzgoja ove biljke treba imati u vidu da bosiljak voli toplo zemljište sa dovoljno vlage, a može se gajiti i na peskovitom zemljištu uz redovno zalivanje i prihranu. Može se uzgajati pomoću rasada ili direktnom setvom semena. Kada je u pitanju  rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi kad prođe opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Pošto se bosiljak prilikom rasta bokora razmak između sadnica treba da bude 50 santimetara, odnosno  20 do 30 santimetara u redu. Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u sušnom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.

Bosiljak se može saditi i direktnom setvom semena na otvorenom polju početkom maja. Pre toga potrebno je u jesen obaviti plitko oranje uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja. Ukoliko je potrebno usitnjavanje, odnosno drljanje može da se ponovi u proleće. Fina priprema je na dubini od oko pet santimetara i izvodi se dva do tri dana pre setve ili sadnje. Tokom rasta biljke potrebno je redovno uklanjati korov, zalivati i prihranjivati je azotnim đubrivom i to dva puta – pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve. Okopavanje zavisi od stepena zakorovljenosti i samog zemljišta. Prvo okopavanje je desetak do petnaest dana nakon rasađivanja, drugo 10-25 dana nakon prvog.

Dve žetve tokom sezone

Bosiljak se kosi na početku cvetanja sredinom jula kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promaji u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Sa jednog hektara uzgojenog bosiljka može se dobiti između dve i tri tone suve herbe. Osušeni bosiljak je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa i gorkog ukusa, a pakuje se  u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.

Iako proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih ratarskih useva ovom granom poljoprivrede u Srbiji se bavi prilično mali broj ljudi. Uglavnom su u pitanju konvencionalni proizvođači, ali ima i onih koji su se preorijentisali na organski ugoj, zato što su organski proizvodi, pa i na ovaj način uzgajano lekovito bilje između 30 i 90 posto skuplji u zavisnosti od ponude i potražnje. Inače, za uzgoj lekovitog bilja država je ponudila i podsticaje i to 2.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i pravo da po sniženoj ceni kupe đubrivo (2.000 din/ha), što znači oko 4.000 dinara subvencija po hektaru.

Izvor: Agrobiznis magazin 

понедељак, 25 јануар 2021 18:31

SVAKI proizvođač grožđa koji u svom vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 hektara vinograda, a grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar.
U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju da je Zakonom o vinu propisana obaveza vođenja Vinogradarskog registra i Vinarskog registra.

Kako kažu u resornom ministarstvu, vođenje Vinogradarskog registra i Vinarskog registra sa ažurnim podacima od velikog značaja.

- Imajući u vidu da je vođenje ovih registara obavezno u EU i da se finansiranje vinogradarsko - vinskog sektora radi u odnosu na površinu koja je upisana, ovo će biti od koristi - navode u Ministarstvu poljoprivrede. Podsticajne mere u Srbiji koje su namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene upisom u Vinogradarski registar i Vinarski registar.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/958150/upis-vinogradarski-registar-obaveza-sve-vlasnike

недеља, 24 јануар 2021 17:10

 

Livadarka (lat. Poa annua) je jednogodišnja, retko dvogodišnja biljka iz porodice trava. Primarno raste na livadama, travnjacima ali i na vlažnim područjima na obodima šuma, u baštama, ređe se javlja u oranicama. Nije probirljiva kada je klima u pitanju pa je podjednako zastupljena u ravnicama i planinskim predelima do 2.000 metara nadmorske visine. Livadarka raste u  Evropi, Kavkazu, Maloj i srednjoj Aziji, u Sibiru, Japanu i severnoj Africi. U Srbiji je zastupljena gotovo u svim predelima od Vojvodine do Šumadije kao i u južnim delovima naše zemlje.

Raste u bokorima

Livadarka u narodnu poznata i kao rapava vlasnjača je busenasta biljka koja spada u uskolisni korov. Nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište, pa podjednako dobro raste u vlažnoj, peskovitoj zemlji kao i u ilovači. U punoj snazi biljka dostiže visinu  između 35 i 50 santimetara. Razmnožava se dvojako – putem semena i rize, odnosno nadzemnih puzećih izdanka koji se hvataju za zemlju, puštaju žile i granaju se. Koren je žiličast i veoma plitak. Stablo joj je uspravno do polupolegljivo, odnosno ustajuće sa ravnomerno raspoređenim uskim, dugačkim lišćem jarko zelene boje, po obodu su blago hrapavi sa šiljastim vrhom. Rukavac lista je gladak, zatvoren, a jezičak u vidu kragne, na donjim listovima visine do jedan milimetar, dok je na gornjim duplo veći.

U vreme cvetanja na vrhu biljke se javlja duguljasta etažna metlica sa hrapavim granama koje su pre cvetanja uspravne, da bi se tokom cvetanja povile ka zemlji. Cvetovi su povezani čupercima dlaka i za razliku od ostalog korova, livadarka cveta gotovo cele godine osim u danima jake zime i mrazeva. Plod je elipsast i s donje strane ima jedva primetan žljeb. Nakon što sazri iz ploda ispadaju semenke izuzetne klijavosti, pa se ovaj korov brzo i lako širi. Jedna biljka može da proizvede i po 500 semenki koje vetar raznosi dalje od matične biljke. Livadarka najčešće raste u gustim bokorima što može da bude ozbiljan problem za ratare ukoliko se zapati na oranicama. Razmnožava se više puta tokom vegetacionog perioda, čime se obezbeđuje njeno ekspanzivno širenje i značajna agresivnost u osvajanju životnog prostora, te otežano iskorenjivanje. Livadarka je vrlo prilagodljiva, dobro podnosi hladnoću ali i visoke temperature i jedino tokom sušnog perioda može na kratko da zaustavi svoj razvoj  usled nedostatka vlage u zemlji.

I dok je ratari ne vole, kao i oni koji brižno neguju svoje travnjake gde se često zapati, stočari vole livadarku i često stoku izvode na ispašu na površinama gde raste ova biljka koja se smatra dobrim krmnim biljem.

Kako je iskoreniti?

Livadarka je otporna je na gaženje, senku, nisko košenje, jer razvija deo izdanaka i generativne organe ispod visine reza noža kosačice, te se posle košenja brzo oporavlja i još brže razmnožava. Po savetu stručnjaka prevencija najbolji način zaštite od ne samo od ovog korova već i od ostalih korovskih biljaka. To podrazumeva redovno čišćenje prilazima njiva i puteva na čijim obodima se ovaj korov najčešće i javlja. Suzbijanje livadarke podrazumeva sve mere zaštite od korova kojima se smanjuje zakorovljenost površina.

Ukoliko se korov već raširio onda treba pristupiti temeljnoj i potpunoj eliminaciji biljke, svih njenih delova posebno semena, jer je klijavost semena kod livadarke izuzetno visoka.

Zbog gustih bokora u kojima raste teška je za iskorenjivanje, pa je potrebna upornost i primena agrotehničkih mera. Ukoliko se nije raširila na većoj površini, stručnjaci preporučuju čuvanje zajedno sa korenom. To nije prevelik problem jer je korenje plitko i lako se vadi iz zemlje.

Međutim, ukoliko se livadarka raširila na većoj površini potrebna je upotreba herbicida kako bi se ovaj korov iskorenio i uništio. Tretiranje herbicidima preporučuje se tokom ranog proleća ili kasne jeseni, a biljka preparate upija preko lista što dovodi do potpunog uništenja samog korova. Najčešće se koriste selektivni sistemični herbicid namenjen za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih uskolisnih korova.

Međutim, kažu stručnjaci, pre same primene najbolje je posavetovati se sa ekspertima za zaštitu bilja koji će u zavisnosti od veličine zakorovljene površine odrediti najefikasnije sredstvo kao i način njegove primene.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

недеља, 24 јануар 2021 16:08

Govedarska farma Olivere Latinović iz Nakova svakodnevno na preradu isporučuje “Imleku” 1.700 do 1.800 litara mleka, nekada i više, već u zavisnosti koliko je krava na muži.Krave prosečno dnevno daju 23-24 litre mleka, a muža je nedavno robotizovana, tako da se ova porodična farma kao jedna od najsavremenijih na severu Banata, koja se nalazi nadomak Evropske unije, na udaljenosti oko dva kilometra od srpsko-rumunske državne granice, može meriti sa evropskim.

U prethodnih deceniju i po, od kada je farma utemeljena, u nesigurnim i nepredvidivim uslovima domaćeg mlečnog govedarstva, to nije bilo lako postići, jer morale su se prebroditi teškoće i problemi, ali i vršiti značajna ulaganja, da reka mleka ne bi presušila. Olivera Latinović priča da su se porodično opredelili za mlečno govedarstvo, jer su se prethodno bavili tovom junadi.

- Opredelili smo se tada za proizvodnju mleka kako bi imali redovan mesečni priliv novca za život, pa smo u tadašnjoj akciji koja je bila aktuelna 2006. godine uzeli sedam steonih junica, davanih pod uslovom da se kasnije vrati toliko junica u istom stanju u roku od pet godina. U međuvremenu se taj uslov izmenio pa smo preuzete junice otplatili u mesečnim ratama, ostavljali smo žensku telad za proširenje farme, dokupili još deset krava, tako da smo uspevali da opstanemo. Kada se jednom uđe u tu priču, onda više nema nazad, nego smo nastojali da farmu unapređujemo - ispričala je naša sagovornica.

Sada govedarska farma Latinović ima oko 240 grla, deo poslova na muži ishrani krava je digitalizovan pa ga odrađuje robotika, što je bilo ulaganje vredno 150.000 evra uz pomoć države, pa je to olakšalo poslove vlasnici i četvoro zaposlenih, ali bavljenje govedarstvom i uopšte stočartsvom iziskuje svakodnevnu budnost svih 24 sata. Država je sa 60 posto subvencionisala nabavku robota, dok je kompanija “Imlek” za ostatak ulaganja odobrila petogodišnji kredit.

- Bez subvencije države ne bi se mogli odlučiti za ovo ulaganje, a i inače, poznavajući prilike u mlečnom govedarstvu, bez državne podrške i subvencija, kao i razumevanja i podrške lokalne samouprave Kikinde, ne bi se moglo opstati. Država nas je kod ulaganja prepoznala kao kvalitetnog proizvođača mleka i zahvaljujući toj podršci nabavili smo robota za mužu. Imamo izmuzište koje je staro petnaestak godina i nije bilo toliko savremeno tako da je bilo vreme da ga zamenimo. Kada se stvorila mogućnost za nabavku robota za mužu posle dugog premišljanja smo odlučili, ili robot ili ništa, jer nismo imali neku drugu varijantu. Sada sa uvođenjem robota za mužu posao nam je olakšan i imamo mnogo veću kontrolu u pogledu normiranja hrane - saznali smo od Olivere Latinović.

Od kada su ušli u mlečno govedarstvo u prethodnom periodu Latinovići su dospevali u neugodne situacije. Sarađivali su sa “Kikindskom mlekarom”, pa kada je nastupila kriza i mleka falilo preorijentisali su se na “Šabačku mlekaru” koja je tada plaćala realnu cenu i to je potrajalo oko dve godine, pa je krenuo sunovrat te mlekare, koja je ostala dužna proizvođačima mleka.- Nama su za isporučeno mleko ostali dužni oko 23.000 evra koje nikako nismo mogli naplatiti i trebalo nam je vremena da se vratimo na kolosek da namirimo naše obaveze i farma normalno funkcioniše - priseća se neslavne epizode Olivera Latinović.

Saradnja je nastavljena sa “Mlekarom Subotica” koja je u međuvremenu pripojena kompaniji “Imlek”, gde po utvrđenoj formuli usklađenoj sa evropskim normama prilagođenim našim prilikama, pa sa stimulacijama i kriterijumima za propisane parametre za prvoklasno mleko postižu po litri cenu od 36 dinara, plus PDV i nije se menjala već godinu dana, čemu treba dodati i državnu premiju od sedam dinara po litri.

- Cena mleka koju ostvarujemo stagnira, a troškovi su nam stalno u porastu, pa morate da se borite sa time što dobijete za mleko. Nismo samo mi mlekari u takvoj situaciji, slično je i u svinjarstvu - konstatuje vlasnica farme.

Za osavremenjavanje farme mora da se ulaže u objekte, opremu u zelenu liniju koja farmu prati u obezbeđenju kabaste hrane, mehanizaciju za ratarenje, kao i opremu za mužu. Za obezbeđenje hrane za farmu Latinovići obrađuju oko 200 jutara sopstvene i državne zemlje uzete u zakup, a ovaj deo posla obavlja Oliverin brat Rade.

- Da bi opstali morate biti i ratar i stočar, a ulaganju su velika. Recimo jedna prikolica za izđubravanje je 40.000 evra, telehender za utovar je 70.000 evra. Problem je što je nas veće farmere država izgubila u međuprostoru, jer svi koji imaju više od 19 grla su u sličnom položaju, jer nas šalju da konkurišemo za sredstva iz programa IPARD. Međutim, realno tamo ne možemo da ispunimo uslove i prođemo, što zbog legalizacije i regulisanja imovinskih odnosa do ostalih okolnosti, pošto zajedno žive i tri generacije u jednoj porodici, pa nije razgraničeno šta je čije. Mi koji smo malo odskočili država bi trebala da nas prati jer suviše su velika ulaganja, a zna se tačno koliko iz ove proizvodnje ljudi živi. Gledamo da pokrivamo troškove, da izmirujemo račune i nismo nikome dužni pa se nekako pregura. Evo, sada je problem da nemamo kome da prodamo mušku telad, pa smo 50 grla neplanski morali da stavimo u tov, a lane su ljudi čekali da ih kupe. U Kikindi su recimo četiri velika gazdinstva zatvorila farme, a problem je što nema novih zainteresovanih da kreću u ovu proizvodnju, mladi neće da se bave ovim teškim i prljavim poslom. - ukazuje Olivera.

Naša sagovornica naglašava da ima dobru saradnju sa Gradskom samoupravom Kikinde, koja nastoji da im iziđe u susret kada je to moguće, a pored uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta apliciraju za podsticajna sredstva koja se daju iz gradske kase.
Mlekara Šabac: Obaveze ispunjavamo na vreme
Povodom tvrdnji o dugovanjima ovom proizvođaču, oglasila se Mlekara Šabac.

„U tekstu se navodi da je Mlekara Šabac ovom domaćinstvu ostala dužna 23 hiljade evra. Ono što je važno, na koju godinu se to odnosi i u čijem se vlasništvu mlekara tada nalazila. Ovako navedeno može da se odnosi na Mlekaru Šabac danas, koja već pet godina ima novog vlasnika i svoje obaveze ka dobavljačima sirovog mleka ispunjava u celosti, na vreme. Naša Mlekara sarađuje sa 700 farmi i sa njima ima odlične partnerske odnose“, navode u mlekari.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-reke-mleka-nema-bez-drzavnih-subvencija-24-01-2021

субота, 23 јануар 2021 10:47

Farma Latinović u Nakovu kod Kikinde više od pola godine mužu krava obavlja na najsavremeniji način, uz pomoć robota. Investiciju vrednu 150.000 EUR , 60% je subvencionisala država, dok je ostatak obezbeđen uz kreditnu podršku Imleka.

Kako ističu u Gradskoj upravi u Kikindi, gazdinstvo Latinović primer je dobre prakse, koji bi trebalo da prate svi koji nameravaju da se ozbiljnije bave stočarstvom.

Na farmi porodice Latinović u Nakovu odnedavno je izmuzište staro 15 godina zamenio savremeni robot. Iako je ljudski faktor i dalje prisutan, radna snaga postala je rasterećena, a automatizacija posla doprinosi i boljoj kontroli proizvedenog.

- Imamo veći broj grla. Oni su predvideli od 50 do 55 grla na muži. Mi u ovom momentu muzemo 76 preko robota. To je maksimalna iskorišćenost, jer on bukvalno 24 sata muze - kaže Olivera Latinović.

Krave imaju ogrlice i čitače, a ukoliko neko grlo ima veću litražu, može da se muze od tri do četiri puta na dan.

- Gazdinstvo Latinović jedno je od najsavremenijih gazdinstava na teritoriji grada Kikinde koje se bavi stočarstvom i ono jeste apliciralo po više osnova iz sredstava grada Kikinde i svakako može da posluži kao primer dobre prakse za sva gazdinstva koja žele da se bave stočarstvom na profesionalan način - kaže Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu Gradske uprave u Kikindi.

U farmi Latinović za sada su zadovoljni trenutnim stanjem. Dugoročne planove ne prave.

- Imamo oko 240 grla i ne mislimo da povećavamo broj muznih grla. Mislim da je to za sada "plafon", koji možemo da ispoštujemo, uz zemljište, obradu i hranjenje - zaključuje Latinovićeva.

Proizvodnja mleka, uprkos praćenju najsavremenijih tokova u poljoprivredu, i dalje predstavlja nesigurnu oblast za veća planiranja. U narednih pet godina gazdinstvo Latinović biće opterećeno otplatom kredita za pomenutog robota, a dalja ulaganja zavisiće od brojnih faktora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3149897/automatizacija-muze-krava-doprinosi-boljoj-kontroli-proizvedenog-mleka-investicija-u-nakovu-vredna

субота, 23 јануар 2021 10:37

Srbija je pre neki dan prvi put izvezla 20.880 kilogarama meda na italijansko tržište, a u planu je izvoz još tri-četiri šlepera bagremovog meda, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

- Pre pre dva dana za Italiju je otišao jedan šleper sa buradima bagremovog meda. Za 15-tak dana ide još jedan, a potom još dva-tri šlepera, od kojih svaki ima po 20.880 kilograma meda - rekao je Živadinović.

On naglašava da je bagremov med, koji je izvezen u Italiju po ceni od 800 dinara po kilogramu, vrhunskog kvaliteta i sadrži 43 odsto polena bagrema, iako je zakonski minimum odsto. On je podsetio da je SPOS nedavno uveo Halal standard neophodan za izvoz meda u muslimanske zemlje, a u planu je izvoz na mnoga tržišta u svetu, među kojima je i Kina.

Živadinović je rekao da su u toku pregovori sa Kinom, koja uvozi kvalitetan med, uprkos tome što je veliki izvoznik meda.

-Kina ima pet miliona milijardera koji traže vrhunsku hranu svih tipova. Trenutno pregovaramo da vidimo da ove sezone, ako bude meda, izvezemo u Kinu - kaže Živadinović i dodao da bagremov med čini više od polovine prinosa srpskog meda.

Prethodna sezona je, kaže, bila loša i prinos smanjen za 80 odsto u odnosu na prosek, a ono što se sada izvozi su zalihe meda iz 2019. godine.

- Preostale su male količine meda, uopravo ih izvozimo. Čim krene sezona očekujemo da će biti bolje. Najveće tržiste za nas je EU, a spremamo se i za arapsko tržiste - rekao je Živadinović.

On je naveo da je u toku velika akcija na suzbijanju falsifikovanog meda na trižištu Srbije.

-Pozvali smo pčelare i potorošače da prijave svaki sumnjivi med. Te informacije prenosimo veterinarskoj inspekčiji. Imamo već neke rezultate - rekao je  Živadinović i naglasio da je SPOS dobio prijave o neispravnosti meda za više od 500 maloprodajnih objekata.

- Uvek kada je loša godina falsifikatori to iskoriste i plasiraju falsifikate koji lako padaju na analizi - naglasio je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/proizvodnja-meda-izvoz-italija-rusija-bagremov-med/377421/vest

уторак, 22 децембар 2020 10:46

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori
o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje, ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave.
Period kada je organskim proizvođačima potrebna najveća pomoć je na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, u zavisnosti od vrsteproizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su više za 40%. Površine pod organskom proizvodnjom su poslednjih 10 godina povećane 236 posto, ali su tek na 0,6% od
ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta– izjavila je Jelena Milić, rukovoditeljka Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na online konferenciji „Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu“.
Vebinar je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Agro klasterom iz Novog Sada, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID, u cilju prevazilaženja prepreka koje ometaju intenzivniji razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji. Na skupu je istaknuto da su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću. Novi Sad je primer lokalne samouprave koji je bojazan od isplativosti ulaganja rešio refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne
opreme, edukacije i promocije. U ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara za te namene. Sličan pristup već su najavile i druge lokalne samouprave poput Kruševca i Dimitrovgrada.
Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija“ istakao je da su podsticaji naročito bitni za stočare jer su administrativni zahtevi u toj oblasti značajno veći u odnosu na biljnu proizvodnju, kao i da je potrebno podsticati grupnu sertifikaciju proizvođača kako bi se što veći broj poljoprivrednih proizvođača uključio u organsku proizvodnju.
Na vebinaru je najavljeno donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je da se omogući refundiranje troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU (uz mogućnost da se proširi i na tržišta SAD i Japana). U Srbiji najzastupljenija je proizvodnja organskog voća (malina, koncentrat jabuke i kupina), žitarica (kukuruz i pšenica) i industrijskog bilja (soja i suncokret), kao i živine i ovaca. U odnosu na 2012. broj proizvođača je povećan sa 1.000 na 6.260, ali je samo 534 sertifikovano dok su ostali kooperanti. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg
plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.
Novim Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji donetim u julu ove godine prvi put je regulisana mogućnost proizvodnje organskih vina u Srbiji. Takođe, proširena je i lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja u skladu sa propisima EU, što će olakšati
proizvodnju u oblasti koja ne dozvoljava upotrebu hormona i GMO, kao i strogo ograničenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srpskoj, koja se u 2018. odvijala na oko 300 hektara obradive zemlje, povećana je za godinu dana, te je u
2019. godini iznosila oko 600 hektara. Taj podatak potvrdio je za "Nezavisne" Dragan Šepa, sekretar Udruženja poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije pri Privrednoj komori RS, dodajući da se to prvenstveno odnosi na ljekovito i aromatično bilje, povrće, i jagodičasto voće. Organska proizvodnja inače ne uključuje veštačke dodatke kao što su pesticidi i hemijska đubriva, te ne sadrži genetski modifikovane organizme, i
nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima. Prema podacima stručnjaka, sve su veći i prihodi koje ovaj vid proizvodnje donosi.
"Proizvodnja organskih proizvoda prošlih godina je po hektaru donosila oko 400 KM, a sada donosi 600 KM, s tim što će se nastojati da iduće godine taj iznos bude još veći", rekao je Šepa. U planu je, kako dodaje, da se do kraja ove godine formira grupacija organskih proizvođača u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije pri Privrednoj komori RS.
"Nedavno su promovisani znak ogranske proizvodnje za RS i sertifikacijska kuća koja će vršiti kontrolu i izdavati sertifikate proizvođačima za određene proizvode", istakao je Šepa. Prema njegovim rečima, sve više proizvođača traži dozvolu za organsku proizvodnju. "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS ima oko 100 proizvođača koji su u procesu sertifikacije za ovu proizvodnju. Licenca se dobija od strane sertifikacijske kuće, gde se podnosi zahtev u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji RS. Nakon dobijanja sertifikata proizvođač stavlja etiketu kojom se potvrđuje da je taj proizvod organski", pojasnio je Šepa.
Perspektiva i značaj organske proizvodnje za Srpsku, kako Šepa kaže, jeste da se u narednom periodu obezbedi da se ona što bolje razvija i da se povećava.
"Ministarstvo podržava proizvođače, daje im podsticaj od 600 KM po hektaru te sufinansira sertifikat sa 50 odsto, što doprinosi povećanju broja proizvođača u ovoj sferi, ali i površina na kojima se odvija organska proizvodnja", rekao je Šepa. Ipak, povrtari smatraju da je proizvodnja organskog povrća u RS još na veoma niskom nivou.
"Što se tiče proizvodnje organskog povrća u RS, ona je na veoma niskom nivou, jer se kod nas taj trend ne prepoznaje i ne vrednuje adekvatno. Da bi se podigla na viši nivo, potrebno je da se takvi proizvodi mnogo više cene", rekao je za "Nezavisne" Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS. Ono što određuje cenu svih, pa i organskih proizvoda, kako Mastalo kaže, jeste odnos ponude i potražnje.
"Kada je ponuda velika, a potražnja mala, onda su cene niske, a kad nešto nedostaje, cena je visoka. Kod nas je još prisutan trend da se ne gleda da li je,
na primer, paprika zdrava, već koliko se sjaji, iako je organska mnogo zdravija i bolja", dodao je Mastalo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

уторак, 15 децембар 2020 16:23

 

Kalifornija je treća po veličini država u SAD posle Aljaske i Teksasa. Uz obalu klima je mediteransko-sutropska, a u unutrašnjosti stepska. U Kaliforniji se nalazi Dolina smrti, pustinja koja se smatra za najtoplije mesto na svetu. Najveći problem kalifornijskih farmera je dobra i kvalitetna voda koja može da se koristi za zalivanje useva. Međutim, uprkos prilično lošim prirodnim uslovima, Kalifornija ima više od 1,5 miliona hektara pod organskom proizvodnjom uz značajno uvećanje prinosa. U čemu je njihova tajna?

 Alternativne metode

Tajna je u alternativnim metodama. Naime, kalifornijski organski proizvođači koriste teške prostirke koje smanjuju isparavanje vode sa površine tla, smanjuju nenamerno oticanje vode i pomaže u rešavanju problema erozije. Upotrebljavaju i veštačke vapne, mala udubljenja u zemlji dizajnirana za hvatanje oticanja i povećanje prodiranja vode u tlo.

Pored ovog, sve veći broj organskih proizvođača koristi  inovativno, nehemijsko rešenje za prečišćavanje vode na svojim sistemima za navodnjavanje. Ovim se smanjuje potrebna količina vode za zalivanje, pomaže u održavanju visokog nivoa vlage u zemljištu i poboljšava zdravlje i vitalnost useva. Prema rečima samih uzgajivača, ovaj metod prečišćavanja vode za navodnjavanje izuzetno je efikasan u rešavanju različitih pitanja koja izazivaju konvencionalne i organske poljoprivrednike. U pitanju je Magnation Water Technologies (magnetska tehnologija vode) koja za 30 procenata smanjuje tvrdoću vode koja postaje  nalik kišnici, koja je po oceni stručnjaka, najbolja za zalivanje gajenih useva. U izradi ove tehnologije, inovatori su koristili  saznanja o kišnici do koje je došla NASA, ali i brojna druga  naučna saznanja do kojih se došlo posle višegodišnjih istraživanja. Na taj način je stvoren jedinstveni uređaj koji i najprljaviju vodu može prirodno da pročisti do te mere da se  bezbedno koristiti za zalivanje biljaka. Jednostavno rečeno, sistem Magnaton stvara vodu poput kiše.

Zašto je kišnica dobra?

Naučnici NASE opisali su kap kiše kao akumulaciju vlage u oblacima, visoko u Zemljinoj atmosferi. Usled pritiska molekuli vode se drže zajedno i formira se kapljica. Kada kiša počne da pada iz oblaka na kapljice utiče vazduh koji ih gura dok padaju. Zbog pritiska vazduha kap se razbija i kada udare o zemlju, molekuli vode su manji, uzburkaniji i shodno tome, korisniji za gajene useva. Na sličan način deluje se na vodu za navodnjavanje dok prolazi kroz sistem Magnaton. Molekularna struktura vode se razlaže na manje, bioraspoložive delove koji omogućavaju većoj količini kiseonika i hranljivih materija da se infiltriraju u zemljište. To je zapravo simulacija prirodnog načina prolaska vode kroz magnetno polje zemlje koje vodu „čisti“ od raznih nečistoća i omekšava je pa postaje slična kišnici koja lakše prodire u tlo i stimuliše hranljive materije u zemlji  koje pospešuju rast i zdravlje biljaka.

Majk Torp, savetnik za organsku proizvodnju, testirao je ove sisteme na zasadu bebi spanaća. On je uporedio dve parcele – jednu koja je tretirana vodom iz Magnatona, i drugu koja je zalivana običnom vodom za navodnjavanje. Rezultati su bili frapantni. 

- Na površinama koje su tretirane jedinicom za magnaciju došlo je do povećanja prinosa do deset posto, biljke su bile u odličnom stanju uz produženje roka upotrebe ovog bebi spanaća. U proseku imali smo 1.300 dolara više zarade po hektaru u odnosu na  prinose na njivi sa normalnim navodnjavanjem – rekao je Torp.

Paul Frei, poznati kalifornijski vinar i vlasnik prve organske vinarije u Americi, primenio je ovaj sistem u svojim vinogradima. - Rezultati su bili iznad svakih očekivanja. Znao sam da je kišnica dobra za biljke, ali nisam znao da može da se napravi i na ovaj način i bezbedno koristi – rekao je Frei koji važi za jednog od vodećih svetskih stručnjaka za organsko vinarstvo.

Ovaj tretman utiče i na ispiranje nečistoća iz vode, kao što su mineralne komponente koje bunarsku vodu za zalivanje mogu da učine neupotrebljivom.

- Moja porodica se već više od 150 godina bavi poljoprivredom. Naš glavni problem je visok nivo bora u podzemnoj vodi zbog čega je naša bunarska voda bila neupotrebljiva za zalivanje. Nakon što sam kupio sistem Magnaton rešio sam da ga isprobam na manjoj površini na kojoj sam zasadio jagode i papriku. Namerno sam odabrao ove dve vrste biljaka jer su izuzetno osetljive na vodu kojom se zalivaju. Po prvi put bor iz podzemnih voda nije uticao na biljke koje su rasle zdrave i jake. Sada uzgajamo puno paprike i nemamo apsolutno nikakav problem sa vodom otkad koristimo ovaj tretman. Što se mene tiče ovo čudo – rekao je Pet Herbert.

Olakšava klijanje semena

Upotreba ovog sistema, primetili su kalifornijski farmeri, ubrzava klijanje semena. To iz prve ruke potvrđuje Vajan Gulart koji se već 25 godina bavi poljoprivredom u dolini Salinas.

- Rezultati i bolja klijavost semena koju sam postigao uz upotrebu Magnatona bili su zaista impresivni. Ne samo da je klijanje semena bilo brže, već su biljke bile zdravije, a imali smo i raniju berbu. Zato sam ugradio Magnaton na sve moje pumpe za navodnjavanje – rekao je on. Magnaton je, kako naglašava, čist način tretiranja vode za navodnjavanje kako bi ona postala prirodno efikasna poput kišnice, ali i ključ za smanjenje problema sa vodom za zalivanje.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

уторак, 08 децембар 2020 15:51

Kalifornija je treća po veličini država u SAD posle Aljaske i Teksasa. Uz obalu klima je mediteransko-sutropska, a u unutrašnjosti stepska. U Kaliforniji se nalazi Dolina smrti, pustinja koja se smatra za najtoplije mesto na svetu. Najveći problem kalifornijskih farmera je dobra i kvalitetna voda koja može da se koristi za zalivanje useva. Međutim, uprkos prilično lošim prirodnim uslovima, Kalifornija ima više od 1,5 miliona hektara pod organskom proizvodnjom uz značajno uvećanje prinosa. U čemu je njihova tajna?

 Alternativne metode

Tajna je u alternativnim metodama. Naime, kalifornijski organski proizvođači koriste teške prostirke koje smanjuju isparavanje vode sa površine tla, smanjuju nenamerno oticanje vode i pomaže u rešavanju problema erozije. Upotrebljavaju i veštačke vapne, mala udubljenja u zemlji dizajnirana za hvatanje oticanja i povećanje prodiranja vode u tlo.

Pored ovog, sve veći broj organskih proizvođača koristi  inovativno, nehemijsko rešenje za prečišćavanje vode na svojim sistemima za navodnjavanje. Ovim se smanjuje potrebna količina vode za zalivanje, pomaže u održavanju visokog nivoa vlage u zemljištu i poboljšava zdravlje i vitalnost useva. Prema rečima samih uzgajivača, ovaj metod prečišćavanja vode za navodnjavanje izuzetno je efikasan u rešavanju različitih pitanja koja izazivaju konvencionalne i organske poljoprivrednike. U pitanju je Magnation Water Technologies (magnetska tehnologija vode) koja za 30 procenata smanjuje tvrdoću vode koja postaje  nalik kišnici, koja je po oceni stručnjaka, najbolja za zalivanje gajenih useva. U izradi ove tehnologije, inovatori su koristili  saznanja o kišnici do koje je došla NASA, ali i brojna druga  naučna saznanja do kojih se došlo posle višegodišnjih istraživanja. Na taj način je stvoren jedinstveni uređaj koji i najprljaviju vodu može prirodno da pročisti do te mere da se  bezbedno koristiti za zalivanje biljaka. Jednostavno rečeno, sistem Magnaton stvara vodu poput kiše.

 Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina od 15. decembra.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

субота, 12 децембар 2020 15:01

Ukupno 108 poljoprivrednika iz opštine Prijepolje potpisalo je ugovore o subvenciji. Za te namene opredeljeno je 2, 6 miliona dinara, ali zbog aktuelne epidemiološke situacije, neutrošena sredstva za nerealizovane projekte prebačena su na poziciju poljoprivrede pa to sada iznosi 3, 78 miliona dinara.

Sredstva su usmerena u finansiranje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstava i to za nabku opreme za rezidbu voća i trimere, za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina, za nabku opreme za mužu, opreme za podizanje plastenika i za nabavku opreme za pčelarstvo.

Prednost su imali oni poljoprivrednici koji do sada nisu koristili sredstva za ove namene, a sredstva će biti uplaćena na namenske račune otvorene u Upravi za trezor.Prema rečima načelnika službe za poljoprivredu Ifeta Hamzića najviše ugovora potpisano je za nabavku opreme za rezidbu voća i trimere, njih ukupno 35, to su ugovori sa najmanjom vrednosti.

„Mogućnost je bila da se konkuriše za opremu u vrednosti do 200 hiljada dinara, povraćaj je 65 odsto bez PDV – a”, pecizirao je Hamzić.

Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Zoran Despotović ističe da je u toku kreiranje budžeta za sledeću godinu, kao da će sredstva za poljoprivredu biti uvećana. On je rekao da je želja opštinske vlasti da ojača poljoprivredne proizvođače što više, jer je to trenutno jedini izvor prihoda brojnim porodicama.Predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić kaže da je važno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.

„Voćarstvo je jedna od važnijih poljoprivrednih grana prijepoljskog kraja. U svakom domaćinstvu imamo po neku šljivu, jabuku od kojih se godinama zarađivalo. Nadamo se da ćemo u budućem periodu imati ozbiljnijih proizvođača koji će sarađivati sa prerađivačima koji imaju ozbiljne planove i proizvodnju”, kazao je Babić.

On je istakao da je zemljište u ovom kraju još uvek zdravo, nezagađeno herbicidima što daje veliku šansu razvoju organske proizvodnje.

„Nadam se da ćemo iz godine u godinu opredeljivati sve više sredstava kako bi pomogli svim našim poljoprivrednim proizvođačima”, zaključio je prvi čovek opštine Prijepolje.

Izvor:https://ppmedia.rs/potpisani-ugovori-o-subvenciji-za-nabavku-poljoprivredne-opreme/

петак, 11 децембар 2020 15:21

Gradska opština Rakovica aktivno radi na podizanju svesti o bezbednosti u saobraćaju. Danas je predsednik Gradske opštine Rakovica Miloš Simić posetio tri poljoprivredna domaćinstva u Rakovici i vlasnicima uručio svetlosnu signalizaciju (rotacije) za njihova poljoprivredna vozila.

Predsednik Opštine Rakovica je zajedno sa članom Opštinskog veća Novicom Barjaktarovićem i Vladimirom Jovanovićem zaduženim za poljoprivredu u Rakovici obišao poljoprivredne proizvođače Dragana Radovanovića, Zorana Radovanovića i Dragana Tacića iz Resnika.

Simić je poručio da je za Opštinu Rakovica bezbednost svih učesnika u saobraćaju prioritet, a da je posebno važno da poljoprivredna vozila, kao ravnopravni učesnici saobraćaja, budu ispravna, pravilno obeležena i vidljiva kako ne predstavljala rizik i kako bi se izbegle saobraćajne nesreće.

Rakovički poljoprivredni proizvođači su se zahvalili predsedniku Opštine Rakovica na donaciji, uz napomenu da je Rakovica jedna od opština koja brine o poljoprivrednoj proizvodnji.Rotacije koje su dobili koristiće za traktore i druga poljoprivredna vozila kako ne bi ugrozili druge učesnike saobraćaja i kako bi bezbedno mogli da odu do svojih imanja.

Gradska opština Rakovica obezbedila je ukupno 25 rotacija za poljoprivredna vozila koja će podeliti poljoprivrednim proizvođačima u opštini. Svetlosna signalizacija obezbeđena je u saradnji sa Sekretarijatom za saobraćaj u sklopu projekta „Bezbednost u saobraćaju na teritoriji GO Rakovica“.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3583655/svetlosna-signalizacija-za-poljoprivredne-proizvodjace-rakovice

субота, 21 новембар 2020 16:51

Od 3820 prijava iz 50 zemalja, STEIR Konzept je nagrađen prestižnom platinastom nagradom na takmičenju MUSE Design Avards 2020. Pobedničku ideju kreirali su CNH Industrial’s Design i STEYR Traktorski tim zajedno sa inovacionim timovima iz poljoprivrede & FPT Industrial.
Dizajneri su stvorili viziju za budućnost. Dizajnirani od od početka gde svaki element ima funkciju, a oblici su stilski. Ključni elementi dizajna su primenjeni na konceptualni način - spoljna bela struktura kabine na asimetričnoj rešetki. Iznutra se minimalistički dizajn dopunjuje projiciranim informacijama na prozirnim ekranima koji omogućavaju maksimalnu vidljivost, što stvara kabinu u kojoj rukovalac može uživati u radu bez zamora. Dizajn usmeren na kupca koji dodaje vrednost za povećanje produktivnosti.
STEYR Koncept je sveobuhvatna projektna studija o tome kakva bi mogla biti budućnost proizvodnje. Kombinujući inovativne tehnologije na jedinstven način da bi stvorili ekološki prihvatljiv, a opet efikasan i, pre svega, funkcionalan koncept traktora njihov tim je dao predloženo rešenje koje vidite na fotografiji.
Srž studije leži u modularnom hibridnom električnom pogonu, koji se sastoji od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, generatora i nekoliko elektromotora, kojima se može upravljati pojedinačno, a koji zatim snabdevaju energijom tamo gde je to potrebno. Ovaj konceptni traktor, koji je dizajnirao CNH Industrial’s
Design Center, koristi 4-cilindrični dizel motor visokih performansi.
Izborom novih komponenti stvara se kompaktan dizajn vozila i omogućava optimalan pregled iz vozila. Pametno dizajnirana arhitektura vozila omogućava pametna rešenja kao što su 4VD ili napredni koncept vešanja. To će kupcima u budućnosti pružiti širok spektar pogodnosti, uključujući poboljšanu udobnost u vožnji, dodatnu fleksibilnost i sa boljim performansama kako na poljima tako i na putevima.
STEYR Konzept odlikuje se inovativnim dizajnom koju je razvio FPT tim za industrijske inovacije, sa serijskim hibridnim pristupom, pri čemu je dizel motor, kompaktan 4,5 litarski četvoro cilindrični agregat, umesto 6-cilindričnog. Motor je odvojen od točkova, a vuču obezbeđuju četiri nezavisna elektromotora
direktno ugrađena u glavčine točkova.
STEYR Konzept je opremljen motorom NEF45 koji isporučuje maksimalnu snagu od 150 kV, dok je zagarantovana maksimalna snaga od 250 kV u hibridnom
režimu pojačanja. Konceptno vozilo može postići 10% uštede goriva u poređenju sa čistim dizelom u nekim specifičnim aktivnostima u radu traktora.

Izvor: Agrobiznis magazin 

недеља, 29 новембар 2020 13:53

Projekat „Inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno odgovorno“ sprovode udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije (MPS) u saradnji sa Centrom za savremenu edukaciju i komunikaciju (CSEK) u okviru programa podrške „Snažno zeleno“. Program podrške „Snažno zeleno“ sprovodi se kroz trogodišnji projekat „Zeleni inkubator“ koji ima za cilj da osnaži kapacitete organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, a sprovodi ga
Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine. Kao članice Koalicije 27 cilj im je podsticanje učešća javnosti u procesu pristupnih pregovora Republike Srbije sa Evropskom Unijom i predlaganje rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana.
Glavne aktivnosti projekta usmerene su na edukaciji i informisanju poljoprivrednih proizvođača o značaju pravilnog korišćenja sredstava za zaštitu bilja i daljeg postupanja sa ambalažom , od tih sredstava koja spada u kategoriju opasnog otpada koji neretko u praksi ostaje u njivama i strništima, potocima i rekama. Kroz organizovanje edukativno – informativnih tribina, poljoprivrednicima se ukazuje na dugoročne posledice i uticaj ove ambalaže na kvalitet vode i hrane
koju oni proizvode, kao I na zdravlje ljudi. Još jedna vrlo važna komponenta projektnog delovanja je okupljanje svih aktera zajednice koji se direktno bave
pitanjem zaštite životne sredine i upravljanjem otpadom i formiranje radnih grupa, koje bi sagledavale trenutnu situaciju i predlagale dalja rešenja. U radu radnih grupe biće uključeni poljoprivredni proizvođači, predstavnici komunalnih službi, Poljoprivredne savetodavne stručne službe, ovlašćeni operateri, poljoprivredne apoteke, Gradska upravu za zaštitu životne sredine i komunalne poslove, ekološka inspekcija grada Jagodine, ekološka udruženja

Očekivani rezultati projekta:
1. Unapređena procedura upravljanja opasnim otpadom nastalim upotrebom pesticida i ostalih sredstava koja se koriste za tretman bilja u poljoprivrednoj proizvodnji, kroz definisane modele prikupljanja, transporta, skladištenja i daljeg upravljanja.

2. Dovedeni ovlašćeni operateri za sakupljanje ambalažnog otpada neutrošenih pesticide i neutrošenih rastvora pesticide i određena mesta za njegovo adekvatno skladištenje do samog preuzimanja.

3. Sačinjen predlog za implementaciju podataka i procedura u vezi ambalaznog otpada od sredstava za zastitu bilj, koji bi trebao da bude deo Lokalnog plana
upravljanja otpadom za teritoriju grada Jagodine za period 2020-2030 godine.
U početnoj fazi realizacije projekta, predstavnici Mladih poljoprivrednika Srbije i partnera na projektu Centra za savremenu edukaciju i komunikaciju u period od 15-18. septembra u Novom Sadu, učestvovali su na četvorodnevnom treningu organizovanom od strane Beogradske otvorene škole. Ovaj program, a i sam trening imali su za cilj da osnaže projektne timove udruženja da u budućnosti samostalno mogu direkno da apliciraju kod EU fondova, a u okviru ovog projekta najveći fokus bačen je na usklađivanje zakona i normi koje se tiču ekologije i zaštite životne sredine.
Početkom oktobra, u cilju edukacije i informisanja poljoprivrednih proizvođača, članovi projektnog i stručnog tima, uz tehničku podršku reklamne agencije „Bumerang“ iz Paraćina, okupili su se na poljoprivrednom gazdinstvu „Minić“ u selu Sekurič i otpočeli snimanje video materijala koji će u okviru projekta biti korišćen za edukaciju i biti promovisan kroz elektronske medije. Pravilna upotreba i pravilno odlaganje ambalaže od pesticida tema je prvog, od ukupno pet promotivnih materijala koji će biti snimljeni tokom čitavog trajanja projekta.
Ovaj video, zajedno sa još dva videa snimljena tokom oktobra, premijerno je prikazan na prvoj u nizu edukativnih tribina koja je održana 31. oktobra 2020. godine u Jagodini. Informativno-edukativna tribina pod nazivom „Uticaj ambalažnog otpada, neutrošenih pesticida i neutrošenih rastvora pesticida na životnu
sredinu i obradivo zemljište“, održana je sa ciljem da informiše i edukuje poljoprivredne proizvođače o pravilnom postupanju sa otpadom, nastalog nakon tretiranja biljnih kultura sredstvima za zaštitu bilja.
Pored projektnog tima učešće na tribini uzeli su i predstavnici lokalne samouprave - Milena Makić, pomoćnica gradonačelnika za zaštitu životne sredine i Aleksandar Radojević, stručni savetnik na poslovima zaštite životne sredine, kao i predstavnici kompanije „PWW” – sektor za upravljanje opasnim otpadom.
Posetioci tribine su imali priliku da čuju i nauče dosta novih stvari među kojima je i to da je pravilno upravljanje otpadom od sredstava za zaštitu bilja jedan od uslova za konkurisanje za podsticajna sredstva koja dolaze iz EU fondova, a isto tako uslov i za sertifikaciju proizvodnje usmerene ka izvozu u zemljama EU. Na pitanja poljoprivrednika unakrsno su odgovarali organizatori i gosti – stručni saradnici informativnoedukativne tribine.
Kako bi imali što bolji uvid u treProjekat „inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno“ se sprovodi u okviru projekta Beogradske otovorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i fondacije Fridrih Ebert.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno. nutnu situaciju i praksu poljoprivrednika sa tretiranjem opasnog ambalažnog otpada, Mladi poljoprivrednici Srbije su na svom sajtu kreirali kratku onlain anaketu, a takođe tu je i „onlain savetnik“, opcija koja otvara mogućnost svakom poljoprivredniku da postavi pitanje i dobije odgovor i savet u vezi upravljanja ambalažnim otpadom nastalim korišćenjem sredstava za zaštitu bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

недеља, 28 јун 2020 09:51

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uoči Svetskog dana biodiverziteta saopštilo je izuzetnu vest. Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para! Javnosti u Srbiji poznato je da na krajnjem severu vojvođanskog Banata obitava poslednji par orlova krstaša, ptice koja krasi nacionalne simbole. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Suočeni sa
zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda. Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta
do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne 3 godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.
„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Nadali smo se uspehu zato što iskreno verujemo u sve što radimo. Uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u
Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije stekli smo neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.
Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu us-peh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja.
Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.
„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima,
a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda. Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja
prouzrokovanog od strane ljudi.
Više o ovim temama na sajtu:
http://pticesrbije.rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

недеља, 22 март 2020 10:54

 Vlada Srbije donela je uredbuo cenovniku odstrela lovostajem zaštićenih vrsta divljači za lovnu 2020/2021. godinu. Ovom uredbom propisuje se vrednost planiranog odstrela lovostajem zaštićenih vrsta divljači, osim vrednosti planiranog odstrela fazana prema Cenovniku odstrela lovostajem zaštićenih vrs ta divljači za lovnu 2020/2021. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

 

CENOVNIK ODSTRELA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLjAČI ZA LOVNU 2020/2021. GODINU

Redni broj

Vrsta divljači

Cena odstrela po jedinki (osnovica)

1.

Divokoza – sve kategorije divljači

150.000,00

2.

Muflon – mužjak

30.000,00

3.

Muflon – ženka i podmladak

12.000,00

4.

Srna – mužjak

24.000,00

5.

Srna – ženka i podmladak

8.000,00

6.

Jelen obični – mužjak

150.000,00

7.

Jelen obični – ženka i podmladak

50.000,00

8.

Jelen lopatar – mužjak

30.000,00

9.

Jelen lopatar – ženka i podmladak

12.000,00

10.

Jelen virdžinijski – mužjak

60.000,00

11.

Jelen virdžinijski – ženka i podmladak

12.000,00

12.

Divlja svinja – mužjak

1,00

13.

Divlja svinja – ženka i podmladak

1,00

14.

Zec

6.000,00

15.

Divlja mačka

0,00

16.

Kuna belica

0,00

17.

Kuna zlatica

0,00

18.

Jazavac

0,00

19.

Sivi puh

0,00

20.

Ondatra

0,00

21.

Veverica

0,00

22.

Rakunoliki pas

0,00

23.

Nutrija

0,00

24.

Lasica

0,00

25.

Mrki tvor

0,00

26.

Vuk

12.000,00

27.

Šakal

0,00

28.

Lisica

0,00

29.

Divlja patka kržulja, krdža

600,00

30.

Divlja patka zviždara

600,00

31.

Divlja patka gluvara

600,00

32.

Divlja patka pupčanica, grogotovac

600,00

33.

Divlja patka riđoglava

600,00

34.

Divlja guska lisasta

600,00

35.

Divlja guska glogovnjača

600,00

36.

Šumska šljuka

600,00

37.

Divlji golub grivnaš

600,00

38.

Gugutka

600,00

39.

Prepelica

600,00

40.

Poljska jarebica

6.000,00

41.

Fazan iz slobodne prirode

0,00

42.

Crna liska

1.200,00

43.

Barska kokica

1.200,00

44.

Sojka

0,00

45.

Gačac

0,00

46.

Veliki kormoran

0,00

47.

Jastreb kokošar

0,00

48.

Siva čaplja

0,00

49.

Siva vrana

0,00

50.

Svraka

0,00

 

Агроекономија

Агроекономија

Vršac, 4. novembar 2016. – Uvođenje standarda i vertikalno integrisanje poljoprivrede je imperativ za razvoj domaće agroprivrede i njeno pozicioniranje na tržištu Evropske unije, jedan je od zaključaka prvog dana foruma „Hrana za Evropu“. Ovaj poljoprivredni forum, šesti po redu, održava se u Vršcu 4. i 5. novembra, u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, uz učešće predstavnika vlade i resornih službi, naučne zajednice, poljoprivrednih i prehrambenih kompanija.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Branislav Nedimović, u svom uvodnom izlaganju podvukao je značaj rada na povećanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i usmerenosti agrarnih mera i alata prvenstveno na sektore u kojima Srbija može biti konkurentna. Kao jedan od mehanizama za unapređenje kvaliteta i konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu naveo je uvođenje oznake kvaliteta za proizvode koji su višeg kvaliteta i od domaćih sirovina. Ministar je ujedno najavio da će u sledećoj godini sredstva iz IPARD fondova biti dostupna za korišćenje.

Goran Borčak, komercijalni direktor kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group, na panelu „Srpska agroprivreda viđena očima menadžera“ istakao je da je za podizanje konkurentnosti domaćeg agro sektora i povećanje poljoprivredno-prehrambenog izvoza ključno povezivanje primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije i uspostavljanje sistema kvaliteta.

„Važnost uvođenja standarda prva je prepoznala prerađivačka industrija, ali sada je u fokusu standardizacija i upravljanje kvalitetom u primarnom sektoru, pošto praćenje kvaliteta proizvoda zapravo počinje još na njivi. Victoria Logistic prati aktuelne trendove u standardizaciji i zahteve tržišta, tako da u proces sertifikacije uključujemo sve veći broj naših partnera od kojih otkupljujemo soju i suncokret. Kroz dugoročna partnerstva i planiranje poljoprivredni proizvođač može da računa na siguran plasman, a prerađivač na stabilnost u isporuci sirovina odgovarajućeg kvaliteta“, izjavio je Goran Borčak.

Prvog dana Foruma održani su paneli o agrarnoj politici, unapređenju srpske agroprivrede, poljoprivredi u svetlu evrointegracija i pitanju vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, dok će drugi dan biti posvećen temi bezbednosti hrane.

„Agroprivredu smo prepoznali kao jednu od ključnih oblasti reindustrijalizacije Srbije. Zbog toga smo, pre šest godina počeli sa organizacijom foruma „Hrana za Evropu“, sa željom da afirmišemo stav da se razvoj mora bazirati na nacionalnoj strategiji. Bili smo i ostali stava da vrednost agroprivredne proizvodnje, u periodu od 10 do 20 godina, može biti na nivou sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda“, izjavio je ispred organizatora Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta.

уторак, 26 јануар 2021 12:48

Granična fitosanitarna inspekcija sprečila je mogućnost da se na tržištu Srbije nađe susam iz Indije kontaminiran etilen oksidom.

Kako su za „Politiku“ rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspektori su tokom svojih redovnih kontrola izvršili analizu pošiljke zrna oljuštenog susama poreklom iz Indije u količini od 17. 800 kilograma. Uzeti uzorak poslat je na ispitivanje etilen oksida u ovlašćenu laboratoriju.

– Na osnovu laboratorijskog ispitivanja utvrđeno je prisustvo etilen oksida u količini većoj od dozvoljene. Za predmetnu pošiljku doneto je Rešenje o zabrani uvoza i u toku je postupak vraćanja pošiljke isporučiocu- navode u ovom ministarstvu i ističu da Granična fitosanitarna inspekcija tokom službenih kontrola ispituje ostatake pesticida, metala i drugih kontaminenata u hrani i hrani za životinje. Između ostalog susam i proizvodi koji sadrže susam poreklom iz Indije, redovno se kontrolišu na prisustvo etilen oksida.

Kontaminirano seme susama, koje je stiglo u većinu evropskih zemalja, i dalje je jedna od glavnih tema u EU kada je reč o ostacima pesticida u hrani.

Sistem za brzo uzbunjivanje na nebezbednu hranu RASFF još u septembru prošle godine obavestio je države da se na tržištu pojavio susam iz Indije u kome je pronađena velika količina etilen oksida, aktivna supstanca koja je zabranjena u sredstvima za zaštitu bilja u Evropskoj uniji.

Prvu prijavu poslala je Belgija, a naknadno je stiglo još 50 obaveštenja za isti slučaj. Sporni proizvodi vraćani su distributerima, a Brisel je naložio uvoznicima dodatne analize proizvoda. U nekim od uvezenih serija količina supstance bila je i do hiljadu puta veća od koncentarcije dozvoljene evropskom uredbom. Ova supstanca zabranjena je u tretiranju biljaka, smatra se kancerogenom i opasnom po zdravlje ljudi.

Sporni susam pronađen je i u većini država u našem okruženju-Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Grčkoj...

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/471596/Kontaminirani-susam-iz-Indije-vracen-sa-srpske-granice

уторак, 26 јануар 2021 12:44

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Srbije i Vlade Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina omogućava poboljšanje trgovinske razmene između dve zemlje.

Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da je pre 1990. godine robna razmena u prehrambenom sektoru poljoprivrede bila više od milijardu dolara, a da je danas ona na nivou od deset miliona dolara.

Jedan od razloga, kako je objasnio Nedimović, jeste i nepostojanje bilateralnih sporazuma za različite oblasti, pa između ostalog i za oblast biljnog karantina.

Nedimović je, obrazlažući predlog zakona, rekao da se sada uspostavljaju kontrola tela koja će davati saglasnost da jedna roba može ići u Iran, odnosno Srbiju.

- Apsolutno sam siguran da na osnovu zahteva koje imamo od privrednih subjekata iz Irana, da će naše semenske kuće imati mnogo posla i da će obezbediti novo tržište - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3611709/ministar-nedimovic-sporazum-omogucava-poboljsanje-trgovinske-razmene-sa-iranom

уторак, 26 јануар 2021 12:36

Poljoprivredna služba Кragujevac, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije, formirala je viber zajednicu preko koje će poljoprivrednim proizvođačima slati aktuelna obaveštenja o podsticajima i subvencijama sa nacionalnog nivoa.

Svi zainteresovani mogu da se prijave na broj 064 –843 -55-24.

Кod poljoprivrednika koji ne koriste računar u svakodnevnom radu, često je prisutan strah zbog nedovoljne informisanosti.

Viber zajednica je novi model komunikacije koji omogućava svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima brz pristup informacijama, koje mogu da podstaknu korisnike da svoju proizvodnju prošire, preorijentišu ili osavremene, korišćenjem sredstava Ministarstva poljoprivrede. Sve izmene i dopune važećih pravilnika se objavljuju istog trenutka a praćenje je veoma jednostavno.

Poljoprivredna služba Кragujevac stoji na raspolaganju svim korisnicima za pojašnjenje evenutualnih nejasnoća vezanih za podsticaje, subvencije, rokove i uslove. Često se dešava da podnosioci samostalno apliciraju za mere resornog Ministarstva i zbog određenih propusta, dobijaju odbijajuća rešenja.

Stručna služba Кragujevac je tu da pomogne podnosiocima da svoje zahteve dopune i kompletiraju, naravno, ukoliko se stranka javi u predviđenom zakonskom roku.

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Кragujevac doo, jedna je od vodećih po broju izrađenih aplikacija i zahteva za subvencije i podsticaje a prednjači i po broju pozitivno rešenih podnesaka.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/67449-kragujevac-nova-opcija-za-poljoprivrednike-obavestenja-o-subvencijama-preko-vibera.html

среда, 19 август 2020 04:19

Zovem se Velislava Ruslanova Romanova-Tomich i vlasnik sam firme Sweet & Fit 2019 koja ima za cilj da pruža zdravu alternativu industrijskim slatkišima. Kao odgovor gastronomskog traganja za sve one koji vole sebe i svoje telo, proizvodim čokoladne namaze bez industrijski prerađenih sastojaka, bez belog šećera, trans masti, konzervanasa i aditiva. Svaka čudesna tegla Sweet & Fit 2019 je sazdana od čistih, prirodnih namirnica sa autentičnim ukusima i magijskom slašću, koje samo proroda može da nam pokloni. Predlažem dva različnita ukusa namaza: Čokoriki i Čokoleško.

Recepti za moje bajke u tegli nastali su davne 2015. godine kad sam prihvatila izazov da živim bez belog šećera i iz korena promenila moj stav prema hrani i zdravom životu uopšte. Rešena da se hranim samo prirodnom, pravom hranom susrela sam se sa velikim izazovom da u užurbanoj svakodnevici kupim poslasticu koja se uklapa sa mojim zahtevima - da bude slatka i ukusna, ali bez belog šećera, palminog ulja, sojnog lecitina i konzervansa. Shvatila sam da je prehrambena industrija krenula u pogrešnom smeru i da je nemoguće da u prodavnicama pronađemo slatkiše bez štetnih sastojaka.

Sweet & Fit 2019 je sazdan od moje želje da oko sebe vidim zdrave i nasmejane ljude koji mogu da biraju kvalitet koji zaslužuju. Ubeđena sam da su moji proizvodi veoma interesantni i posebni, zato što su pravi dokaz da prirodna i zdrava hrana može biti mnogo ukusnija od velikih industrijskih brendova. Maštam da što više ljudi, a posebno dece, koji sada stvaraju prehrambene navike, znaju da ne moraju birati između svog zdravlja i svoje gurmanske potrebe. Hoću da im pokažem da nam priroda pruža šarenilo predivnih ukusa i zaboravljenih gastronomskih prostranstava.

Slatki pozdrav iz Bečeja.

Link: https://www.nlb.rs/sweet--fit

 

 

понедељак, 20 јул 2020 09:58

Jedinstven proizvod na tržištu i pravi izbor za sve gurmane, vegane i sve one koji vode računa o zdravoj ishrani su Ekofungi dehidratisane mešavine organskog povrća. Oljušteno, oprano i iseckano i tako odmah spremno za upotrebu. Bez soli, glutena i bez bilo koje vrste aditiva. I to nije sve: u kesici od 40gr upakovane količine povrća dobija se do 500gr svežeg povrća i pečuraka!

Ekofungi mešavine sadrže povrće koje je dehidratisano na temperaturi od 40 stepeni, najsavremenijom metodom, pri čemu su sačuvani svi nutritivni sastojci i lekovita svojstva. Za ovaj vrhunski kvalitet proizvoda zaslužna je moderna tehnologija prerade koja iz samih namirnica eliminiše isključivo vodu, ne narušavajući njihov kvalitet.

Važno je istaći da je Ekofungi kompanija koja je po mnogo čemu jedinstvena ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu. Znanje, iskustvo i nauka su na neprikosnovenom prvom mestu. Bila je među prvim kompanijama na tržištu Srbije koje su organizovale proizvodnju po principima cirkularne ekonomije i tako uspostavila saradnju sa lokalnim proizvođačima organskog povrća i zajedno sa njima kreirala ovaj jedinstven proizvod. Dodatno, stvorena je inovativna tehnologija i model proizvodnje koji Ekofungi primenjuje u svojim pogonima u kojima proizvodi organski sertifikovane šampinjone i bukovaču. 

Ekofungi mešavine su idealne za čorbe, testenine, soseve i priloge i uključuju:

  • Pasta Risotto Mix - 2 vrste povrća sa šampinjonima
  • Consommé Mix - 3 vrste povrća sa šampinjonima
  • Gourmet Mix - 5 vrsta povrća sa šampinjonima
  • Ragu Mix - 6 vrsta povrća sa šampinjonima
  • Dehidrirani šampinjoni

Ekofungi organski sertifikovane mešavine, kao i same jestive gljive se koriste na veoma jednostavan način: Potrebno je izvaditi ih iz pakovanja i potopiti u hladnu ili toplu vodu, pa pustiti da odstoje do 10 minuta. I povrće je spremno za dalju pripremu obroka!

Zvanična veb-stranica : www.systemekofungi.com  

 

четвртак, 02 април 2020 17:32

Hero SuperJuice™je brend koji je nastao sa jednom misijom – da domaćem tržištu pruži mogućnost konzumacije prehrambenih proizvoda koji su obogaćeni modernim super-food sastojcima, tradicionalnim lekovitim biljkama i prirodnim lekovima.

Za početak, stvorili smo liniju funkcionalnog pića – Hero SuperJuice™.

Godinama verujemo da nam tablete i lekovi pomažu da ostanemo zdravi, ne obazirući se na njihove štetne uticaje na naš organizam. Na svetu postoji mnoštvo lekovitih biljaka i funkcionalnih sastojaka koji naš organizam mogu da učine super moćnim. Iako su nam ti sastojci relativno dostupni, ne konzumiramo ih zato što je njihova upotreba komplikovana i iziskuje određeni životni stil, a često je i izuzetno skupa. Sve ovo se ne uklapa u brz način života kakav svi vodimo.

Hero SuperJuice™nisu sokovi. Svaki Hero SuperJuice™sadrži blend super-hrane u kombinaciji sa hladno ceđenim voćem i povrćem. Ova nutritivna bomba pruža tvom organizmu nešto stvarno dobro, u samo jednoj dozi Hero shota. Za sad postoji pet vrsta: Immuno, Hot shot, Detox, Zen i Beauty. Probajte i uverite se sami u delotvornost naših Hero SuperJuice shotova

.

четвртак, 07 јануар 2021 17:54

Na padinama planine Bistre, na obali reke Radike i na putu između Gostivara i Debre, nedaleko od sela Rostuše nalazi se manastir Sveti Jovan Bigorski, posvećen Jovanu Krstitelju. Sagrađen je na stenovitoj litici, okružen gustom šumom u srcu netaknute prirode Nacionalnog parka Mavrova. Ovaj manastir, koji proslavlja 1.000 godina postojanja, neodoljivo podseća na svetinje smeštene na Svetoj Gori i spada u jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata Makedonske pravoslavne crkve. Manastirska crkva je sagrađena od tucanog kamena — bigora, po kome je ovaj sakralni objekat nestvarne lepote i dobio ime.

Najstarija srpska zadužbina
Prema predanju koje je zabeleženo 1833. u manstirskom letopisu crkvu je 1020. godine sagradio Jovan I. Debranin, prvi arhiepiskop Ohrida. Međutim, narodno predanje kaže da je ovo je jedna od najstarijih srpskih zadužbina. U prilog tome govori i činjenica da svi srpski vladari do početka 20. veka pomagali i darivali ovaj manastir. Prema zapisu igumana ovog manastira iz 1889. „što su Dečani u severnoj Staroj Srbiji, to je Sv. Jovan Bigorski u južnoj Staroj Srbiji.“ Po drugoj legendi manastirsku crkvu je podigao i ukrasio u 11. veku zetski kralj Jovan Vladimir, srpski vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba.
Tokom vekova manastir je više puta pljačkan i rušen, a najviše su ga oštetili Turci u 16. veku. Usledila je obnova igumana Ilariona 1743. godine uz pomoć seljaka iz sela Galičnika koje su zvali Srbi Rekalije iz plemena Mijaka. Izgrađeno je nekoliko konaka za monahe kao i velelepna manastirska trpezarija. Tokom Prvog svetskog rata Bugari su opljačkali Bigorski i odneli svo srebro koje su našli. Manastir je temeljno obnovljen 1927. godine, a jedno zvono je 1925. godine darivao kralj Aleksandar Karađorđević.
Tokom 1.000 godina postojanja ova svetinja je bio i bolnica i škola, pa je pri manastiru u periodu između 1868-1874. radila srpska narodna škola. Godine 1891. ovu svetinju pokušali su da uzurpiraju Bugari koji su tražili da im se ustupi zgrada „Starog konaka“ za školski pansion. Pobunili su se monasi, a kada su Bugari pokušali silom da uđu oterali su ih besne meštani, mahom žene, koje su ih gađale kamenjem.
Današnji manastirski kompleks sastoji se od crkve, grobnice (kosturnice) odbrambene kule-zvonika, zgrada za boravak monaha i novoizgrađenog dela za boravak brojnih gostiju koji u ovu svetinju dolaze iz svih krajeva sveta.

Čudotvorna ikona i velelepni ikonostas
Unutrašnjost crkve je oslikana freskama sa kompozicijama iz Hristovog života i stradanja, kao životopis posvećen srpskim vladarima od Nemanjića do Kosovskog boja. U velikoj kupoli oslikan je Hrist Pantokrator – Svedržitelj, koji desnom rukom blagosilja, a u levoj drži jevanđelje. Pored fresaka srpsko poreklo i istorijski kontinuitet dokazuju ikone, dvoglavi beli orlovi na podu hrama, te stari mesingani svećnjaci sa ugraviranim dvoglavim orlovima i zvona.
Naime, tri crkvena zvona koja su bila u tornju do 1924. godine darovi su srpskih vladara. Jedno je 1837. poklonio knjaz Miloš Obrenović, drugo knez Aleksandar Karađorđević 1850. godine, a treće zvono iste godine su darivali kneževići Petar i Andreja Karađorđević.
Kao najveće blago u Bigorsku se čuva ikona sa likom Svetog Jovana Krstitelja koja datira iz 1020. godine i za koju vernici kažu da ima čudotvorne isceliteljske moći. Ipak, najveću pažnju vernika i posetilaca privlači velelepni drveni, ručno rezbareni ikonostas. Ostalo je upisano da je ikonostas pravljen punih šest godina od 1829. do 1835. Ovaj delikatan posao poveren je najvećim majstorima tog vremena, drvodeljama Petru i Marku Filipovski-Garkata, Makariju Frčkovskom i Avramu Dičov kome su pomagali sinovi Vasil i Filip.
Ikonostas je podeljen u šest horizontalnih zona. Prvu čine pravougaona polja sa ornamentima biljaka i životinja, potom sledi deo sa prestonim ikonama koji se završava predstavom orla raširenih krila. Treća zona je podeljena na tri manja dela u kome su simetrično raspoređene predstave anđela, grožđa i vina. Iznad su dva reda ikona sa apostolima, a u sredini veliki krst sa Hristovim raspećem. Mnoge scene, kompozicije i pojedinačne figure izrezbarene su u pokretu sa neverovatnom preciznošću majstora, obogaćene realističnim prikazom vinove loze, cveća poput narcisa i ruže uz napukli nar, koji je bio omiljeni motiv ovih majstora. Ovaj ikonostas pravo je umetničko delo, a umesto potpisa majstori su urezali svoje likove u jednom uglu ikone.

Izvor: Agrobiznis magazin 

недеља, 03 јануар 2021 15:30

Radovi na uvođenju širokopojasnog interneta u ruralnim krajevima Srbije trebalo bi da počnu u toku 2021, a ministarka trgovine, turizma i telekomunukacija Tatjana Matić kaže da je planirano da se u prvoj fazi ta mreža uradi u 600 naselja i da pokrije 90.000 domaćinstava u najruralnijim mestima.Tatjana Matić objašnjava, u razgovoru za Tanjug, da su u pitanju područja gde ne postoji komercijalni interes za uvođenje šorokopojasne mreže, pa je potrebna pomoć države.Prva dva javna poziva su završena, a u toku je treći koji se završava 21. januara i njihovom realizacijom bi trebalo da se pokrije 600 naselja, dodaje Matić.

Inače, očekuje se da će ceo projekat biti završen do 2025. godine, kada u našoj zemlji više neće biti domaćinstva i naselja bez mogućnosti pristupa internetu nove generacije.

Ukazuje da je reč o poslu koji zahteva ogromna sredstva i da se resorno ministarstvo godinama unazad bavilo time kako da dođe do neophodnog novca.

"O kolikim parama je reč dovoljno svedoče podaci da su zemlje iz našeg okruženja, sa kojima možemo da se poredimo, kao što su Hrvatska i Mađarska, za ovu svrhu iz evropskih fondova povukle od dve do sedam milijardi evra. Projekat se kod nas finansira sredstvima Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)", navodi Matić.

Nada se da će projekat biti nastavljen uz dodatna sredstva IBRD-a, koji je zainteresovan da ulaže u ovu oblast, ali i da će se tražiti i drugi načini finansiranja, najverovatnije iz evropskih fondova.

Objašnjavajući u čemu je zapravo značaj tog projekta, ministarka kaže da on ne samo što doprinosi izgradnji telekomunikacione mreže u najruralnijim mestima, koja su po pravilu i najnerazvijenija, već se njime smanjuje i jaz između ruralnih i urbanih delova zemlje.

"Ovim projektom se omogućava jednako pravo na mnoge životne uslove, obrazovanje, usluge, uključujući i one koje elektronski pruža državna administracija", ističe Matićeva.

Projekat će, naglašava, doprineti da nijedan stanovnik Srbije ne ostane na drugoj, analognoj strani, kao što je sada nažalost slučaj u najruralnjijim krajevima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4209077/tatjana-matic-uvodjenje-brz-intenet-ruralne-sredine.html

понедељак, 28 децембар 2020 15:07

U pitomom vojvođanskom selu Novo Miloševo, koje se nalazi na pola puta između Kikinde i Novog Bečeja, nalazi se jedinstven muzej u svetu u kome se čuva najstariji traktor u Srbiji star tačno 100 godina. U muzeju „Žeravica“, koji se prostire na oko 3.000 kvadrata što pod krovom, što na otvorenom, nalazi se oko 10.000 eksponata: kolekcija parnih mašina među kojima je i najstarija u regionu, stari automobili, motociklovi, stacionarni motori, kolekcije radio i TV i foto aparata, predmeti koji su nekada koristile stare zanatlije. Istorija i nastanak ovog muzeja neodvojivo je povezana sa porodicom Žeravica, koja je jedna od prvih imala traktor u Srbiji. Ako vam se ovo prezime učinilo poznatim, niste se prevarili u pitanju je porodica legendarnog košarkaša i osnivača moderne svetske košarke Ranka Žeravice.

Traktor stigao u Srbiju 1924.

Kako za Agrobiznis magazin ispričala Ivana Zec, kustos muzeja „Žeravica“ na jednoj staroj fotografiji nastaloj u leto 1939. ostala je zabeležena vršidba žita, traktorom Fordson 10-20HP, proizvedenog 1924. koji je puno lakše, brže i jednostavnije od parne mašine, pokretao vršalicu.

- Ovaj traktor pripadao je porodici Milorada Žeravice. On je bio otac dva dečaka, Ranka i Milivoja. Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici porodica Žeravica je 1936. otvorila prvu mašinbravarsku radionicu u selu – počinje priču Ivana Zec.

Nakon Drugog svetskog rata oduzeta im imovina i decenije rada koje su uložili u svoje imanje. Međutim, znanje, volja i želja učinili su da sve to ponovo izgrade. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu, već i da je unaprede. I dok se stariji Miloradov sin Ranko otisnuo u svet košarke, mlađi Milivoj je čitav radni vek posvetio razvoju radionice. 

- Milivoj je konstruisao je i pravio mašine koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Prelistavajući stare porodične albume krajem sedamdesetih godina, Milivoj je našao na sliku Fordson traktora sa početka naše priče. Porodica je ovaj traktor davno pre toga zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi,  sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji  baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena.  Bili su spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da počne da ih otkupljuje i spase od nestajanja sa naših  prostora. Ne znajući, tada je postavio temelje današnjeg muzeja „Žeravica“ – rekla je Ivana Zec.

Dva Čarlsa napravila prvi traktor

U muzeju „Žeravica“ čuva se, dokumentovano najstariji traktor u Srbiji američki Hart-Parr iz 1920. godine.

- Kupljen je kao i svi ostali eksponati na teritoriji Srbije i predstavlja posebnu kulturnu vrednost, na koju smo jako ponosni u muzeju. Iza svake mašine, predmeta ili alata stoji prezime naše porodice kojoj je pripadao i služio za boljitak – kazala je naša sagovornica.

Kao vrstan poznavalac istorije otkriva da istorijat američke kompanije za proizvodnju traktora počinje sa dva Čarlsa.

- Čarls Hart, rođen u Čarls Situju u Ajovi i Čarls Par iz Vajominga sreli su se kao studenti mehanike 1892.  na univerzitetu Medison, u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Oba Čarlsa su diplomirala sa počastima i 1897. godine oformili Hart-Par fabriku za izradu motora u Medisonu. Proizvodnja je bila toliko uspešna, da su tri godine kasnije fabriku preselili u Čarls Siti, u Ajovi. Tokom zime 1901-1902. godine, proizveli su njihov prvi gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Model traktora 15-30A, koji čuvamo u muzeju je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu. U radnom stanju je, kao i većina ostalih eksponata – ispričala je Ivana.

Zanimljivo je da je naziv „traktor” prvi put upotrebljen u novinskoj reklami za Hart-Parr  u junu 1907. ali reč nije bila njihova. Reč „traktor“ prvi je upotrebio 1870. G. H. Edvards u svojoj prijavi za patente, mnogo ranije pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para, W. H. Vilijams prisvojio kao svoju.

 Šta sve posetioci mogu da vide?

Zbog pandemije korone posete muzeju „Žeravica“ dozvoljene su u manjim grupama, naravno uz poštovanje svih propisanih mera. Na samom ulazu posetiocima su dostupne jednokratne maske i sredstva za dezinfekciju.

- Prilikom posete našem muzeju posetioci pored tehničkih podataka o samom eksponatu i njegove lične priče, mogu da saznaju dosta toga o kompaniji koja ga je proizvela, uključujući vremenske periode i celokupan proizvodni program. U pitanju su eksponati iz perioda Austro-ugarske, pa istorijski gledano možemo da pričamo o istoriji regiona, ne samo Srbije. Posetioci imaju priliku i da vide mašine u radu, što u mnogome doprinosi njihovom stvarnom doživljaju tog vremena i načina rada. Milivojevu ljubav prema traktorima i tehnologiji nasledio je njegov stariji sin Čedomir, koji je zaslužan za muzej, kakav je danas. Od nasleđenih nekoliko traktora, stvorio je jedinstvene kolekcije, u zemlji, Evropi, ali i svetu – zaključuje kustos muzeja Ivana Zec.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31