Živorad Cvetković (66) rođen je i odrastao u Krčmaru nedaleko od Mionice. Osnovnu školu je završio u devet kilometara udaljenom Rajkovcu do koga je svaki dan pešačio. Iz tog perioda, kako kaže, poneo je u glavi dovoljno znanja za dalje školovanje, a u nogama mu je ostalo 24 000 pređenih kilometara do škole i nazad. Odrastao je u zdravoj seljačkoj porodici u kojoj je naučio šta je red, rad i poštenje. Završio je Elektrotehnički fakultet i po zanimanju diplomirani inženjer elektrotehnike. U svojoj privatnoj firmi ELBI u Valjevu sa još šest inženjera 2015. napravio je prvi u svetu liofilizator sa omskom razmenom energije. U pitanju je inovativno i 30% ekonomičnije rešenje od svih do sada poznatih u oblasti prehrambene industrije. Danas su najtraženija firma koja svoje liofilizatore prodaje i na zahtevnom američkom tržištu.

Šta je liofilizacija?

- To je najsavremenija tehnologija u prehrambenoj industriji za sušenje, čuvanje i transport prehrambenih namirnica. Ovu tehnologiju je godinama koristila NASA za ishranu kosmonauta a sada je u Americi u konvencionalnoj upotrebi. Nadam sa da nam Amerikanci neće prodavati našu malinu liofilizovanu na našoj opremi i da ćemo se mi osvestiti sa upoznavanjem ove tehnologije.

Kako funkcioniše liofilizacija?

- Opšte je poznato da hrana klasičnim sušenjem ili zamrzavanjem, ima ograničen rok upotrebe. Osim toga vremenom gubi svoja svojstva i zahteva specijalan transport i utrošak električne energije. Liofilizacijom se iz hrane na - 60 stepeni sublimacijom, izvlači voda, pri čemu hrana ne gubi oblik, boju, miris i ukus. Svi sastojci ostaju u nepromenjenom obliku i sastavu kao u svežem stanju. Tako osušena hrana može da traje 10 i više godina u zavisnosti od kvaliteta ambalaže. Hrana se čuvana sobnoj temperaturi, ne troši se energija i laka je za transport.

Za koje sve namirnice se može upotrebiti?

- Liofilizovati se mogu sve vrste hrane: meso, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, lekovito bilje, šumski plodovi… Liofilizovana hrana je hrskava i može da se konzumira u suvom stanju kao keks. Ukoliko je potopite u vodu vrati se u prvobitno stanje kao kad je sveža. Voće, recimo maline, imaju ukus, miris i izgled kao da su sada ubrane.

Na primeru liofilizacije komine grožđa koja se u vinarskoj industriji tretira kao nus proizvod objasniću sve prednosti ove tehnologije. Kada posle fermentacije ocedite grožđe ostanu semenke i opna od puceta grožđa što zovemo komina. Kada tu kominu zaledimo i ubacimo u liofilizator dobijemo suvu masu u prahu koja se u farmaceutskoj industriji koristi kao osnova za 80 % lekova (podatak iz farmaceutskog zavoda Kube čiji su svi lekovi biljnog porekla). Cena tog praha je nekoliko puta skuplja od vina. Ja sam sa svojim tehnolozima prvi u svetu uspeo da iz  komine izvučem 10% alkohola (rakije) što se na mikrobiološkom institutu pokazalo kao neuporedivo kvalitetnije alkoholno piće od tradicionalno destilisanog alkohola. Ovo piće sam brendirao pod imenom RASTAVA ( to je naziv brda iznad moje kuće u selu sa koga se daleko vidi.) Ali, tu nije kraj. Voda izvučena iz komine na tržištu ima cenu veću od samog vina. Slična priča je i sa preradom kozje surutke koja je takođe, tretirana kao nus proizvod. Zahvaljujući meni danas iz Srbije se uz pomoć liofilizacije širom sveta prodaje srpska kozja surutka.

Koliko je skupa ova tehnologija?

- Ova tehnologija je skupa samo zato sto troši dosta električne energije. Zato smo došli na ideju da iskoristimo solarnu energiju. Naime, važno je istaći da ELBI Valjevo proizvodi opremu-liofilizadore, a samom tehnologijom se bavi ćerka firma PVP Centar za liofilizaciju koja je koncipirana da jednog dana, a mislim da će se to desiti ove godine, funkcioniše kao Institut za liofilizaciju i to prvi u Evropi. Ovaj centar je projektovan i u svom sastavu ima 7 liofilizatora priključenih na solarnu elektranu 200kVA, na kojima edukujemo potencijalne kupce i vršimo uslužno liofilizovanje. S obzirom na to da Srbija ima dosta sunčanih dana, što nam je Bog dao, i mnogo lekovitog bilja i šumskih plodova sa ovom tehnologijom možemo da budemo lideru u svetu po proizvodnji zdrave hrane. Kada bi sakupili i liofilizovali sav sremuš prihod Srbije bi bio ravan prihodu od maline.

Ovo nije jedino po čemu ste bili inovativni. Šta još nudite  Srbiji?

 - Oduvek su me interesovale nove tehnologije iz moje struke. Posle posete sajmu tehnike u Hanoveru 1992. gde sam prvi put video kompozitni (silikonski) izolator na štandu Furukave iz Japana, napustio sam državni posao i započeo proizvodnju silikonskih izolatora. Nakon samo dve godine moja privatna firma ELBI je u svom proizvodnom programu, i to prva u Evropi, imala sve vrste izolatora od 12 do 730 kV. Danas smo prihvaćeni i prisutni na četiri kontinenta, naše izolatore koriste elektroprivrede 54 zemlje širom sveta, metroi Pariza, Londona, Milana… Jedino gde nismo prihvaćeni je Elektro-distribucija Beograd. Ovo ime izgovaram sa gorčinom, jer na njihovim tenderima, i pored činjenice da je naša oprema mnogo kvalitetnija i jeftinija, mi ne možemo da učestvujemo.

Kao čovek koji je ceo život vezan za selo, šta je po vašem mišljenju potrebno za napredak srpskog sela?

- Bitno da se vratimo tradicionalnom životu i porodici na selu. Sa sela je uvek sveža krv dolazila u grad. Pogledajte samo listu najvećih Srba, prvih sto su svi sa sela. Kada bi u svakom srpskom selu obnovili zemljoradničke zadruge i opremili ih opremom za

liofilizaciju na solarni pogon, narednih 10 godina sva srpska metaloprerađivačka industrija bi proizvodila liofilizatore, elektroindustrija bi gradila solarne elektrane a građevinska industrija renovirala objekte i prilazne puteve. Srbija bi materijalizovala svoj neuporedivo bolji geografski položaj u odnosu na srednju i severnu Evropu, a mi bismo, kao što rekoh, bili lideri u proizvodnji zdrave hrane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedanaest domaćih proizvođača hrane koji su se ove godine predstavili na 26. prehrambenom sajmu „Gulfud“ u Dubajiu imali su izuzetno zapažen nastup. Kako se radi o tržištu koje je relativno novo za nas, a koje uvozi preko 80 odsto prehrambenih proizvoda, jasno je koliko su Ujedinjeni Arapski Emirati veliki potencijal za domaće proizvođače hrane. Osim ostvarenih kontakata sa velikim distributerima Bliskog istoka i dogovorenim poslovima, srpska delegacija se iz Dubaija vraća i sa jednim priznanjem."Kompanija koja se bavi proizvodnjom hladno ceđenih sokova i džemova uspela je da uđe u finale za jednu od najboljih tehnoloških inovacija koje su uopšte bile prisutne na sajmu među 2.850 izlagača iz 85 zemalja", ističe Marko Selaković, šef kancelarije PKS u Dubaiju.

Naš najveći adut u borbi sa velikim svetskim proizvođačima koji su odavno prisutni na tom tržištu jeste kvalitet koji, iako značajan, nije i dovoljan.

"Moramo da poradimo na marketingu, na stalnosti količina, na logistic, na većem prisustvu ovde i ukoliko ti preduslovi budu ispunjeni ja verujem da ćemo biti još prisutnji jer su ocene o kvalitetu proizvoda, ne samo sirovina, već i finalnih proizvoda, izuzetno visoke. Postajemo prepoznatljivi kao zemlja kvalitetne hrane", smatra Selaković.

Nastup na sajmu od velikog je značaja i zbog mogućnosti prodora na neka druga tržišta Azije i Afrike.

"Mi ćemo se potruditi da u nastavku ove godine pokušamo da sa tim nekim sličnim tržištima sa kojima smo već radili na nivou regionalne saradnje, organizujemo odgovarajuće misije gde bi potencijalni kupci dolazili i upoznali naše proizvođače i na pravi način se uverili u kvalitet naših proizvoda i samim tim povećali plasman naše robe na ta tržišta", kaže Zoran Trpovski iz Privredne komore Vojvodine.

Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze više od 80 odsto odsto prehrambenih proizvoda od čega polovinu ponovo izvoze u zemlje Zaliva i istočnu Afriku, što dovoljno govori o potencijalu za našu prehrambenu industriju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/ujedinjeni-arapski-emirati-veliki-potencijal-za-domace-proizvodjace-hrane_1213071.html

Dugo očekivani rezultati investicija iz sredstava IPARD fonda koji se plasiraju uz pomoć Evropske unije i Ministarstva poljoprivrede konačno počinju da se ukazuju na našim imanjima. Resorni ministar sa saradnicima danas je posetio Topolu gde je porodica Jokić zahvaljujući dobijenim sredstvima sagradila savremnu hladnjaču na 4.000 kvadratnih metara. Hladnjača je kapaciteta 2.500 tona, a smeštena u selu Krćevac. Ova značajna investicija namenjena je da pre svega bude skladište jabuka ali i drugog voća.
Uprkos pričama da administrativna procedura i uslovi koje moraju da ispune su isuviše komplikovani Jokići upravo pokazuju suprotno. Ne samo da nije nepotrebno komplikovano već je onako kako treba da bude i kako zapravo treba da se kontroliše primena ovako ozbiljnih subvencija u poljoprivredi.


Kako je ovom prilikom rečeno u hladnjaču je investirano 215 miliona dinara, a ostvaren je povraćaj od 107 miliona dinara.
„Ova hladnjača od velikog je značaja za našu buduću proizvodnju jer kad imamo ovakav prostor u kom skladištimo jabuke, možemo da biramo trenutak kada ćemo je ponuditi na tržištu, ali i ispuniti zahtevne uslove čuvanja voća namenjenog izvozu na evropsko i svetsko tržište. Ovo je šansa i za zaposlenje meštana jer je posao u hladnjači dobilo 35 ljudi" rekao je okupljenim novinarima Miloš Jokić vlasnik kompanije "Terra Optima" iz Krćevca kod Topole koja je iskoristila IPARD sredstva.
Tokom obilaska nove hladnjače u Topoli Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je rekao: "Ovo je jedan od pet sličnih projekata koji će biti realizovani, a za koji je obezbeđen povraćaj 50 odsto. Nije lako, ali je moguće uspeti i to naročito u mestu koje je bogom dano za bavljenje voćarstvom kao što je Topola gde imate preko 5.000 hektara pod voćem. Ovo je praktičan primer da se može ostvariti podsticaj i da treba pokušati”. Osvrćući se na celokupnu teritoriju Topole, Nedimović je rekao da se radi na sistemu za navodnjavanje i da je regulisana protivgradna zaštita automatizacijom centra na Bukulji. “Dajemo subvencije i to su najbolji uslovi koje su poljoprivrednici ikada dobili na ovom prostoru. Na njima je samo da zavrnu rukave, da se potrude, vole svoj posao, ulažu u njega i uspeh neće izostati. Mi smo tu da im obezbedimo sve uslove", zaključio je ministar Nedimović.



Terra Optima je inače porodična firma osnovana 2013. godine. Pored nove hladnjače nalaze se i voćnjaci koji se prostiru na 104 hektara, od toga 60 hektara zauzimaju savremeni zasadi jabuke.

“Pored zasada u Topoli imamo zasad i u Sokobanji. Zastupljene su sorte Gala, Fudži i Crveni delišes koje plasiramo najviše na strana tržišta poput Malezije, Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata” objasnio je ovom prilikom Miloš Jokić koji je bio domaćin resornom ministru Branislavu Nedimoviću.

Prema podacima koje je saopštio Nedimović, kada su u pitanju IPARD programi, poljoprivrednicima će biti dostupno oko 225 miliona evra i biće podržano preko 150 projekata na teritoriji Srbije.

vanjica - Malinari iz Ivanjice konačno se nadaju dobroj zaradi, jer nakon što je rod crvenog zlata podbacio u Poljskoj i Čileu, najtraženiji će biti upravo srpski plodovi, čija cena po kilogramu, kako kažu proizvođači, bi trebala da bude od 250 do 300 dinara. "Poljaci masovno kupuju našu malinu, jer nemaju svoju, a moraju da ispoštuju potpisane ugovore sa nemačkim kompanijama, kako ne bi plaćali penale. Već sada se pominju ponude od nekih 2,15 evra po kilogramu, ali savetujem proizvođače da ih ne prihvataju i da će cena maline stići i do 300 dinara, zavisi od sorte, može biti čak i veća", izjavio je za RINU, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Kompletan sadržaj mogu preuzeti samo registrovani korisnici! Izvor: (RINA)

Ranije su sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede voćari dogovorili da se osiguravajućim kućama uputi zahtev da osiguranje od mraza počne od 1. marta

,,Odluka o bavljenju pčelarenjem nije bila nova ideja, već nastavak porodične tradicije Momčilović, tako nam se i zove gazdinstvo."
LJubav prema pčelama bila je jača od strahova izazvanih alergijskim reakcijama na ubod pčele, ističe Marija i dodaje:
,,Postojala su izvesna ograničenja u bavljenju ovim plemenitim pozivom, kada je moj suprug Žarko u pitanju, tako da mu je moja pomoć bila preko potrebna. Počela sam polako uz njega da učim i sve više vremena provodim na pčelinjaku. "
Momčilovići pčelare sa Dadan-Blatovim košnicama. Pčelinjak se nalazi u Crnoj Travi, na nadmorskoj visini od 1.100m, odakle je Žarko rodom. Pčelinjak je stacioniran, ali se nadaju da će uskoro moći i da sele jedan deo pčela na bagrem. Akcenat je na divljoj borovnici koja izuzetno medi. Široko je rasprostranjena po okolnim planinama, i cveta od kraja aprila pa sve do početka juna meseca.
,,Med koji imamo deklariše se kao livadski sa planine u predelu koji pored borovnice obiluje biljkama poput trešnje, maline, kupine, majčine dušice, kantariona i mnogih drugih, koje su uz planinski vazduh i izvorsku vodu, zaslužne za njegovu neobičnu aromu. Ovaj med na tržištu biće prepoznatljiv kao "Vlasinski med", priča nam Marija. Med pakuju u teglama pod istim brendiranim nazivom, postujući sve mere , i standard kvaliteta koje propisuje SPOS.
Trenutno imaju preko 100 košnica i nadaju se da će ove godine povećati broj.
,, Kada je varoa u pitanju, borba sa njom je neprekidna. Izbegavamo upotrebu hemijskih supstanci, ali nažalost, nekada je to neizbežno, priča nam Marija i dodaje: U postupku koji rađe primenjujemo prva faza je dodavanje rama građevnjaka, čime vrlo efikasno kontrolišemo ne samo Varou, već i jačinu društva i kvalitet matice. Drugom fazom vršimo kontrolu Vatoe Amitrazom, dimljenjem listićima. Treća i završna faza je oksalna kiselina. Prva faza je neizostavna, druga sporadična radi kontole i oksalna kada za tim ima potrebe. Treba obratiti pažnju na kvalitet i starost saća u kosnici kao i njihovom rasporedu. Varoa
radije ide u trutovsko leglo koje se nalazi po obodu ramova i na bočnim ramovima koje ćemo dodati kao mamac. Letvice kao način borbe ne koristimo. “
Prinos meda po njenim rečima direktno je povezan sa vremenskim uslovima i jačinom pčelinjih zajednica. Zbog specifičnosti terena i dužine pčelinje paše imaju problem sa rojevim nagonom i njegovim suzbijanjem. U prošloj godini, koju su mnogi okarakterisali kao lošu, imali su u proseku 17 kg po košnici, čime su bili
zadovoljni i ako je to mnogo manje od prinosa koji su imali prethodnih godina.
,,Danas jedan moderan pčelar ne može da se oslanja samo na znanje i iskustvo koje je stekao prethodnih godina, već mora da se prilagođava situaciji i klimatskim promenama koje imaju veliki uticaj na pčelarstvo, kaže nam na kraju Marija.
Naš med na tržište plasiramo preko Interneta, putem naloga na društvenim mrežama Instagram i Fejzbuka, pod imenom gazdinstvo Momčilović. Ipak, najveći deo prodaje se putem preporuke, jer najbolji kupac je zadovoljan kupac koji se uvek vraća.
Danas pčelaru mnoge stvari ne idu na ruku, pa pored svega toga moramo biti uporni i istrajni u borbi za očuvanje ovih predivnih stvorenja kojima preti opasnost od izumiranja. Moramo svi da damo svoj doprinos tome, jer tako čuvamo sebe, pčelice i ovu planetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su niske temperature krajem januara oštetile neke sorte kajsija u Srbiji koje su rano procvetale, ali da ako više ne bude mrazeva, to neće značajnije uticati na ukupan rod tog voća.

- Najviše je oštećena kajsija novosadska rodna, čak do 68%, ne samo u ravnici već i na nadmorskoj visini do 290 metara - rekao je Keserović za Betu.

Dodao je da je pre dvadesetak godina kajsija, kao i ove godine, rano cvetala, krajem februara, a da će se konačna šteta videti za mesec-dva u zavisnosti od toga da li će se u martu ponoviti niske temperatura, kako je najavljeno.

On je rekao da je mraz oštetio i sortu kajsije novosadska 4 , ali u manjoj meri, do 14%.

Najveće štete od mraza nastaju, prema njegovim rečima, u fazi kada voće cveta ili precvetava, a ako se ponove niske temperature u fazi kada odmakne formiranje plodova voće je otpornije.

Prosečan rod kajsija nekoliko poslednjih godina je, prema njegovim rečima, od 25.000 do 30.000 tona, a ako ne bude mrazeva po prognozama rod bi ove godine mogao biti od 35.000 do 40.000 tona.

Keserović je podsetio da su prošle godine od mraza u trećoj dekadi marta izmrzle kajsije, breskve i trešnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3185465/mraz-ostetio-kajsije-rod-bi-ove-godine-mogao-biti-od-35000-do

Oko 3.000 mladih proizvođača u prošloj godini iskoristilo je pomoć države. Na podsticajna sredstva za nabavku mašina, opremu i stočarstvo pravo je ostvarilo i deset gazdinstava sa područja Čačka, a iz lokalne kase svake godine za poljoprivrednike izdvajaju značajna sredstva.Najveći proizvođači crvene paprike u čačanskom kraju, Aleksandra i Milovan Ružičić, tu kulturu uzgajaju na oko pet hektara. Subvencije su im dragocene, jer su mogli da kupe savremenije priključne mašine."Jedna je sadilica za papriku, druga je freza bankerica, nama će mnogo značiti jer će samim tim poboljšati kvalitet proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda a nama smanjiti broj radnika", kaže Aleksandra Ružičić iz Trnavske Baluge kod Čačka.

Ovakve subvencije stimilišu mlade da ostanu na selu i bave se poljoprivredom, pa je sve više zainteresovanih mladih poljoprivrednika. U pripremi dokumentacije za javne pozive pomaže im stručna služba.

"Mladi konkurišu sa predračunima za neke investicije koje žele u biljnoj ili stočarskoj proizvodnji ili čak i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla gde država ukoliko prođu po javnom pozivu na konkuru subvencioniše sa 75 posto podsticaja prihvatljive vrednosti investicije", navodi Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju.

Na području Čačka ima skoro 8.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, pa se i iz gradske kase svake godine izdvaja 45 miliona dinara za podsticaj poljoprivredne proizvodnje.

Jedino u toj lokalnoj samoupravi subvencije se daju za kupovinu poljoprivrednog zemljišta radi ukrupnjavanja poseda.

"Imamo standardne mere i imamo specijalne mere. Za specijalne mere poljoprivredni proizvođači mogu konkurisati svake godine, a to su kupovina poljoprivrednog zemljišta, protivgradne mreže, zagrevanje plastenika na toplu vodu, motori i uređaji za hladnjače i isparivače i sistemi za navodnjavanje", ukazuje Snežana Marković Đurović iz Službe za razvoj poljoprivrede Grada Čačka.

Mladi poljoprivrednici zadovoljni su najavama novih vidova subvencija, ali da bi ostali na selu i bavili se proizvodnjom hrane kažu da im treba dobra putna infrastruktura do gazdinstava i njiva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4264559/cacak-subvencije-poljoprivreda-mladi-ostanak-selo.html

 

Rast cene kukuruza i soje koja je dostigla osmogodišnji maksimum, kao i stagnacija cene pšenice obeležili su trgovanje protekle nedelje na Produktnoj berzi gde je ukupno prometovano 1.681 tona robe za 67,8 miliona dinara.
Cena soje bila je u rasponu od 59,8 do 62 din/kg bez PDV-a a najviša cena je osmogodišnji maksimum koji je poslednji put zabeležen aprila 2013. godine. Ponderisana cena soje je 60,8 din/kg pa je rast u odnosu na prošlonedeljnu 1,76 procenata.
Kukuruzom se trgovalo u rasponu od 22,5 do 22,8 dinara po kilogramu a ugovori za robu isporučenu u luku zaključivani su u rasponu od 23 do 23,2 din/kg bez PDV-a, naovodi se u nedeljnom izveštaju.
Ponderisana cena kukuruza je iznosila 22,65 din/kg bez PDV-a što je povećanje od 2,49 posto u odnosu na prethodnu nedelju.
Pšenica je trgovana po jedinstvenoj ceni od 22,8 din/kg bez PDV-a pa je to i ponderisana cena.
Cena pšenice ista je kao i prošle nedelje a ta cena je gotovo na istom nivou kao i cena kukuruza.
Suncokretova sačma sa min 33 procenata proteina je trgovana po 34 din/kg bez PDV-a, a sojina sačma sa min 44 posto proteina je prometovana po 64 din/kg bez PDV-a.
UREA isporučena kupcu se plaćala 39,97 din/kg bez PDV-a, a stočno brašno u pakovanju od trideset kilograma trgovano je po 17,5 din/kg bez PDV-a.

Izvor: Tanjug

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Februar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28