Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Poslednjih decenija mladi privrednici pokušavaju da promene sliku srpskog poljoprivrednog izvoza – da prodaju sirovine koje kasnije uvozimo kao gotov proizvod, zamene izvozom prerađenog voća i povrća. Na taj način zarada je veća, a time i motiv mladima da ostanu na selu i razvijaju proizvodnju.Pre šest godina na imanju Gligorijeveća grad je uništio 90 odsto roda crne ribizle i bukvalno ih naterao da promene način rada."Majka je predložila da pokušamo da preradimo voće koje je preostalo, tako da smo probno uradili sok od crne ribizle", kaže Aleksandar Gligorijević iz Divčevića.

Proba iz nevolje naredne godine pretvorila se u namernu proizvodnju. Da bi se njihovi sokovi razlikovali od drugih na tržištu i pridobili više kupaca, odlučili su da ih slade isključivo bagremovim medom.

"Preduzetništvo na selu je veliki izazov i s obzirom ne to da smo mi takvog nekog duha, to nas i vuče, jer jako je teško u ovim uslovima sprovesti to u delo", priča Ana Gligorijević.

Vera Gligorijević ističe da je neophodno mnogo rada i truda.

"Problem oko struje, puta, vode, mnogo toga da bi mladi opstali ovde", dodaje Gligorijevićeva.

Drugarstvo iz školske klupe Aleksandar i Nikola već četiri godine učvršćuju kroz ortakluk. Od malog porodičnog biznisa žive dve porodice.

"Gde je Aco zadužen za finansije, ja sam zadužen za izgradnju brenda. Ana i moja supruga su zadužene za to da 'Srberi' sokovi budu primamljivi kupcima stilski, a Vera je tu kao najveća podrška", navodi Nikola Marković iz Beograda.

Malim ali odlučnim koracima koračaju u budućnost dokazujući da dogovor kuću gradi, spremni da se radom i upornošću suoče sa svim teškoćama.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4140709/crna-ribizla-grad-steta-prerada.html

Četiri meseca od pokretanja proizvodnje u privatizovanoj požeškoj "Budimci", nekadašnjem gigantu u preradi voća i povrća, proizvodne linije rade punim kapacitetom. Od 110 kooperanata, mahom iz Zapadne Srbije, otkupljeno je oko 10.000 tona jabuke. Prave se sokovi i drugi proizvodi, obnavlja i investira, s trenutno 110 zaposlenih.Kamioni s tonama i tonama jabuke, ponovo čekaju na istovar u krugu "Budimke". Sve veće interesovanje voćara potvrda su iznova probuđenog poverenja ovdašnjih, ali i kooperanata širom Srbije."Sada je to sve pred kućom. Mnogo mi je lakše pokupiti padalicu i lagerovati u prikolicu i oterati u krug `Budimke`. Sad trenutno je sve po dogovoru što se tiče isplate. Što u ovoj sedmici nakupimo jabuke, u ponedeljak naredni je isplata", priča zadovoljno Gvozden Čovoć, voćar iz Pilatovića kod Požege.

Goran Pavlović iz Tabanovića je ove godine predao šljivu a očekuje i još nešto jabuke padalice. "Obećali su mi za sledeću godinu da ćemo sarađivati po pitanju jagoda i malina, računam da će da bude korektno kao što je bilo i ove godine", očekuje Pavlović.

Od početka berbe, u "Budimci" je otkupljeno i u koncentrat i kašu, prerađeno oko 10.000 tona, što je tek polovina od, za ovu sezonu planiranog otkupa jabuke.

"Planirano je pored standardnih i tradicionalnih proizvoda koji su prepoznatljivi `Budimkini` proizvodi, da izađemo na tržište i s novim, inovativnim proizvodima koje možda tržište do sad nije videlo, da se pojavimo na teritoriji cele Srbije a u vrlo bliskoj budućnosti da izađemo i na inostrano tržište", istakao je Milan Kotarac, direktor proizvodnje "Budimke".

Uporedo s otkupom i preradom voća, u toku su radovi na rekonstrukciji postojećih i uvođenju novih proizvodnih linija.

"Najviše smo fokusirani da uradimo automatizaciju procesne opreme koja je i dalje u toku, da se sve automatizuje, da se ubrza proces rada i samim tim povećamo količinu proizvodnje", naglasio je Aleksandar Stanišić, projekt menadžer "Budimke".

S automatizacijom i povećanjem proizvodnje, povećava se i broj zaposlenih i najavljuje, na domaćem i stranom tržištu skori plasman, 50 linija finalnih proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4125541/budimka.html

Nezadovoljan niskom otkupnom cenom suncokreta Miloš Stojkov je pre dve dve i po godine odlučio da sam proizvodi suncokretovo ulje za našu konditorsku industriju. Vrlo brzo je proširio proizvodnju i sad pravi i ulje od lešnika koje je veoma traženo u svetu.Miloš Stojkov sa svojom porodicom uspeo je da zaokruži proces proizvodnje i sad od kompletnog roda suncokreta sa 50 hektara, godišnje napravi i do 25.000 litara kvalitetnog jestivog ulja koje je veoma traženo u konditorskoj industriji. Posao je isplativ, a još je unosnija proizvodnja ulja od lešnika.Od 100 kilograma ovog orašastog ploda Miloš dobije, pomoću specijalnih presa za hladno ceđenje, 45 litara ulja.

"U svetu je popularno lešnikovo ulje, a kod nas malo ljudi zna da iz lešnika može da se napravi ulje, jer kad ga vidite deluje suv i mislite da nema ulja u sebi, a ima ga. U Americi, Francuskoj, Italiji i Turskoj to je ulje standardno u kulinarstvu i ishrani", kaže proizvođač iz Crepaje Miloš Stojkov.

Lešnikovo ulje je veoma traženo i za pravljenje raznih kozmetičkih krema, jer dermatolozi kažu da je veoma bogato nezasićenim masnim kiselinama. Doprinosi zatezanju i regeneraciji kože, jer sadrži visoku koncentraciju vitamina B i E.

"Za sad nemamo problema u proizvodnji. Imamo malo problema da ispunimo neke rokove, imali smo plan da proširimo kapacitete proizvodnje, ali zbog trenutne situacije to ćemo ostaviti za neku drugu godinu dok ne prođe ovo trenutno stanje", dodaje Miloš Stojkov.

Stojkovi su već kupili mlin i planiraju da prave od lešnikove paste, koja ostaje posle ceđenja orašastog ploda, specijalno brašno od lešnika, tako da će pekare moći da proizvode hleb i razna druga peciva posebnog ukusa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4091501/lesnik-ulje-cena-crepaja.html

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvner slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodica Marčeta iz Žitišta odlučila je da svoj kućni budžet dopuni uzgojem sve popularnije zdrave biljke, aronije.

Na 20 ari zasadili su 700 žbunova aronije, a ovih dana počela je berba prvih bobica.

- Razmišljao sam čime bismo se mogli baviti, a da nije previše zahtevno i izbor je pao na aroniju, koja je sve popularnija u zdravoj ishrani. Odlučili smo i da aronija bude uzgajana na organski način. Kada kažem nije zahtevna, to znači, pre svega, da kad dospe ne mora odmah da se ubere. Bobice mogu na žbunu da stoje do marta, i u snegu, i ništa im se neće desiti - objašnjava Bojan Marčeta.

Najveći problem kod uzgoja aronije su rutave bube, koje su Marčete ove godine skidali ručno.

- Rutave bube mogu da za nekoliko dana "oberu" hektar aronije u cvetu i od roda onda ništa. Ako se taj problem reši, ostalo nije strašno. Aronija je sada spremna za branje, ali mi beremo ručno samo onoliko koliko imamo naručeno. Juče 80 kilograma, danas 50, koliko treba - kaže sagovornik Dnevnika.

Pun rod aronija dostigne između sedme i osme godine. Marčete već imaju plan da, ako sve bude išlo kako treba, dogodine veću količinu aronije prerade u sok i pekmez, a ako bude iznad prosečnog roda, i u rakiju.

- Cena aronije je u startu bila i 700 dinara za kilogram, ali sada je pala na 200 – 250 dinara. Zadovoljni smo i tom cenom, ali je mnogo isplativije preraditi je i to nam je plan kako nam se prinos bude povećavao - ističe Marčeta.

Aronija je vrlo zdrava bobica i može se jesti i sirova, mada, kako kaže naš sagovornik, nije posebno slatka. Marčete je jedu dok je beru.

- Sva su nam usta plava dok je beremo, ali stvarno uživamo - dodaje Bojan Marčeta.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2982365/sveza-aronija-ima-dobru-cenu-ali-je-bolja-zarada-u-preradi

Miloš Radovanović iz sela Drenovac kod Šapca bavi se proizvodnjom trešanja na porodičnom gazdinstvu.

- Početak studija 2015. godine obeležilo je podizanje zasada trešnje jer sam poželeo da imam voćnjak u kome ću stečena znanja i primenjivati - počinje priču Miloš.

Uskoro svršeni student Poljoprivrednog fakulteta, na smeru voćarstvo i vinogradarstvo, danas kaže da je sve ove godine zasad prerastao u veliku ljubav i hobi.

Voćnjak se prostire na 65 ari, proizvodnja je ekstenzivna i obavlja se na tradicionalni način.

Usklađivanje studiranja i održavanje plantažnog uzgoja, koji traži konstantno prisustvo kako bi došao do zadovoljavajućih prinosa, bio je izazov i uz napore i odricanja, ovaj mladi proizvođač uspeo je sve da postigne.

- Godinama unazad prodavali smo celokupan rod. Pokušavao sam shodno svojim mogućnostima, ali bilo je teško parirati na tržištu konkurenciji kojoj je to primarno zanimanje. Prošle godine bio sam u situaciji da sam prodavao robu na veliko i video sam da neko mnogo više zarađuje, a nije se namučio kao ja - zaključuje Radovanović.

Tada je, kako kaže, krenuo sa istraživanjem tržišta i došao do podataka da su prerađevine od trešanja deficitarne. Tu je video svoju šansu i ove godine je celokupnu proizvodnju preradio u kompot i druge proizvode. Odluka da se kompletan rod preradi i upakovan ponudi kupcima, smanjila je pritisak da kompletan prinos mora da proda u kratkom vremenskom periodu.

- Prerađene trešnje mogu da stoje i da tokom cele godine ostvarujem dodatni prihod, a ne samo u sezoni punog roda - zadovoljno priča Radovanović.

Agrotehničke mere primenjuje uz pomoć meštana kada je to potrebno. Berbu i celokupnu preradu obavljaju u krugu porodice. Za preradu su zadužene Miloševa baka i majka, a sve pripremaju po tradiconalnoj recepturi sa puno ljubavi i posvećenosti. Sveže ubrane plodove trešanja uz dodatak šećera, limuna i vode, pripremaju i pakuju u tegle. Svi proizvodi su potpuno prirodni bez dodataka konzervansa. Dizajn sopstvenog brenda Trešnjevac napravio je uz pomoć kolege sa fakulteta, na šta je posebno ponosan.

Period sazrevanja trešanja je sukcesivan, postepeno dozrevaju, tako da domaćice nemaju problem da prerade prispelu količinu ploda. Može lepo da se raspodeli i bez velikog opterećenja prerađuje. Dobra strana ovakve proizvodnje je što ne mora da se skladišti.

Angažovanje oko nabavki tegla i dizajna je Milošev posao, a preporuka drugih proizvođača mu je pomogla da dođe do ambalaže u koju pakuje svoje proizvode.

Trešnje obiluju antioksidansom, antocijanom, vitaminima, mineralima, celulozom, pektinom i organskim kiselinama. Svoje blagotvorno dejstvo ispoljavaju uticajem na poboljšanje raspoloženja i podižući nivo energije. Doprinose boljem snu, dobre su za vid i kožu, a obiluju i vitaminom A. Prisustvo velike količine vlakana dovodi do poboljšanja varenja, smanjenju holesterola u krvi. Redovnim konzumiranjem mogu da poboljšaju funkcionisanje mozga, bez obzira na godine. Svakodnevno uživanje u trešnjama, dobro je i blagotvorno takođe i za srce. Voće koje svojim bogatim sastavom pruža mnogo hranljivih materija za funkcionisanje celokupnog organizma.

- Jako sam srećan i ponosan na činjenicu da je čitava priča - od proizvodnje, berbe, prerade do dizajna, zaokružena u krugu porodice i bliskih prijatelja. Kada se spoje ljubav, rad i poljoprivreda dobija se višestruka vrednost, kako materijalna tako i emotivna - ponosno priča Miloš.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2950301/prerada-tresanja-za-dodatni-prihod-student-vocarstva-trzistu-ponudio-svoj-brend-tresnjevac

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara, voćari već desetak godina gaje malinu i kupinu. I to bez pesticida, jer voće iz organske proizvodnje ima bolju cenu i zagarantovan plasman.

Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici.
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine proizvode se bez upotrebe pesticida.

- Ne prskamo hemijom i uspeva dobro. Nadmorska visina odgovara za to voće - kaže proizvođač malina Milorad Lazić.

Arsenije Todorović iz sela Igrište kod Kuršumlije ističe da trenutna cena odgovara potrebama voćara:

- Trenutno je 200 dinara u hladnjači kojoj dajemo i sa kojom imamo potpisan ugovor i sarađujemo već pet, šest godina.

Mnogi proizvođači su otišli korak dalje - u preradu i obezbedili bolju zaradu.

- Pravimo od malina džem, slatko, likere, kompote, prelive za kolače i torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - navodi Biljana Lazić iz sela Žuč.

Jovica Đinović iz stručne poljoprivredne službe Opštine Kuršumlija kaže da je u tom kraju sve više ljudi koji rade malinu po principu organske proizvodnje.

- Ne samo što su prirodni uslovi povoljni i dobri, nego je narod iskoristio te uslove, naravno u saradnji sa otkupljivačima, prerađivačima - objašnjava Đinović.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju sa 20 miliona dinara godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2934458/cena-organske-maline-iz-kursumlije-200-dinara-jos-veca-zarada-u-preradi

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, posle konsultacija sa prof. dr Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agoekonomistom Milanom Prostranom, poručuju da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Među žitaricama – kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je, Savezna Republika Nemačka ove godine zasejala ovas na čak 160.000 ha.
Ipak, kraljica među žitaricama je pšenica koja je strateški važna za ishranu stanovništva, pogotovu u kriznim i ratnim vremenima. Pšenica je, kao najstarija biljna žitarica, bila predmet trgovine poslednjih šest hiljada godina, a neki tvrde da se tom žitaricom trgovalo i pre deset hiljada godina.
Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17 mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Prosečan prinos u proteklom osmogodišnjem periodu iznosi 4,6 t/ha, čime je genetski potencijal pšenice koji iznosi 10 t/ha, kod nas ostvaren sa oko 45 odsto. Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona. Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni. Početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost:
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata! To je najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu. A, s obzirom da žitarice jesu poljoprivredni proizvod čijom proizvodnjom se ne ostvaruje velika zarada po jedinici povšine, šansa naših domaćina za veći profit je u preradi žitarica. Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, na putu do izvesnije budućnosti i ostvarenja ova dva cilja, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je – zadruga. Samo udruženi individualni poljoprivrednik može da razmišlja i ostvari svoju ideju o silosu i višoj fazi prerade.“

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga: velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Srbije, podseća da je ove godine u AP Vojvodini pšenica zasejana na 330.193 hektara, navodi kalkulaciju saveza da je proizvođačka cena kilograma pšenice ove godine 21,06 dinara, što sa 10 odsto akumulacije (zarade) iznosi 23,17 dinara. Iako se pominje otkupna cena od 15-16 dinara/kg, neki mlinovi u Vojvodini otkupljuju pšenicu po akontnoj ceni od 17,5 dinara, što obično bude i krajnja cena. Zato, Jovanov savetuje proizvođače pšenice da je ne prodaju odmah i sačekaju bolju cenu.
Prof. dr Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehranbene tehonologije u Novom Sadu, specijalista za sve proizvode biljnog porekla, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu. Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za: prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju ekpandiranih i ekstrudiranih proizvoda, proizvodnju pahuljica od žita, proizvodnju testenine, poslastičarskih proizvoda, smrznutih testa, testanih kora i proizvoda na bazi testanih kora, proizvodnju koktel proizvoda, pekarskih proizvoda na tradicionalan način, mini pekare za proizvodnju pekarskih proizvoda sa funkcionalnim svojstvima u ishrani.
Prof. dr Mastilović objašnjava da mini skladišta – silosi za žita pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi i standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca. Manji metalni silosi, kapaciteta nekoliko stotina tona, namenjeni skladištenju žita individualnih proizvođača mogu se podići pri većim gazdinstvima sa značajnijim zemljišnim posedima većim od 50 ha, orijentisanim na ratarsku proizvodnju. Cena takvih skladišta je oko 100.000 evra. Takva skladišta vraćaju ulaganja zahvaljujući većoj dobiti koju ratari mogu da ostvare za svoj rod: ne plaćaju skladištenje komercijalnim skladištima, mogu da standardizuju uskladištenu robu i pregovaraju za višu cenu shodno kvalitetu, i da prodaju rod u trenutku kada je cena optimalna. Uštede i dobit koju proizvođači mogu da ostvare skladištem od 500 t iznosi najmanje 15.000 evra godišnje, što znači da bi se investicija isplatila za šest-sedam godina. Pri zadrugama se mogu izgraditi (ili rekonstruisati postojeća) skladišta koja imaju značajniji kapacitet (okvirno 10.000 t) i instaliranu opremu za sušenje, prečišćavanje i eleviranje uskladištenog žita. Cena takvog skladišta je oko milion evra. U oblasti skladištenja žita prostora ima i u unapređenju kapaciteta za skladištenje vlažnog kukuruza u klipu. Savremeni okrugli koševi za kukuruz za potrebe individualnih gazdinstava koštaju 5000-10.000 evra. U Srbiji se godišnje proizvede oko osam miliona tona kukuruza.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica. Ulaganje je sigurno, a vraćanje novca izvesno i optimalno. Nacionalni tim za preporod sela Srbije za zainteresovane će organizovati posetu uspešnim zadrugama kakva je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja poseduje silos kapaciteta 38.000 tona sa najsavremenijom opremom za čišćenje i sušenje žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Fabrika prehrambene industrije Budimka Požega, koja je u vlasništvu ITN grupi iz Kosjerića, ponovo je počela proizvodnju.
Budimka je prodata u novembru prošle godine na javnoj licitaciji za 212,7 miliona dinara ITN grupi koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik je u obnovu proizvodnje investirao više od pet miliona evra i zaposlio oko 50 radnika. Najavljene su investicije od još sedam miliona evra i zapošljavanje više od 100 ljudi.Budimka je bila privatizovana 2008. godine ali je privatizacioni ugovor raskinut posle dve godine. Proizvodnja je obustavljena 2015, a sledeće godine kompanija je otišla u stečaj.
Ponovnom pokretanju proizvodnje u Budimki prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to veliki uspeh za Srbiju.“Budimka pokazuje koliko smo dugo i beznadežno propadali, zatim da kada radimo i kada smo ujedinjeni možemo da budemo uspešniji nego što smo bili”, rekao je Vučić i dodao da je srećan što se porodici Marković koja je vlasnik fabrike u poslu pridružio i sin Aleksandar koji se vratio u Srbiju iz Italije.
On je istakao da je “Budimka simbol oporavka” i da je od “simbola propadanja postala je simbol dizanja Srbije, kao Feniksa iz pepela, i pokazuje kako treba da gradimo budućnost”.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/fabrika-budimka-pozega-od-danas-ponovo-radi-foto/

"Ovo je veliki uspeh za Srbiju, Budimka se vratila", rekao je predsednik Srbije prilikom obilaska moderne fabrike, držeći u rukama kanticu mešane marmelade.

Predsednik Vučić je na poklon dobio prvu teglu džema od maline koja je izašla sa proizvodne linije."Ja sam mnogo srećan. Mislim da je svaki čovek koji voli Srbiju mnogo srećan zbog ovoga. Vratiti Budimku posle 20 godina je veliki uspeh", rekao je predsednik Vučić

Predsednik je dodao i da je probao džemove i sokove koji ga podsećaj na detinjstvo i kaže da su odlični.

"Toliko sam srećan što posle svih problema koje je Budimka imala danas možemo da budemo radosni. Budimka je za celu Srbiju važna. Pokazuje nam tri stvari: koliko dugo smo propadali, da kada radimo i kada smo ujedinjeni u borbi za boljitak možemo da budemo uspešniji nego ikada, i treće, kada sam čuo da se Aleksandar vratio, bio sam mnogo srećan što se vratio u Srbiju iz Londona", rekao je predsednik Vučić.

"Ispred drugih zemalja smo u regionu. Evrostat je rekao da smo i u poslednjem kvartalu prošle i u prvom ove najuspešniji u Evropi", dodao je predsednik.

Naglasio je i da je Budimka simbol našeg oporavka, dizanje Srbije kao feniksa iz pepela.

"O auto-putu kroz zapadnu Srbiju se toliko pričalo, svu si rekli 'pusti to, slušamo 60 godina', a za godinu dana imaćete do Požege auto-put, imaćete tri tunela, samo u mostovima ćemo imati šest kilometara između Čacka i Pozege, to je za godinu i po dana završeno", rekao je on.

Kazao je da je važno šta ostavljate iza sebe, koliko puteva, pruga i ljudi prepoznaju rezultate, traže rezultate.

"Prvi put od paradigme vecitih gubitnika, postali smo neko ko je počeo da veruje da u ekonomiji možemo da budemo najuspešniji u Evropi", rekao je on.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694022

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31