Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su 90 odsto oštetile rane kajsije i trešnje... Ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske.

"Veći deo pšenice na oko 570.000 hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz", rekao je Prostran.Dodao je da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela "kriza šećera", pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene.

Poljoprivrednicima će, kako je rekao Prostran, ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko 20 odsto.

Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora što bi bio dodatni izdatak.

"Godina ne nagoveštava ništa dobro, ne znam da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU", rekao je Prostran.

Istakao je da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.

Izvor:http://mondo.rs/a1176581/Info/Ekonomija/Rane-kajsije-i-tresnje-unistio-mraz.html

Ако ниске температуре наступе нагло, а воћке уђу неприпремљене у фенофазу мировања, појава мраза може у већој или мањој мери изазвати оштећења. Тада могу страдати младари и танке гранчице у круни, цветни пупољци, корен, стабло или некада цела воћка. Повећање отпорности воћака према мразу може допринети примена одређених агротехничких активности.

Уколико на стаблима има механичких оштећења потребно их је санирати. Један од начина заштите воћака од мраза јесте увијање стабла сламом, кукурузовином, папиром или јутаним врећама. За омотавање стабала никако не користити фолије од пластике јер изазивају кондензацију која може да изазове контра ефекат.

Снег може да проузрокује мање или веће штете на воћкама, како младим тако и старијим. Да би се штете избегле или смањиле, треба отресањем уклањати снег са грана воћака.

Опширније у Агробизнис магазину за месец јануар.

 

Јак пролећни мраз, а затим дуготрајне летње суше, па и чест лед, умањили су род ораха 35-40 одсто.

Због тога ће ове године домаћице ређе правити колаче, или ће се окренути воћним посластицама.

Смањен род ораха неминовно је довео до повећања цене очишћених ораха на српским пијацама, па се тако ових дана за килограм тражи 1.200 динара. За тај новац може се купити готово 2,5 килограма свињског бута, или нешто мање од два килограма јунећег. На новосадским пијацама цена килограма ораха креће се између 1.100 и 1.200 динара, док се на београдским усталила на 1.100 динара, што је готово 400-500 динара више него лане.

Ваља подсетити на то да су лане ораси изузетно добро родили, што је утицало на то да им цена буде знатно нижа него ове године. Иако су лешници претходних година увек били скупљи, и сматрали се луксузнијом робом од ораха, њихова цена ових дана остала је на нивоу прошлогодишње, па се тако и у Новом Саду и Београду могу купити за 1.000 динара килограм. Ни цена бадема није промењена у односу на прошлу годину, и за килограм се тражи између 1.000 и 1.100 динара.

Иначе, Србија има око 1,9 милион стабала ораха, на површини од око 4.800 хектара, а просечан годишњи род, по подацима Привредне коморе Србије, креће се од 14.000 до 23.000 тона.

Стручњаци сматрају да то није ни половина потреба у нашој земљи, па се они често и увозе. У ПКС-у објашњавају да наши пољопривредници нису превише заинтересовани за производњу ораха, пошто та култура захтева већу инвестицију и дужи период експлоатације до највишег рода, а и зависи од временских прилика. У исто време, у Србији је последњих година изражено интересовање за гајење лешника, а један од разлога је и то што је он интересантан кондиторској индустрији и што поједине велике светске компаније већ организују откуп, па чак и производњу лешника у нашој земљи.

Такође, увоз лешника у Србију је већи од увоза ораха, а постиже и вишу цену на тржишту, па је отуд интересантнији и произвођачима.

Стручњаци тврде да је питање исплативости у производњи ораха и лешника директно везано за потребе кондиторске и пекарске индустрије јер су то највећи купци. Сигурно је да српски орах и лешник могу бити конкурентни, а да је тако, потврђује и податак да се последњих година повећава број хектара нових засада широм Србије. Тим пре што се процењује да европском тржишту тренутно недостаје чак 100.000 тона лешника и ораха. Међу највећим светским увозницима лешника су Немачка, Италија, Француска, Швајцарска, док је највећи произвођач Турска, која држи више од 70 одсто удела на светском тржишту, а другопласирана је Италија с десет одсто светске производње.

Светска производња ораха последњих година је готово удвостручена и у сталном је порасту. Процењује се да износи око 700.000 тона, а највећи произвођачи су САД и Кина, затим Иран, Украјина, Чиле и Турска, док су највећи увозници САД, Немачка, Јапан и Кореја.

Цена меда у односу на прошлу годину мало је виша. За килограм меда, у зависности од тога који је у питању, треба издвојити од 700 до 900 динара, мада има и пијаца на којима се тражи 1.000. Такве цене такође су последица временских услова који су пратили цветање биљака током целе године. У исто време, квалитет меда је остао на завидном нивоу. Хладна зима и кишни мај утицали су на цветање багрема па је ове године код пчелара мање чистог багремовог меда те је он зато скупљи.

Извор: www.б92.нет

Последњих година сведоци смо све чешћих дугих и топлих јесени које воћкама продужавају вегетацију. У одсуству слана до касно у јесен, одложено је опадање лишћа и слабије је здрвењавање биљних ткива код воћака. Измрзавање пупољака током зиме, као и измрзавање цветова од позних пролећних мразева у последњих неколико година у нашој климатској зони постало је учестала појава. Високе температуре у јесен (октобар и новембар месец) утицале су на бубрење пупољака тако да су они постали осетљивији на мраз него у годинама када је процес каљења пупољака ујесен текао нормално. Степен измрзавања родних органа воћака током зиме услед неблаговременог уласка воћака у зимско мировање већи је у деловима Србије са појачаном континенталном климом (север Војводине, Посавина, Источна Србија), код слабије негованих засада и поједних врста воћака (кајсија и бресква, поједине сорте крушке итд.). Старост стабла, плодност и влажност земљишта, хемијске супстанце које регулишу растење такође могу модификовати време престанка пораста органа код воћака и њихов улазак у мировање. За отпорност воћака на измрзавања од примарног и пресудног утицаја је: 1) Рани завршетак вегетације; 2) Повољни услови каљења (с постепеним снижавањем температуре); 3) Стабилност и трајање зимског мировања. Почетно мировање (тзв. вегетативна зрелост) јесте синоним за почетак мировања воћака. За овај први потпериод мировања карактеристични су следећи процеси унутар биљног организма: - Трансформација и миграција органских материја из листова у гране, дебло и корен; - Отпадање лишћа које се у умереној климатској зони дешава у условима кратког дана, када су средње дневне температуре мање од 15 0Ц; - Међудејство биљних хормона у смислу пораста нивоа ендогених инхибитора (са престанком пораста биљних органа) и смањења нивоа стимулатора растења (са старењем лишћа). Концентрација АБА-хормона абиотских стресова (суша, мразеви) се повећава са скраћењем дана и падом температуре и њена улога у увођењу воћака у мировање је индиректна-преко регулације водног статуса пупољака у смислу преласка воде из слободног у везано стање; - Каљење у смислу припреме воћке за наступање неповољног временског периода са ниским температурама. Овај процес се одвија кроз 2 фазе: 1. фаза отпочиње са престанком растења воћке , када се угљени хидрати се накупљају и прелазе у растворљиве и лако хидролизујуће форме. При крају ове фазе (у температурном опсегу 0 до -6 0Ц) скроб се претвара у шећере чиме се повећава отпорност ћелија према ниским зимским температурама. Са оваквим стањем највећи број воћака улази у зимско мировање. 2. фаза се одвија при нижим температурама (до -12 0Ц) када долази до извлачења воде из ћелије, до повећања садржаја шећера и липида и одвајања протоплазме од зидова ћелија. Формира се липопротеинска мембрана која чини да је промет материја кроз њу у ћелију минималан. Наведени процеси каљења се настављају и током дубоког зимског мировања. Низ околности може знатно смањити природну отпорност ткива према мразу. Недовољне количине органских резерви као последица изнурености воћака родом, нездрвењавање ткива (због дуже вегетације, засењености грана у круни, недовољне количине органских материја), неповољни услови каљења крајем вегетације (нагло наступање хладноће након релативно топлог времена), јака суша (резервне органске материје се троше за дисање) само су неке од појава које доводе до умањења отпорности воћака на мраз. Родни пупољци су у посебној ситуацији кад је реч о мировању. Развој главних елемената цвета тече током лета и то је спор али континуиран процес са релативно мало видљивим порастом. Постоји низ доказа о томе да примордије цветних органа унутар пупољака настављају да се морфолошки развијају до касно у јесен, па чак и током зиме. Код кајсије се развој археспоријалног ткива (мушког спорогеног ткива) одвија кроз 3 фазе током зиме: 1. фаза развоја археспоријума може се продужити и до средине јануара, 2. фаза (митотичка деоба и развој материнских ћелија полена) означава завршетак дубоког зимског мировања (најчешће средином јануара месеца) и тада је и највећа отпорност цветних пупољака према мразевима. 3. фаза (формирање материнских ћелија полена које редукционом деобом дају микроспоре) је везана за еколошко зимско мировање, када је отпорност на мразеве најмања (траје до почетка марта месеца). Отпорност цветних пупољака кајсије према мразевима зависи од морфогенезе цветних пупољака и дејства мразева. Сорте кајсије европске и ирано-кавкаске групе имају бржу и краћу морфогенезу археспоријалног ткива. Оне су стога осетљивије на мразеве (нарочито у јануару месецу) у односу на сорте средње азијске групе (имају спорију морфогенезу). Дакле, и поред тога што цветни пупољци воћака током мировања у поседују високу отпорност на мраз, њихова двојна природа (споља мирују, а унутар пупољака се развијају цветне примордије) чини да они врло брзо изгубе отпорност на мраз и покрећу се са порастом спољњих температура ваздуха.

Априлски снег и мраз који су погодили воћњаке у западној Србији направили су велику штету, а груба процена каже да је око 70 одсто рода шљиве уништено.

- Катастрофална је штета, али тек после ових неколико сунчаних дана, имаћемо праву слику о томе колико је рода тачно пропало. Биће жестоких проблема ове године са шљивом, и ако годишњи род буде око 200.000 тона, биће веома добро - прича за „Блиц“ проф. др Томо Милошевић са Агрономског факултета у Чачку.

Према речима Милошевића, сви воћњаци који се налазе испод 200 и изнад 800 метара надморске висине имају већи ризик да страдају од лошег времена. Зато је потребно осигурати их, али је степен свести код српског сељака о томе низак. А многи немају новца ни за осигурање ни за заштиту.
- Није лоше осигурати, али наши прозвођачи немају ту навику. Мали број осигурава своје воћњаке, а то је свега 10 до 12 одсто њих. Постоје методе како да се браните и од мрза и снега и од суше. Али, све то кошта, а српски сељак само томе може да замишља - каже Милошевић.

Јутарњи мразеви који су захватили Топлички округ потпуно је уништио засаде воћа и поврћа на читавој територији. Иако још увек нема званичних процена колика је тачно штета нанета пољопривредницима, процена је да је род уништен од 80 до 100 одсто. Пољопривредници кажу да је штета непроцењива.

Ово је једна од већих штета која је нанета пољопривреди у Блацу, па и читавој Топлици. Мраз је готово потпуно уништио засаде шљиве, вишње, јагоде, малине, купине, орахе... - очајан је Радивоје Крстовић из Блаца.

Он каже да је обилазио свој шљивик и да се на руци могу избројати преостали плодови на 400 стабала. Он наглашава да готово не постоји пољопривредник који је свој засад осигурао код неке од осигуравајућих кућа.

- Управо због ниске цене откупа уздамо се у срећу и Бога да нас не задеси нека елементарна непогода. Руку на срце, ни осигуравајуће куће нису фер према пољопривредницима јер је компликована процедура процене настале штете, што додатно обесмишљава осигурање. Реално, не верујем да постоји пољопривредник у Топлици који се осигурао - наглашава Крстовић.

Нешто боља ситуација је у прокупачкој општини. Незванично сазнајемо да је процењено да је штета у засадима вишње око 40 одсто, шљиве од 70 до 80, ораха 90, винове лозе 30 одсто.

Уколико остане прошлогодишња цена откупа, пољопривредници ће са муком дочекати следећи род.

- Годинама нас уништавају откупљивачи који се богате док произвођачи сиромаше. Држава им дозвољава да нас уцењују и зарађују на нашем зноју - каже Саша Станковић, ратар из села Стара Божурна.

Србија дели треће и четврто место са највећим светским произвођачима шљиве. Годишње се произведе око 500.000 тона овог воћа, а велика већина потиче из западне Србије.

Извор:блиц.рс

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović kaže da će kompletan izveštaj o šteti koju su voćnjaci pretrpeli zbog mraza biti završen u narednih nedelju dana, te najavio da će se s malinarima sastati u sredu i četvrtak.

On je novinarima nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda s predstavnicima Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin Kine kazao da stručnjaci trenutno sagledavaju stanje u voćnjacima u Srbiji, a da će u narednih sedam do deset dana biti preduzete mere da se eventualno umanji šteta u voćnjacima.

Stručnjaci su ranije upozorili da će najveće štete od vremenskih prilika pretrpeti zasadi jagoda i malina, a da ozbiljne posledice mogu zadesiti i zasade jabuka, šljiva i trešanja.

Izvor: www.rts.rs

Процене су да ће највеће штете од тренутних временских прилика претрпети јагода и малина, а озбиљне последице у роду ће осетити и јабука, шљива и трешња.

То је изјавио директор Сектора за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС) Жарко Галетин.

Он је Тањугу казао да последице које ће претрпети дрвенасто воће неће бити толико катастрофалне и да ће јабука, шљива и трешња ипак бити довољно за домаће потребе, али и да нешто претекне за извоз, јер је како је нагласио, Србија код јабуке препозната као веома референтни извозник на међународном тржишту, пре свега Русије.

"Бобичасто и јагодичасто воће ће претрпети најгоре последице овако ниских температура, при чему посебно мислим на малину која је један од најзначајнијих извозних адута Србије поред кукуруза, али и јагоде које ће претрпети већу штету и које су у овом тренутку угроженија култура од малина", казао је Галетин прецизирајући да неке малине имају фоллијалну заштиту, док су јагоде ниже растуће културе и приземни мраз је погубнији за њих.

Према оценама Галетина, актуелне временске прилике које се дешавају неколико дана уназад и које ће, према прогнозама хидрометеролога , потрајати још неколико дана, могу се посматрати из две перспективе- количине падавина и ниских температура.

Посматрано са аспекта количине падавина, како је нагласио, тренутна временска ситуација је повољна, јер ће прилично исушена земља, бити „коначно" попуњена неопходном влагом, поготово у сетвеном слоју.

"Обзиром да је тренутно у току сетва јарих култура, кукуруза, соје и сунцокрета, док је шећерна репа већ посејана, ово је неопходна количина падавина која је потребна за један добар и перспективан вегетациони развој ових култура које се тренутно сеју", рекао је он.

Према његовим речима, ниске температуре посебно брину пољопривредне произвођаче који се баве воћарством, а процене су да је дрвенасто воће безбедније у оним пределима где су нешто касније вегетације и где воће још није процветало, за разлику од рејона и предела где је вегетација почела раније и где је воће у пуном цвету или у фази младог заметка.

Галетин је додао да се проблеми могу очекивати и када престану падавине и када се разведри, јер како је нагласио такве временске прилике обично доносе мало јаче мразеве, па уколико мразеви испод три степена Целзијуса потрају неколико дана те штете на пољопривредне културе могу да буду веће од оних које тренутно процењујемо.

"У овом тренутку није реално очекивати да изађемо са неким прецизнијим проценама око штете због тренутних временских прилика. Све ће се то знати када се време пролепша и када видимо како ће се опоравити овако оштећени усеви", рекао је он додајући да верује да ће се оштећени усеви и воће опоравити уколико буде како најављују прогностичари за три или четири дана благи раст температуре.

Извор: www.б92.нет

Због нагле промене времена и пада температуре трпе усеви и воће. Велике разлике на термометру нису опасне за пољопривреду али дуготрајни мраз у априлу може да оштети воће и десеткује род, упозоравају стручњаци. У вишим пределима Златиборског округа пало је од 15 до 25 центиметара снега. Највише су страдали малињаци."Кад на на једној малој гранчици од 20 центиметара падне 10 до 15 центиметара снега штета је 90 одсто. Род сам осигурао али нису хтели да прихвате да осигурам воће и против снега", објашњава Милојко Недељковић из Заглавка. Стручњаци подсећају да се мраз јавља средином априла сваке друге године. Ове је, кажу, јачи, а воће је у најосетљивој фази цветања."Наравно да ће штетити свим оним воћкама које су прецветале - трешње, вишње, шљиве, кајсије, брескве, јабуке, крушке. Јагодастом воћу мање, осим јагоди која је дефинитивно настрадала. Она је највећи терет односно највећу штету сад претрпела", објашњава проф. Михаило Николић са Пољопривредниог факултета у Београду. Штета на воћу успориће и рад у кошницама. "Када пчеле израђују најквалитетније саће ми имамо температуру у минусу, расхлађени ваздух, расхлађена земља, тешко да ће се опоравити", наводи др доц Драган Ћирковић са државног Универзитета у Новом Пазару. Ниске температуре неће штетити пшеници која је засејана на време. "На мојм парцелама пшеница је чини ми се је у малом бољем стању него прошле године, засејана је у оптималном року, применио сам све агротехничке мере", објашњава Небојша Ђорђевић, пољопривредник из Давидовца код Врања. Нада Лазовић Ђоковић, саветодавац за ратарство и пољопривреду из Врања наводи да због ниских температура може доћи до смањења приноса пшенице. "Што се тиче пшенице која је посејана у тим широким оптималним роковима може доћи до смањеног приноса односно да имамо нешто краћи клас, имаћемо можда нешто уже и краће листове", наводи Лазовић Ђоковић. Уколико мраз потраје неколико дана, а температура буде нижа од три степена испод нуле, штету би могли да претрпе неки усеви и воће које није процветало.

Извор: www.ртс.рс

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Jul 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31