Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

 Od starih Grka do Kineza

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

 Kako uništiti maslačak?

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Lekovita svojstva

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Календар брања лековитог биља

Јануар: Имела.

Фебруар: Имела, зубача и пиревина, маслачак, цвет подбела (коњско копито)...

Март: Зубача, храстова и друге коре, јагорчевина, коприва, крушина, љубичица, маслачак, пиревина, подбел, велики чичак, срчењак (трава од срдобоље или трава од срца), пупољци од тополе, брезе и другог дрвећа, бедреника, водопија (гологуза, цикорија,голица), врбова кора...

Април: Божур, добричица, глог, горка детелина, јагорчевина, камилица, коприва, љубичица, дан и ноћ, маслачак, огњица (оман, жути колоточ, волујско око), плучњак, подбел (цвет и лист), чичак, руса (ластина трава, змијино млеко, ластавичина суза), русомача (пастирска торбица, хоћу-нећу), срчењак (трава од срдобоље или трава од срца), трн...

 

 

Маслачак

Мај: Божуров и багремов цвет, боквица, бреза, буника, ђурђевак, дивљи кестен, добричица, глог, горка детелина, гороцвет, исландски лишај, јагода, камилица, коприва, кестен питоми, коприва мртва, купина, лазаркиња (ивањско цвеће), липа, маслачак, мајчина душица, матичњак, милоглед, плучњак, подбел, зова, жалфија...

Јуни: Бели слез, боквица, боровница, бреза, брусница, бухач, буника, дан и ноћ, дигиталис, дивизма, добричица, глог, горка детелина, хајдучица, кестен питоми, јагода, јагорчевина, кантаријон, кичица, коприва мртва бела, крушка, купина, малина, матичњак, мајчина душица, мајска ружа, нана, нар, невен, орах, пелин, плучњак, русомача, рутвица, раставић, различак, црни слез, суручица, камилица, дивљи мак, велебиље, вирак, враниловка, зова...

Јули: Боквица, боровица, бреза, брђанка, брусница, буника, дивља ружа, хајдучка трава, исландски лишај, јагода, кадуља или жалфија, кантаријон, ким, кокотац, коприва, коприва бела мртва, купина, лавандула, липа, матичњак, милодух, мразовац, нана, орах, пелен, подбел, раставић, росуља, слез бели, слез црни, ситница, татула, тимијан, титрица, троскот, велебиље, дивљи мак, видац, вирак (росаница, бисерка плашт девице Марије), зова, жаворњак (делфинијум)..

Август: Боквица, боровница, брђанка, буника, чемерика, црвоточина, хајдучица, хмељ, иванско цвеће, исландски лишај, кантаријон, ким, клек, коприва, купина, мајоран, мајчина душица, милодух, невен, пелен, петровац, подбел, црни и бели слез, смиље, смрдуша, срцопуц, разгон, различак, видац, вратич...

 

Клека

Септембар: Чемерика, дивља ружа (шипак), дрењине, хмељ, храстова кора и жир, исландски лишај, клекиње, линцура, морач, мразовац, нана, нар, невен, орах, оскоруша, пасуљ, пелен, першун, пиревина, репушина, сапуњача (црвена и бела), бели слез, татула, трава од срца, трандавиље, трњине, велебиље, зечји трн, сладић, зубача...

Октобар: Ангелика, брђанка (моравка, брђанка, вучји зуб), чемерика, дуња, глог, једић, коприва, линцура, маслачак, морач, пасуљ, першун, чичак, сапуњача, бели слез, трава од срдобоље, срчењак, трњине, зечји трн, слатки корен, зова...

Новембар: Глогиње, иђирот, смрека, маслачак, мацина трава, зубача, чичак, трава од срдобоље, бундевино семе, зечји трн, зубача...

Децембар: Имела

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31