Članci poređani po datumu: уторак, 05 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
уторак, 05 јануар 2021 12:08

Kako zaokružiti organsku proizvodnju?

Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

уторак, 05 јануар 2021 11:53

Evropski ukus pirotskog kačkavalja

U Mlekarskoj školi Dr Obren Pejić iz Pirota radi se i uči svakoga dana. Srednjoškolci s juga Srbije već generacijama u ovoj školi proizvode čuveni kačkavalj "krstaš", nadaleko poznati specijalitet. Kačkavalj se pravi od svežeg mleka sa Stare planine, po tradicionalnoj recepturi starih majstora iz tog kraja.

Osmislili su projekat "Evropski ukus pirotskog kačkavalja" i u aprilu naredne godine predstaviće ga kompanijama u Austriji.

U okviru Erazmus programa Evropske unije (EU) najbolji učenici obrazovnih profila prehrambeni tehničar, prerađivač mleka, pekar i mesar putovaće u Beč i obaviti stručnu praksu u austrijskim preduzećima po standardima važećim u EU.

Direktor škole Nenad Đorđević kaže je da je ovaj projekat "ključ za nova vrata, nove projekte i saradnju sa institucijama širom Evrope". Reč je o nastavku projekta koji je škola ranije realizovala sa kompanijama iz mesta Gabrovo, u susednoj Bugarskoj.

Evropska unija značajno je doprinela modernom opremanju laboratorija i radionica ove škole. Novi sterilizatori, inkubatori, zatim analizator vlage - deo su specijalizovane stručne opreme koju je škola dobila 2018. godine, u okviru EU projekta podrške srednjem stručnom obrazovanju. Isporučena je i ostala oprema: mlin sa kuglama, peščano kupatilo, trinokularni mikroskop i ostali delovi potrebni za podizanje kvaliteta praktične nastave na najviši nivo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3131139/pirotski-kackavalj-iz-mlekarske-skole-bice-predstavljen-i-austrijancima

уторак, 05 јануар 2021 11:51

Koliko treba para za prazničnu trpezu?

Praznici su sjajne prilike da se porodica okupi na jednom mestu, a po mišljenju sugrađana, korona tome ne bi trebalo da stane na put – Božić se slavi s ukućanima, a male tradicije prenose se s generacije na generaciju, dok lepi običaji, poput pijukanja, usrećuju najmlađe.Pijace i marketi poslednjih dana prepuni su kupaca, što je usrećilo i prodavce na Futoškoj pijaci, koji su kazali da uoči praznika na pijacama uvek vlada prava praznična atmosfera.

Cena badnjaka se kreće između 50 i 150 dinara, u zavisnosti od veličine i ukrasa, dok manje mlado žito košta 50, a veće 100, a žito sa svećom u sredini 150. Osim badnjaka i žita, može se naći i slama, koja se prodaje u većim kesama po 100 dinara, dok kesica košta 50.

Nezaobilazni deo trpeze za Badnji dan – pasulj, koji se obično priprema na posan način nakon čega se zapeče u rerni, košta od 300 do 400 dinara, a u ponudi na Futoškoj pijaci mogu se naći gradištanac, trešnjavac, sumporaš i tetovac. Uz pasulj dobro dođe i turšija, koja se prodaje u pakovanjima koja koštaju 120 dinara i šarena salata po 100.

Za one koje žele da se nakon večere zaslade pitom od bundeve, na pijaci je mogu kupiti sveže rendanu po 150 dinara, dok kilogram bundeve u kriškama košta 80. Kao zakuska uz pripremu kolača i trpeze za Božić, na stolu se često mogu naći orasi, koji koštaju 800 dinara kilogram, suvo grožđe, koje košta od 300 do 400, dok je za 100 grama kandiranog ananasa, đumbira, dinje i pečenih lešnika potrebno izdvojiti 100 dinara. Suve šljive s košticom koštaju od 300 do 350 dinara kilogram, dok su očišćene, bez koštice nešto skuplje – 500 dinara. Kilogram sušene brusnice košta 600 dinara, a kilogram suve smokve 300, a može se naći i smokva u šećeru u prahu, koja košta 350 dinara, dok domaći mleveni mak za pripremu makovnjače košta od 40 do 80 dinara.

U većini mesara u toku su akcije, te kilogram dimljene kolenice košta 250 dinara, a svinjski vrat bez kosti 500, a po istoj ceni može se kupiti i svinjski kare. Celi pilići koštaju od 170 do 250 dinara kilogram, patka 400 dinara kilogram, a po istoj ceni mogu se kupiti i pileći ćevapi i pljeskavice.

Ponuda ribe je bogata, te kilogram neočišćenog šarana košta 300 dinara, sveži smuđ 880, a kilogram šnicli od šarana 750. Som je nešto suplji i košta od 900 do 1.200 dinara, dok amur staje 550 kilogram. Filet lososa košta 1.600 dinara, a očišćena pastrmka 700, dok je za kilogram tolstolobika potrebno izdvojiti 500. U ribarnicama se može naći i pečena i grilovana riba, pogodna za one koji nemaju vremena ili prilike da je pripreme.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/potrosacko-cose-u-susret-badnem-danu-i-bozicu-05-01-2021

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31