Članci poređani po datumu: недеља, 03 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
недеља, 03 јануар 2021 15:36

UN odlučio: 2021. je godina voća i povrća

Generalna skupština UN proglasila je 2021. godinom voća i povrća. Cilj je ujediniti proizvođače i potrošače kako bi se transformisao sistem ishrane.

Prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, IYFV 2021. je jedinstvena prilika za podizanje svesti o važnoj ulozi voća i povrća u ishrani, zanačaju zdravstvene bezbednosti hrane i zdravlja, kao i u postizanju ciljeva održivog razvoja.

- Moramo se okupiti kako bismo obezbedili da visoko vredna hrana dopre do najugroženijih, ne ostavljajući nikoga iza sebe - rekla je Marčela Vilareal, direktorka za partnerstva i UN saradnju u FAO.

Helena Leurent, generalna direktorka FAO-ovog partnera Consumers International, dodala da je važno videti potrošače ne samo kao krajnje korisnike proizvoda, već kao aktivne partnere u promeni čitavog sistema proizvodnje i snabdevanja.

Andre Leu, ambasador međunarodne organizacije IFOAM Organics International, rekao je da su s obzirom na realnost klimatskih promena, uključujući ekstreme suše i poplave, adaptacija i elastičnost proizvodnje sada od suštinske važnosti. Dobar početak, predložio je, bilo bi zemljište:

- Vraćajući organsku materiju u zemljište, možemo povećati njegovu sposobnost da upije višak vode i zadrži je.Kada uđete u sušna razdoblja, ta zemljišta su tada otpornija na sušu. U proseku će ovi usevi doneti 30% više prinosa od zemljišta sa malo organske materije. Na taj način poljoprivrednike čuvamo u budućnosti.

Prema rečima Vilareala, ključni trenutak u Međunarodnoj godini voća i povrća biće UN samit za hranu koji će se održati na jesen. Cilj događaja je ponuditi platformu za ambicioznije akcije, inovativna rešenja i planove za transformaciju prehrambenih sistema.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3129148/2021-proglasena-za-godinu-voca-i-povrca

недеља, 03 јануар 2021 15:33

Gde smo izvezli najviše pšenice?

Pšenica je prošle godine dobro ponela, pa je Srbija lane imala 3,6 miliona tona pšenice, od čega je izvezeno nešto više od 260.000 tona, a na zalihama se nalazi više od 1,7 miliona tona, kaže ekonomski analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

On navodi da od tih 3,6 miliona tona, prošlogodišnji rod je oko 2,9 miliona tona, koliko je prema septembarskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku proizvedeno lane i to uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po zasejanom hektaru.Pozivajući se na podatke Žita Srbije i Uprave carina o izvozu pšenice, Gulan za Tanjug navodi da je od izvezenih 260.763 tona od jula do novembra, najviše izvezeno u avgustu, 105.123 tone, zatim julu 47.317, septembru 38.109 tona, oktobru 35.943 i u novembru 34.271 tona. Najviše je izvezeno u Rumuniju 143.922 tone, Makedoniju, 36.147, Bosnu i Hercegovinu 22.592 tone.

"Valjalo bi da se izvoz ubrza, jer ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego lane, sledeću žetvu pšenice bismo dočekati sa značajnim zalihama", ukazuje Gulan.

Kada je reč o brašnu od prošlogodišnjeg roda pšenice, navodi da je od jula do novembra izvezena 51.357 tona, najviše u oktobru 14.075 tona, zatim avgustu 10.257, septembru 10.117 tona, novembru 9.977 i julu 6.931 tona. I ovde su prednjačile zemlje iz našeg okruženja, pa smo u Crnu Goru izvezli 15.934 tone, Makedoniju 15.544, a u Bosnu i Hercegovinu 15.031 tonu brašna.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/srbija-izvezla-260000-tona-psenice-vise-od-pola-otislo-u-rumuniju/f5bg4lj

недеља, 03 јануар 2021 15:30

Stiže internet u najudaljenija sela

Radovi na uvođenju širokopojasnog interneta u ruralnim krajevima Srbije trebalo bi da počnu u toku 2021, a ministarka trgovine, turizma i telekomunukacija Tatjana Matić kaže da je planirano da se u prvoj fazi ta mreža uradi u 600 naselja i da pokrije 90.000 domaćinstava u najruralnijim mestima.Tatjana Matić objašnjava, u razgovoru za Tanjug, da su u pitanju područja gde ne postoji komercijalni interes za uvođenje šorokopojasne mreže, pa je potrebna pomoć države.Prva dva javna poziva su završena, a u toku je treći koji se završava 21. januara i njihovom realizacijom bi trebalo da se pokrije 600 naselja, dodaje Matić.

Inače, očekuje se da će ceo projekat biti završen do 2025. godine, kada u našoj zemlji više neće biti domaćinstva i naselja bez mogućnosti pristupa internetu nove generacije.

Ukazuje da je reč o poslu koji zahteva ogromna sredstva i da se resorno ministarstvo godinama unazad bavilo time kako da dođe do neophodnog novca.

"O kolikim parama je reč dovoljno svedoče podaci da su zemlje iz našeg okruženja, sa kojima možemo da se poredimo, kao što su Hrvatska i Mađarska, za ovu svrhu iz evropskih fondova povukle od dve do sedam milijardi evra. Projekat se kod nas finansira sredstvima Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)", navodi Matić.

Nada se da će projekat biti nastavljen uz dodatna sredstva IBRD-a, koji je zainteresovan da ulaže u ovu oblast, ali i da će se tražiti i drugi načini finansiranja, najverovatnije iz evropskih fondova.

Objašnjavajući u čemu je zapravo značaj tog projekta, ministarka kaže da on ne samo što doprinosi izgradnji telekomunikacione mreže u najruralnijim mestima, koja su po pravilu i najnerazvijenija, već se njime smanjuje i jaz između ruralnih i urbanih delova zemlje.

"Ovim projektom se omogućava jednako pravo na mnoge životne uslove, obrazovanje, usluge, uključujući i one koje elektronski pruža državna administracija", ističe Matićeva.

Projekat će, naglašava, doprineti da nijedan stanovnik Srbije ne ostane na drugoj, analognoj strani, kao što je sada nažalost slučaj u najruralnjijim krajevima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4209077/tatjana-matic-uvodjenje-brz-intenet-ruralne-sredine.html

недеља, 03 јануар 2021 15:19

U Barseloni se otvara najveća pijaca organske hrane

U februaru u Barseloni biće otvorena druga najveća evropska pijaca na kojoj će se prodavati isključivo organsko voće i povrće. Biomarket je smešten u objektima Mercabarne i u početku će raditi sa deset veletrgovinskih kompanija, poljoprivrednim zadrugama i sa desetak malih lokalnih proizvođača.

- U pitanju je pionirski poduhvat koji će organsku hranu približiti većem broju potrošača. Želimo da pomognemo i malim proizvođačima i omogućimo im veću vidljivost na tržištu, kao i lakši pristup potrošačima – rekao je generalni direktor Mercabarne Jordi Vals.

Otvaranje Biomarketa prvobitno je planirano za oktobar, ali je zbog pandemije koronavirusa pomereno za februar.

- Iako je ovo izazovno vreme zbog teške zdravstvene situacije privodimo kraju adaptaciju i pijaca će biti spremna za otvaranje u februaru – dodao je on.

Barselona nije izabrana slučajno. Naime, Katalonija je vodeća autonomna regija u Španiji kada je u pitanju potrošnja organske hrane i za 26 procenata je viša u odnosu na ostale delove zemlje, piše Horti dejl.

- Gradsko veće Barselone obavezalo se na sigurniji, održiviji i zdraviji model ishrane koji postaje stvarnost. Verujem da će ove godine Barselona postati svetska prestonica organske hrane – rekao je Vals i istakao da će Biomarket pokrivati čitav niz proizvoda koje potrošači traže.

- Najviše će se prodavati organski proizvodi lokalnih proizvođača. Kupcima ćemo ponuditi kompletan asortiman, garantovaćemo snabdevanje svežim organskim proizvodima, dok će zbog konkurencije i cene biti prihvatljivije neko u prodavnicama – naglasio je on.

Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od  40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj uniji i treća zemlja sveta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31