Članci poređani po datumu: субота, 23 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
субота, 23 јануар 2021 11:02

Šta je pokazala analiza osiguranja u poljoprivredi

Stručnjaci IPN-a (Institut za primenu nauke u poljoprivredi), analizirali su osiguranje poljoprivrede u Republici Srbiji, posebno vrste osiguranja, šta se sve
osigurava, kao i koja osiguravajuća društva su aktivna u osiguranju poljoprivrede u našoj zemlji. Pored ostalog, cilj je bio da se na osnovu dobijenih rezultata prikaže zastupljenost osiguranja poljoprivrede, kao i da se ukaže na značaj koji osiguranje ima za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Na osnovu sprovedenog istraživanja, utvrđeno je da je zastupljenost osiguranja u poljoprivredi na dosta niskom nivou, a kao glavni faktori koji utiču na to su, nerazvijena poljoprivredna proizvodnja, kao i činjenica da osiguranje proizvodnje nije obavezno. Osiguranje poljoprivredne proizvodnje je znatno više zastupljeno u
biljnoj u odnosu na stočarsku proizvodnju. Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih delatnosti u Republici Srbiji, što govori i činjenica da se naša zemlja
prema obimu i strukturi poljoprivrednih površina nalazi u vrhu evropskih država. To znači da se poljoprivredno zemljište izdvaja po kvalitetu, kao i po geografskoj rasprostranjenosti. Ali naravno i pored svih pogodnosti i prednosti koje naše zemlja ima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, postoje i rizici koji utiču na proizvodnju.
Poljoprivreda predstavlja jednu od najrizičnijih grana privrede, s obzirom da pored rizika koji su svojstveni svim drugim granama (promena kurseva, kamata, poreske politike), za poljoprivredu su karakteristični i rizici svojstveni samo ovoj grani vezani pre svega za rizike proizvodnje, koja se u najvećem broju slučajeva odvija na otvorenom pod dejstvom nepredvidivih spoljašnjih uticaja. Zbog toga je neophodno sagledati sve rizike i njihov potencijalni uticaj na poljoprivredu, a kao najbolji element upravljanja rizikom u poljoprivredi smatra se osiguranje poljoprivrede. Štete koje mogu nastati u poljoprivredi u nekim slučajevima mogu biti velikih razmera, i dovesti do potpunog uništenja uloženih materijalnih sredstava i ljudskog rada. Zbog toga, osiguranje predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata kojim se može sprečiti potpuna šteta, i u zavisnosti od vrste osiguranja, mogu se pokriti određeni troškovi.

Zaštita celokupnog proizvodnog procesa

Osiguranje ne doprinosi mogućnosti za umanjenje nastanka osiguranog slučaja, već eliminisanju finansijskog gubitka ukoliko osigurani slučaj nastane. Osnovni zadatak osiguranja u poljoprivredi jeste zaštita celokupnog proizvodnog procesa u poljoprivredi, a posebno se misli na zaštitu useva i plodova i zaštitu stočnog fonda. Naravno, osiguranjem se ne mogu pokriti svi potencijalni rizici. Osiguranje u poljoprivredi na teritoriji Srbije ima tradiciju dužu od jednog veka, i prošlo je kroz različite razvojne faze.
Osiguranje poljoprivrede je na dobrovoljnoj bazi, a eventualna ograničenja nastaju kod konkurisanja i dobijanja određenih subvencija od strane države, ili pri
kreditiranju proizvodnje. Trenutno stanje osiguranja u poljoprivredi naše zemlje može se sagledati na osnovu (interne) dokumentacije Narodne banke Srbije. Prema podacima NBS u 2020. godini, u Republici Srbiji posluje 20 osiguravajuća komanija, dok se sledećih 5 kompanija izdvaja po svojoj aktivnosti u oblasti osiguranja. Od pet najvećih kompanija u oblasti osiguranja, četiri kompanije imaju aktivnosti u oblasti osiguranja poljoprivrede u našoj zemlji, a to su: Dunav, Đenerali, DDOR i Triglav osiguranje. Pored navedenih, još 4 kompanije imaju aktivnosti u osiguranju poljoprivrede, ali je njihovo učešće veoma malo.
Domaća osiguravajuća društva uglavnom imaju pripremljene ponude za dva oblika osiguranja u poljoprivredi. Prvi je za biljnu proizvodnju, i to osiguranje useva (poduseva, međuuseva i strnih useva), višegodišnjih zasada, rasadnih materijala (voćnih, loznih i šumskih), cveća i ukrasnog bilja, rasada povrća i drugih kultura, osiguranje šumskih kultura (vrbe za pletarstvo, topole, trske). Druga je za osiguranje životinja i obuhvata sve domaće i neke divlje životinje.
Osiguranjem useva i plodova pokrivaju se osnovni rizici (grad, požar, udar groma itd), odnosno pojedini dopunski rizici (poplava, oluja, mraz i dr.). Za osiguranje životinja u ponudi su osiguranja za osnovne rizike (nesrećni slučaj, uginuće itd), i dopunske (bolesti, uginuće mladunaca i dr.)
Analizom ponuda koje imaju osiguravajuće kuće za namene u poljoprivredi, potvrđuje se činjenica da su najznačajniji rizici u biljnoj i stočarskoj proizvodnji obuhvaćeni tom ponudom. U ponudama za osiguranje nedostatak predstavlja kvalitetno osiguranje za rizike suše i gubitka prihoda.
Razvijenost usluga osiguranja u poljoprivredi može se ispitivati i analizirati kroz sledeće indikatore: broj polisa, ukupne premije osiguranja u poljoprivredi i
regresirane premija poljoprivrednog osiguranja.Na osnovu prikazanih podataka sa sajta Narodne banke Srbije za posmatrani period 2009-2018. godine, može se zaključiti da je broj polisa i kod osiguranja useva i plodova i kod osiguranja životinja značajno povećan (kod osiguranja useva i plodova oko 3,8 puta, a kod osiguranja životinja oko 2,5 puta).

Osiguranje useva beleži rast

Broj polisa kod osiguranja useva i plodova beleži konstantan rast, dok se najznačajniji rast desio 2015. godine, a najveći broj polisa je zabeležen u 2018.
godini (39.212). Ipak, ovaj rast bi morao biti mnogo veći, kako zbog samih osiguravajućih društava i njihovog poslovanja, tako i zbog sigurnosti poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji. Kod osiguranja životinja, broj polisa je najveći rast zabeležio u 2012. godini, kada je bilo 5.259, dok je u
2011. godini broj polisa za osiguranje životinja bio 1.487. Najveći broj polisa za osiguranje životinja bio je u 2015. godini (5.564), i nakon toga beleži pad. Prijavljene štete kod osiguranja useva i plodova zabeležile su najveći broj u 2018. godini (14.580), a najniži u 2012. godini (3.644), dok broj prijavljenih šteta kod osiguranja životinja je bilo najviše takođe u 2018. godini (9.004), dok je najmanji broj prijavljenih šteta bio u 2011. godini (3.131).
Na osnovu ovih podataka može se videti kako su se kretali iznosi premija i isplaćenih šteta kod osiguranja useva i plodova. Ovi podaci pokazuju da su iznosi
isplaćenih šteta u 2010. i 2018. godini bili veći od iznosa premija, i u tim situacijama su osiguravajuća društva isplatila veći iznos novca na ime šteta u odnosu iznos novca koji su dobila uplatom premija osiguranja. Takođe, može se zaključiti da su u posmatranom periodu zabeležena velika variranja u iznosima premija i isplaćenih šteta kod osiguranja useva i plodova. Nije ista situacija kod osiguranja životinja kao kod osiguranja useva i plodova, i da kada su u pitanju
životinje ni u jednoj posmatranoj godini iznosi isplaćenih šteta nisu veći od iznosa premija.
Srbija podstiče povećanje osiguranja u poljoprivrednom sektoru na taj način što vrši regresiranje usluga osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji (usevi, plodovi), odnosno osiguranja životinja u stočarstvu (stočni fond). Ipak, i pored podsticaja države prisutan je slab odziv poljoprivrednika kada je u
pitanju osiguranje biljne proizvodnje. Kako ne postoji Registar osiguranja u Republici Srbiji, nema ni preciznih podataka o broju osiguranika, veličini osiguranih
površina i broju osiguranih životinja. Prema nekim istraživanjima i procenama, sa oko 12% osiguranog obradivog zemljišta Republika Srbija se nalazi među
poslednjim u Evropi.

Podsticaji ministarstva poljoprivrede
Podsticajima koje daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije olakšano je poljoprivrednim proizvođačima plaćanje premije osiguranja. Pravo na podsticaje imaju sva registrovana aktivna gazdinstva. Nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima pravo na podsticaj za osiguranje u iznosu od 40% plaćene premije osiguranja bez poreza, a u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 45% (i više za pojedine kulture). Od 2019. godine
u pet okruga Centralne i Zapadne Srbije (Zlatiborski, Moravički, Šumadijski, Podunavski i Kolubarski) subvencije su povećane na 70%.
Pravo se ostvaruje podnošenjem zahteva sa pratećom dokumentacijom u periodu od 01. jula do 15. novembra tekuće godine. Za razliku od malih  poljoprivrednih proizvođača koji se susreću sa velikim brojem problema, poljoprivredno osiguranje u našoj zemlji uglavnom koriste profesionalni
poljoprivredni proizvođači, i poljoprivredne kompanije koje imaju velike površine pod usevima i plodovima, veliki broj grla stoke i sigurniji plasman proizvoda na tržištu. Na osnovu interne dokumentacije Narodne banke Srbije može se uočiti da do povećanja broja polisa na tržištu osiguranja najčešće dolazi u
godini nakon pretrpljene štete koje su izazvale prirodne nepogode kao što su: grad, suša, poplave, mrazevi i slično. Tako je nakon velikih poplava u maju 2014. godine došlo do povećanja broja polisa osiguranja useva i plodova sa 19.768 u 2014. na 27.652 u 2015. godini.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Objavljeno u Осигурање
субота, 23 јануар 2021 10:58

Podrška u proizvodnji vina

Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni. Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije.

Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja.

Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto.

Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Lanjska vrednost tržišta vina iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra, da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozim, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto,

Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće.Poželjno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija.

Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli poljoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga. Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju.

Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma. Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijet za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišljavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za poljoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacijem u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara.
IPARD najznačajniji izvor finansiranja
Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije.

Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje.

Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sta-donosi-strategija-razvoja-vinogradarstva-do-2031-godine-23-01-2021

субота, 23 јануар 2021 10:47

Bolja kontrola mleka uz automatsku mužu krava

Farma Latinović u Nakovu kod Kikinde više od pola godine mužu krava obavlja na najsavremeniji način, uz pomoć robota. Investiciju vrednu 150.000 EUR , 60% je subvencionisala država, dok je ostatak obezbeđen uz kreditnu podršku Imleka.

Kako ističu u Gradskoj upravi u Kikindi, gazdinstvo Latinović primer je dobre prakse, koji bi trebalo da prate svi koji nameravaju da se ozbiljnije bave stočarstvom.

Na farmi porodice Latinović u Nakovu odnedavno je izmuzište staro 15 godina zamenio savremeni robot. Iako je ljudski faktor i dalje prisutan, radna snaga postala je rasterećena, a automatizacija posla doprinosi i boljoj kontroli proizvedenog.

- Imamo veći broj grla. Oni su predvideli od 50 do 55 grla na muži. Mi u ovom momentu muzemo 76 preko robota. To je maksimalna iskorišćenost, jer on bukvalno 24 sata muze - kaže Olivera Latinović.

Krave imaju ogrlice i čitače, a ukoliko neko grlo ima veću litražu, može da se muze od tri do četiri puta na dan.

- Gazdinstvo Latinović jedno je od najsavremenijih gazdinstava na teritoriji grada Kikinde koje se bavi stočarstvom i ono jeste apliciralo po više osnova iz sredstava grada Kikinde i svakako može da posluži kao primer dobre prakse za sva gazdinstva koja žele da se bave stočarstvom na profesionalan način - kaže Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu Gradske uprave u Kikindi.

U farmi Latinović za sada su zadovoljni trenutnim stanjem. Dugoročne planove ne prave.

- Imamo oko 240 grla i ne mislimo da povećavamo broj muznih grla. Mislim da je to za sada "plafon", koji možemo da ispoštujemo, uz zemljište, obradu i hranjenje - zaključuje Latinovićeva.

Proizvodnja mleka, uprkos praćenju najsavremenijih tokova u poljoprivredu, i dalje predstavlja nesigurnu oblast za veća planiranja. U narednih pet godina gazdinstvo Latinović biće opterećeno otplatom kredita za pomenutog robota, a dalja ulaganja zavisiće od brojnih faktora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3149897/automatizacija-muze-krava-doprinosi-boljoj-kontroli-proizvedenog-mleka-investicija-u-nakovu-vredna

Objavljeno u Говедарство
субота, 23 јануар 2021 10:37

Evo kojim tempom će se izvoziti med u Italiju

Srbija je pre neki dan prvi put izvezla 20.880 kilogarama meda na italijansko tržište, a u planu je izvoz još tri-četiri šlepera bagremovog meda, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

- Pre pre dva dana za Italiju je otišao jedan šleper sa buradima bagremovog meda. Za 15-tak dana ide još jedan, a potom još dva-tri šlepera, od kojih svaki ima po 20.880 kilograma meda - rekao je Živadinović.

On naglašava da je bagremov med, koji je izvezen u Italiju po ceni od 800 dinara po kilogramu, vrhunskog kvaliteta i sadrži 43 odsto polena bagrema, iako je zakonski minimum odsto. On je podsetio da je SPOS nedavno uveo Halal standard neophodan za izvoz meda u muslimanske zemlje, a u planu je izvoz na mnoga tržišta u svetu, među kojima je i Kina.

Živadinović je rekao da su u toku pregovori sa Kinom, koja uvozi kvalitetan med, uprkos tome što je veliki izvoznik meda.

-Kina ima pet miliona milijardera koji traže vrhunsku hranu svih tipova. Trenutno pregovaramo da vidimo da ove sezone, ako bude meda, izvezemo u Kinu - kaže Živadinović i dodao da bagremov med čini više od polovine prinosa srpskog meda.

Prethodna sezona je, kaže, bila loša i prinos smanjen za 80 odsto u odnosu na prosek, a ono što se sada izvozi su zalihe meda iz 2019. godine.

- Preostale su male količine meda, uopravo ih izvozimo. Čim krene sezona očekujemo da će biti bolje. Najveće tržiste za nas je EU, a spremamo se i za arapsko tržiste - rekao je Živadinović.

On je naveo da je u toku velika akcija na suzbijanju falsifikovanog meda na trižištu Srbije.

-Pozvali smo pčelare i potorošače da prijave svaki sumnjivi med. Te informacije prenosimo veterinarskoj inspekčiji. Imamo već neke rezultate - rekao je  Živadinović i naglasio da je SPOS dobio prijave o neispravnosti meda za više od 500 maloprodajnih objekata.

- Uvek kada je loša godina falsifikatori to iskoriste i plasiraju falsifikate koji lako padaju na analizi - naglasio je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/proizvodnja-meda-izvoz-italija-rusija-bagremov-med/377421/vest

Objavljeno u Пчеларство
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31