Članci poređani po datumu: петак, 22 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Srbija je prvi put izvezla med na tržište Italije, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da iz godine u godinu raste broj pčelara i košnica u Srbiji i da je zadovoljan i radom pčelara i kvalitetom meda. "Juče smo prvi put izvezli med na prostor Italije, iz naših pogona iz Srbije, to je naš med. Imali smo izvoz i na prostor Emirata i nekih drugih zemalja", rekao je ministar na TV Prva. Najavio je da će ovih dana biti isplaćene sve subvencije za pčelare. "Mislim da pčelari u poslednje četiri godine ne moraju da brinu o svojoj egzistenciji, jer je pčelarstvo uzdignuto na mnogo veći nivo nego što je to bilo ranije", rekao je ministar. Naveo je da se ranije pčelarstvo doživljavalo kao hobi, a da je sada isplativo time se baviti. "Pogon u Rači Kragujevačkoj koji je sufinansirala država, to je njihova fabrika, sami pčelari su se udružili i napravili fabriku", kaže Nedimović. U toku je, navodi, velika akcija uklanjanja falsifikovanog meda sa srpskog tržista i navodi incidentne situacije i pokušaje da se iz Ukrajine i Moldavije prošvercuje u Srbiju njihov med koji nije odgovarajućeg kvalitera ili je dobijen na veštački način. "Mi gledamo da to suzbijemo. Nije reč o medu, nego o veštackoj tvorevini koja liči na med", precizirao je Nedimović. Kaže da posebna akreditovana laboratorija na Hemijskom fakultetu može da otkriva da li je reč o prirodnom medu ili o vestačkom medu. "Spram toga preduzimamo odgovorajuće mere. U toku ovih dana je velika akcija gde pokušavamo da te falsifikatore meda uklonimo sa tržišta kako bi naši pčelari imali bolju prođu na tržištu", rekao je Nedimović. (TANJUG)

Ove godine očekuje početak plasmana svinjskog mesa iz Srbije i na tržiste EU, prvi put posle 30 godina

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da se tokom ove godine očekuje početak plasmana svinjskog mesa iz Srbije i na tržiste EU, prvi put posle 30 godina. On je na TV Prva rekao da je Srbija uspešno zaustavila sirenje afričke kuge svinja koja je idetifikovana kod domaćih i divljih svinja na području Pirotskog i Borskog okruga. "I tu smo je zaustavili, uspeli smo da saniramo, danas nemamo velikih problema", rekao je ministar. Naveo je da su stvoreni uslovi i za izlazak goveđeg mesa i jaja iz Srbije na veća tržista. Ministar kaze da je u 2020. godini 70 odsto pala potrošnja goveđeg mesta, a 20 odsto pala je potrošnja svinjskog mesa, jer nisu radili hoteli i restorani, a da se nastoji da se otvore neka nova tržista za izvoz. Ministar kaže da se radi na 49 projekata za sisteme za navodnjavanje na prostoru Vojvodine i centralne Srbije. "Ovo je vreme ozbiljnih klimatskih promena. Suština je da imate što više vode jer to znači veći kvalitet proizvoda i prinos, a i veću zaradu", rekao je ministar. U razvoj sistema za navodnjavanje biće, kaže, uloženo oko 100 miliona dinara, ukljucujući i Frušku goru. Kaže da je Vlada Srbije juče donela odluku o upućivanju 600 miliona dinara na prostore lokalnih samouprava ugroženih od poplava. Najavio je da uskoro donošenje propisa koji se odnose na preradu voća, povrća i mesa, a u aprilu ili maju i propisa o regulisanju tržista poljoprivrednih proizvoda. Kaže da očekuje i rešavanje pitanja penzija za poljoprivrednike. Nedimović je rekao da je poljoprivredna proizvodnja u 2020. porasla pet odsto u odnosu na 2019. koja je bila rekordna. (TANJUG)

Gostovanje ministra Branislava Nedimovića, u celosti, dostupno je na Instagram i Facebook stranicama Ministarstva poljoprivrede, šumartstva i vodoprivrede 

https://www.facebook.com/poljoprivredasrb

Da bi pratili objave Ministarstva poljoprivrede, šumartstva i vodoprivrede putem plikacije VIBER kliknite na link: 

https://invite.viber.com/?g2=AQAhJlrhnlxNikzFUYAs974oPSgvG4CHraSy71Q10odlIM3%2FMusnxiIb%2FEzSopEt&lang=en 

 

петак, 22 јануар 2021 15:43

Da ne poveruješ: Poljaci kupuju srpsku malinu

U svetu poslednjih meseci na tržištu nedostaje kvalitetna malina. Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, krajem 2020. u državnim skladištima evidentiran je samo porast viškova jabuka za 13%, dok su zalihe malina smanjene za 10%.

U Čileu, koji je u malinarstvu jedan od najvećih rivala Srbije, berba tog voća je u toku. S obzirom na deficit na svetskom tržištu čileanski proizvođači trenutno dobijaju 2,85 američkih dolara za kilogram maline, dok je prosečna izvozna cena od 4,1 do 4,2 dolara. Iako će malinari iz Srbije proteklu sezonu pamtiti kao profitabilnu, izvoznici nisu tako dobro prošli kao oni u Čileu.

Jedan od najboljih poznavalaca stanja na svetskom tržištu jagodastog voća dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže, da su "bez obzira na nestašicu maline i evidentni rast cena naši izvoznici ostvarili relativno skromnu dobit zbog ranije potpisanih ugovora".

Kao primer navodi da je presečna izvozna cena rolenda (prvoklasne maline) iz naše zemlje u decembru 2020. bila 2,93 EUR po kilogramu. Najviše smo izvezli u Nemačku, po prosečnoj ceni od 2,73 EUR po kilogramu. Najbolje cene za ovu kategoriju naši izvoznici su ostvarili izvozom u Švedsku (3,24), Veliku Britaniju (3,12), Rusiju (3,01), Belgiju (2,95), Holandiju (2,93) i Kanadu (2,87).

- Interesantno je da zbog deficita robe i kvaliteta u Poljskoj, njihovi izvoznici kupuju malinu u Srbiji. Kilogram najkvalitetnije kategorije maline pred kraj godine plaćali su nam 2,77 EUR - kaže Leposavić.

Podseća da je Poljska uz Srbiju i Čile jedan od najvećih svetskih proizvođača maline i naš najveći konkurent na evropskom tržištu. Poljski malinari imaju višegodišnje probleme pre svega sa nedostatkom radne snage. Njihova ulaganja u primarnu proizvodnju su tek 30% u odnosu na ulaganja naših proizvođača. To je doprinelo da im plodovi nisu zadovoljavajućeg kvaliteta. Kako bi ispoštovali izvozne ugovore, postaju sve veći uvoznici maline iz drugih zemalja a posebno iz Srbije, da bi poboljšali kvalitet svog voća.

Iz ovih podataka se jasno zaključuje da Čileanci na svetskom tržištu postižu bolje cene od naših izvoznika. Zašto je to tako ako se ima u vidu nesporna činjenica da je srpska malina standard za kvalitet u svetu?

- Tačno je da je naša malina standard za kvalitet i to je ono što nam i dalje niko ne spori. Nažalost, činjenica je i da su pojam kvaliteta "srpska malina" kreirali naši kupci koji su bolje znali šta od nas uzimaju nego šta im mi dajemo - kaže on.

Razlozi za bolje cene čileanskih malina na svetskom tržištu su daleko bolja organizovanost njihovih izvoznika, konstantna prisutnost i razmena informacija na sajmovima, tržnicama i drugim mestima na kojima naši predstavnici veoma često trguju istom količinom robe i samim tim sami sebi predstavljaju konkurenciju, ističe naš sagovornik. Takođe, dodaje, čileanske državne i privatne agencije puno ulažu u stvaranje pozitivne slike o proizvodnji i korišćenju čileanskog voća, a ne samo maline, što kod nas nije izraženo.

Često se, kaže, u medijima plasiraju netačne i neproverene informacije o lošim standardima i nepostojanju zadovoljavajuće higijene berača i u hladnjačama.

- Ne smemo zaboraviti da čileanski izvoznici još ne mogu da se oporave od afere u kojoj je firma Fruti di Bosko iz Santjaga uspela da prevari celokupni sistem kontrole. Kao organsku malinu, navodno proizvedenu u Čileu, prodavali su zapravo robu izuzetno lošeg kvaliteta iz Kine koja je samo prepakovana u njihovoj zemlji. To je velika opomena i ljudima iz naše zemlje jer se ranije dešavalo da kupci imaju primedbu na kvalitet robe uvezene iz Srbije a koja je u stvari bila poreklom iz neke od zemalja iz našeg okruženja - upozorio je Leposavić.

On smatra da naši proizvođači i izvoznici moraju da se prilagode i novonastaloj situaciji na svetskom tržištu koja je prouzrokovana pandemijom virusa korona.

Kako kaže, zbog problema u turizmu prodaja robe u ovom sektoru je drastično pala. Sa druge strane, zbog brojnih pozitivnih uticaja korišćenja maline, njena prodaja nemerljivo je porasla u tržnicama i marketima, kaže dr Leposavić.

- Sve ovo, kao i revitalizacija proizvodnje u našoj zemlji koja oscilira u zavisnosti od dešavanja na tržištu, predstavlja zadatak koji je pred proizvođačima, otkupljivačima, izvoznicima ali i domaćoj stručnoj i naučnoj javnosti koja mora da se uključi u daleko većoj meri od dosadašnje - zaključuje dr Leposavić za Politiku.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3149099/poljaci-kupuju-malinu-u-srbiji-da-bi-poboljsali-kvalitet-svog-voca

петак, 22 јануар 2021 15:39

Izraelska revolucija - dronovi beru voće

Revolucija u voćarstvu dolazi iz Izraela i narednih godina mogla bi iz korena da promeni način berbe voća i drastično smanji troškove. Izraelski inženjer i naučnih iz oblasti robotike Janiv Maor osmislio je dron koji bere voće, a potom ga slaže u specijalne kontejnere. Leteći berači, kako su ih nazvali umnogome olakšava berbu, smanjuje potrebu za sezonskim radnicima i štedi vreme i novac voćarima. Za razliku od radnika  dron je u mogućnosti da obere voće i sa najviših grana i vrhova drveća, pa bi svaki plod bio iskorišćen. Dron može da bere bilo koju vrstu voća od jabuka do pomorandži, limuna i avokada bez ikakvog oštećenja plodova.

Leteći berači

Iza ovog revolucionarnog otkrića stoji Tevel Aerobotics Technologies, odnosno generalni direktor i osnivač ove kompanije inženjer Janiv Maor. Sve je počelo kada je on pre više od deset godina na izraelskoj televiziji video prilog o nedostatku sezonskih berača i došao na ideju da kreira ovakvu vrstu robotske pomoći u poljoprivredi. Međutim, bilo je potrebno da prođe čitava decenija tehnološkog napretka kako bi ovu svoju smelu ideju i sproveo u delo, a leteći berači postali stvarnost.

- Danima sam osmišljavao i dizajnirao dronove, a potom ih testirao u sopstvenom dvorištu na drveću pomorandži. Posle više od šest godina mukotrpnog rada konačno sam uspeo da konstruišem i izradim prototip koji je zadovoljavao sve potrebe voćara. Bilo je potrebno još četiri godine da sve do dovedem do savršenstva i konstruišem prvu leteću flotu dronova berača -ispričao je Maor za izraelske medije.

On je pod svojim imenom registrovao ukupno osam modela letećih berača i tvrdi da se uloženi novac za kupovinu drona voćarima vraća za samo tri nedelje. Osim kao berači ovi robotski pomoćnici mogu da obavljaju i druge zadatke, poput proređivanja krošnji i orezivanja voća čime se troškovi proizvodnje dodatno smanjuju. S druge strane ne samo što štede na vremenu i ljudstvu, ovi roboti su u stanju da potpuno oberu kompletno drvo čime se na nulu smanjuju procene industrijskih stručnjaka koji su izračunali da oko 10 posto plodova ostane da truli na drveću ili odlazi na otpad jer nema dovoljno radnika da ih obere.

Kako funkcioniše berba?

Dronovi su u obliku diska i povezani sa platformom na zemlji koja je smeštena u vozilo koje se pomera po voćnjaku. Jedna platforma istovremeno kontroliše šest letelica, a berba se sprovodi  prema unapred pripremljenom planu, a podaci se jednostavno ukucaju u u softver za upravljanje. Svaka letelica povezana je sa platformom preko centralnog kabla kako bi se izbeglo brzo pražnjenje baterije u dronu.

- Na ovaj način na terenu uvek postoji izvor napajanja za robote. Svako kopneno vozilo sadrži šest letećih robota u obliku diska sa rukama koje nežno beru voće. Tim od dva tehničara kompanije prati svaku flotu raspoređenu na farme, ali planiramo da obučimo voćare da sami rade i upravljaju dronovima – rekao je Maor.

Svaki dron je opremljen hvataljkom na dodir i raznim „neuronskim mrežama“ koji im omogućava da svaki plod analiziraju iz različitih uglova prikupljajući precizne podatke o položaju i kvalitetu. Osim toga, specijalni kompjuter gotovo nepogrešivo računa i ključne podatke važne za berbu – gustina lišća drveta, zrelost ploda i mogućnost manevrisanja kako bi se dohvatio svaki pojedinačni plod. Sve to dron proračunava u deliću sekunde, a potom svojim pipcima povlači granu kako bi ubrao plod i potom ga nežno smestio u predviđeni kontejner na platformi. Kada se kontejner napuni jednostavno se isprazni i berba se nastavlja. Na ovaj način štedi se na vremenu, brže se obere više stabala, da ne pominjemo da roboti mogu da rade mnogo duže od ljudi bez potrebe za odmorom.

Tavelovi dronovi imaju šest stepeni slobode, odnosno pokreta što im omogućava veću preciznost prilikom berbe, a lebdeći iznad krošnje mogu da beru voće i do pet metara iznad zemlje. Analiziranjem video zapisa koji su prilikom berbe snimili dronovi došlo se do zaključka da nepogrešivo beru samo zrele plodove. Dok roboti rade sistem se neprestano ažurira, a voćar se obaveštava putem aplikacije na mobilnom telefonu koliko je kilograma voća ubrano i koliko je vremena potrebno da se završi berba.

Šta kažu voćari?

Leteće berače testirali su i izraelski voćari, a jedan proizvođač jabuka oduševljen je postignutim rezultatima.

- Berba je naporan sezonski posao. Beračima morate da obezbedite smešaj, hranu, zdravstveno osiguranje, prevoz i radne vize ukoliko sezonci dolaze iz druge zemlje. Naravno, uz to treba da im platite dnevnice koje nisu male. Kad sve saberete troškovi samo rastu. Uz pomoć ovih dronova bio bi rešen nedostatak radne snage. Ovo je naša budućnost – rekao je jedan uzgajivač jabuka koji je testirao leteće berače na svojoj plantaži na severu Izraela.

Nedostatak sezonskih radnika posebno je bio izražen 2020. jer sezonci nisu mogli da putuju zbog pandemije korona virusa. 

- Korona je definitivno pogurala sektor robotike. Ali čak i pre epidemije bilo je jasno da nema dovoljno sezonskih radnika za berbu – rekao je Maor.

On je naglasio da su njegovi dronovi za berbu još uvek u fazi testiranja, ali da očekuje da će vrlo brzo biti predstavljeni na globalnom tržištu. Inače, procenjuje se da sektor poljoprivredne robotike, vredan oko 4,6 milijardi dolara, raste više od 30 procenata svake godine. Prema prognozama narednih godina možemo očekivati još ovakvih revolucionarnih otkrića u agronomiji, koje bi poljoprivrednicima znatno olakšali rad na njivama i u voćnjacima, ali i smanjili troškove proizvodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

петак, 22 јануар 2021 15:25

Voćari i povrtari zadovoljno trljaju ruke

Evropska unija je produžila za još pet godina povlasticu Srbiji za izvoz voća i povrća bez carina. Prethodni takav aranžman je dobro iskorišćen, jer je Srbija izvezla voće i povrće za 116 miliona evra.Od jabuka i šljiva do krompira, orašastih plodova i bobičastog voća – sve to će i u narednih pet godina moći da se nađe na tržištu Evropske unije bez carina, koje se u zavisnosti od proizvoda kreću od pet do 20 odsto.Rade Ljubojević iz Sirogojna kaže da je vrlo značajno da mogu da računaju na to tržište, i da mogu dugoročno da planiraju izvoz.

Praktično, na ovaj način za proizvode koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju ili za koje je on pak nepovoljniji, u narednih pet godina će se primenjivati ova odluka.

Gordana Tiodorović iz PKS-a objašnjava da je SSP ukinuo ad valorem carine, ali neke specifične carine su ostale.

"U tom smislu, ukoliko ne bismo imali aj-ti-em, naši izvoznici recimo, smrznutih pečuraka, jagoda, podlegali bi određenim specifičnim carinama u ovom trenutku", navodi Tiodorović.

Jedan od izvoznih aduta je i višnja, posebno autohtona oblačinska, koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje od oko 105 tona godišnje.

Zašto je američka višnja tri puta skuplja od srpske
Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar.

Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju "mont morensi" da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila.

"Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše", dodaje Tomićeva.

Zbog toga su u Centru za razvoj oblačinske višnje sa šest domaćih proizvođača i uz podršku USAID-a, razvili više od 20 proizvoda sa oblačinskom višnjom spremnih za izvoz.

"Usvojili smo nove proizvode, gde smo ubacili oblačinsku višnju, između ostalog i naše maline ariljske, lešnik iz Srbije i tako dalje, razne sirovine koje koristimo da bismo što više promovisali Srbiju i srpske proizvode", kaže Tanja Vučićević iz firme "Premijer čokolada".

Novo je i da su proizvođači vina odlukom Evropske unije dobili pristup kvoti od dodatnih 30.000 hektolitara godišnje.

Uslov je da prethodno iskoriste već odobrene po bilateralnim sporazumima, što prethodnih godina Srbiji nije polazilo za rukom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4229896/eu-izvoz-voca-i-povrca.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31