Članci poređani po datumu: четвртак, 21 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Krajem decembra, kompanija Desing je predstavila nove, visoko kvalitetne proizvode od oblačinske višnje koji su rezultat zajedničkog rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje sa 6 proizvođača hrane. Tokom 2020. godine, Centar je uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, radio na razvoju i promociji novih proizvoda od ovog voća, namenjenih potrošačima na domaćem i međunarodnom tržištu kako bi se povećala njihova vrednost, a time i prodaja i izvoz.
„Oblačinska višnja je čuvena po jedinstvenoj ravnoteži slatkog i kiselog ukusa. Doprinosi blagostanju ljudskog organizma zahvaljujući hranljivim materijama koje sadrži, a korišćenjem novih tehnologija pomogli smo domaćim proizvođačima da stvore kvalitetnije i bezbednije proizvode za savremene kupce. Žig
Oblačinske višnje koji se nalazi na ambalaži je garancija da su korišćeni samo najkvalitetniji sastojci.“, istakla je Marija Tomić, direktor marketinga
Desing Taste Centra.
Razvijeno je više od dvadeset novih proizvoda među kojima su i kandirana oblačinska višnja u sirupu, čokolade i dražeje sa liofilizovanom višnjom, granola mešavina od oblačinske višnje, jogurt sa oblačinskom višnjom i žitaricama, 100% voćni sok od oblačinske višnje i jabuke. Kompanije Cold Pressok, Art Ival,
Amaks - Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos, su nakon uspešne internacionalne premijere tokom Food Ingredients 2020 sajma
i FMCG Retail konferencije, sada u prilici da predstave svoje proizvode domaćim potrošačima. U toku su pregovori sa maloprodajnim lancima i
prodavnicama visokokvalitetne hrane, nakon čega će ovi proizvodi biti dostupni na domaćem tržištu.
“Sa našim partnerima, izuzetnim i posvećenim kompanijama i saradnicima, uspeli smo da napravimo veliki broj premijum proizvoda od oblačinske višnje. U novu 2021. ulazimo sa velikim očekivanjima da će još “jedna višnjica na torti“ biti i promocija Oblačinska preliva za sladoled koju ćemo realizovati, na tržištu Srbije, Bugarske i Slovenije, sa vode-ćim svetskim lancem restorana brze usluge. Ipak, za mene je najveće dostignuće to što sve češće umesto “samo vi-šnja“ čujem “Oblačinska višnja”. To mi daje uverenje da ostvarujemo postavljene ciljeve – da od “oblačinske” stvorimo brend i da oni koji kupe proizvod napravljen
od ove autohtone sorte višnje, znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno”, poručio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik kompanije Desing.
Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će i u narednom periodu nastaviti da radi na privlačenju proizvođača iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar je organizovao besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama. Više informacija o obukama i narednim aktivnostima možete videti ovde:
www.oblachinska.rs

Izvor: Agrobiznis magazin 

четвртак, 21 јануар 2021 15:18

Šta će biti sa Pršutijadom?

U duhu tradicije dobrih ukusa, manifestacija Sajam suvomesnatih proizvoda „Pršutijada“ biće održana i ove godine ali u skladu sa okolnostima usled pandemije korona virusa. Imajući u vidu epidemiološku situaciju u zemlji, 21. Sajam suvomesnatih proizvoda „Pršutijada“ neće biti održan u Mačkatu kao ranijih godina. Dobitnici zlatnih plaketa u pet kategorija, za ovu godinu izlagaće svoje proizvode u nedelju 14. februara na početnoj stanici „Gold gondole“ na Zlatiboru u periodu od 08 do 17 časova. Na ovaj način želimo da održimo kontinuitet u tradiciji prezentacije ovih zlatiborskih proizvoda.

Kontrolu kvaliteta suvomesnatih proizvoda vršiće Jugoinspekt iz Beograda kao kuća koja godinama pruža podršku i doprinsi da ocena kvaliteta proizvoda bude stručna i objektivna. Pored tradicionalnih suvomesnatih proizvoda na ovom događaju biće i proizvođača sa svojim autentičnim proizvodima sa teritorije opštine Čajetina (sir i kajmak mlekare „Naša Zlatka“, med, rakija, slatka i džemovi) koji su ujedno i predmet žiga garancije „Dobro sa Zlatibora" na čijoj se implementaciji aktivno radi. Organizatori manifestacije su Opština Čajetina i PD „Zlatiborski eko agrar“.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/316616/sajam-suvomesnatih-proizvoda-prsutijada-14-februara/

четвртак, 21 јануар 2021 15:16

Mladi krompirići već od maja

Lane je krompir imao rekordno nisku otkupnu cenu, pa ipak u gazdinstvu porodice Sarvak iz Mužlje planiraju da povećaju površine pod ovom poljoprivrednom kulturom.Krompir smo prodali odmah po ceni od 15 dinara, što je za nas katastrofa, ali bila bi još veća da smo ga skladištili. Skladištenje mesečno po kilogramu košta 2,5 dinara, a otkupna cena krompira se nije povećala. Ali, ja ne gledam godinu po godinu, nego gledam na period od pet do deset godina. Prošla godina je bila loša, što ne znači da će i sledeća biti takva. Meni je krompir prirastao srcu, imam gotovo kompletnu mehanizaciju, od kombajna do mašine za pranje i pakovanje, tako da planiram povećanje površina, ističe Oskar Sarvak.

Krompir će se naći na 25 hektara, od kojih će nekoliko hektara biti pod agrilnom folijom, kako bi dospeo što ranije. Na pola hektara imaće ga i u plasteniku.

Mi smo konkurentni sa mladim, kao i sa opranim krompirom. Moramo ga imati već 1. maja i rani prinos izvuče kasniju proizvodnju, ističe Sarvak, koji je gotovo kompletnu proizvodnju krompira mehanizovao jer, kako kaže, najveći problem je radna snaga i ručni rad, koji proizvodnju poskupljuje do neisplativosti.

Slična je situacija i sa crnim lukom. Sarvakovi su ga prodali bukvalno sa njive, po 12 dinara, što je takođe izuzetno niska cena. Problem su skladišni kapaciteti i čuvanje luka u zimskim mesecima.

Na luku se još učimo, moramo da savladamo sve finese, tako da ću ga posejati na tri hektara. Kad naučimo sve što treba, povećavaćemo površine. Treba nam još mehanizacije, jer ni za luk ne računam na ručni rad. Sa cenom od 12 dinara i nadnicama, mene u računici nema, ističe naš sagovornik.

Sarvakovi seju i šargarepu. Ove godine to povrće će se naći na 15 hektara.

I kod šargarepe nam je cilj da što pre dospe. Dve nedelje ranijeg dospevanja nama isplati kasnije niske cene. Zato ću je na 1,5 hektara prekriti agrilnom folijom, kako bi što pre vadili mladu šargrepu, koja ima odličnu cenu, objašnjava Sarvak i dodaje da od svaštarenja nema ništa. Svi planovi za budućnost vezani su za pomenute tri povrtarske kulture.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-sarvak-iz-muzle-na-mladi-krompir-racunaju-vec-od-maja-21-01

четвртак, 21 јануар 2021 15:12

Kakvo je stanje ozinih useva i šta savetuju stručnjaci?

Dovoljne količine vlage u vreme setve, dovoljno zimske vlage i blaga zima razlog su što poljoprivrednici mogu biti zadovoljni stanjem ozimih useva i posle perioda u kome su najniže temperature bile oko -12 stepeni.
“Mraz koji je bio pre nekoliko dana možemo kazati bio je dobar za pšenicu. Čak je moglo mraza biti i nekoliko dana duže da ne bi krenula vegetacija”, kaže Robert Bujak, poljoprivrednik iz Kupusine.“Pšenica je u zimu ušla u dobroj kondiciji. Najniže temperatrure sada su bile -11, -12 stepeni, ali to nisu problematične temperature, a i snega je bilo 3, 4 centimetra”, kaže Zoran Boca, savetodavac PSS Sombor.

Ono što poljoprivrednike sada čeka je prihrana pšenice, a taj posao trebalo bi početi u fenruaru.

“Neki su počeli već bacanje veštaka, a mi ćemo čekati sredinu februara. Deo veštaka smo pripremili, a deo kaparisali”, kaže Bujak.

Usevi posejani u prvim rokovima steve su prilično izrasli i mislim da su već potrošili najveći deo azota. Zato se već početkom februara može razmišljati o prihrani. Kasnije sejani usevi nisu potrošli rezerve i kod njih je prihranu dovoljno početi polovinom februara«, kaže Boca.

Preporuka je da se pre izlaska na njivu uradi analiza zemljušta. Poljoprivrena stručna služba analizu na svoijim oglednim poljima je uradila, a rezultati pokazuju da se azot spustio u drugi sloj.

Pojava bolesti na usevima je sporadična i ratari već znaju zaštita se može uraditi tek na proleće.

“Uočili smo prisustvo septorije na oko 30 posto biljaka i rđu na pojedinačnim biljka. Kod ozimog ječma imamo mrežastu pegavost na 30 posto biljaka, sočivastu pegavost na pet posto i rđe na pojedinačnim biljkama. Biljke su u fazi mirovanja i kada krene vegetacija radiće se zaštita. Poljoprivrednicima preporučujem da pregledaju useve zbog pojave glodara”, kaže Mirjana Zorić, savetodavac PSS Sombor

Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor pšenicim je zasejano nešto više od 26.000 hektara, ozimim ječnim 4.500 hektara i uljanom repicom manje od 2.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-stanjem-ozimih-useva-u-somborskom-ataru_1200394.html

Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.

Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.

“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.

Izvor:https://jugmedia.rs/dupla-doza-azota-ne-moze-zameniti-startno-djubrenje-psenice/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31