Članci poređani po datumu: петак, 01 јануар 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
петак, 01 јануар 2021 15:17

Obična iva dosadna korovska diva

Prava je retkost danas naći njivu, voćnjak, vinograd ili povrtnjak bez korovskih biljaka. Osim na zapuštenim površinama, javljaju se i na obradivim površinama zahvaljujući optimalnim uslovima koje čovek stvara za gajene useve. Na njivama korov nema konkurenciju kao u svojim prirodnim staništima. Iako su dosadni i stvaraju glavobolje poljoprivrednicima, korovi su i bioindikatori zemljišta jer upijaju organski otpad, ali i akumulatori teških metala i drugih toksičnih jedinjenja koja stvara čovek.

Obična iva

Vojvođanski ratari poslednjih godina muku muče sa korovom Iva xanthifolia, u narodu poznata kao obična iva. Poreklom je iz južne Kanade, a podaci o njenom prisustvu na našim područjima datiraju od sredine šezdesetih godina prošlog veka. U pitanju je jednogodišnja zeljasta korovska biljka visine oko 150 santimetara, mada može da poraste i do dva metra visine. Ima uspravno, cilindrično, fino uglasto i golo, a samo u predelu cvasti razređeno dlakavo stablo. Listovi su naspramni ili naizmenični sa dugačkim drškama, sa gornje strane hrapavi, a sa donje sa kratkim dlakama. Po obliku mogu biti jajasti, srcasti ili naglo suženi, ušiljeni. Listovi cvasti su uski, dok je sam cvet bogato metličasta granata, u donjem delu sa listovima. Glavice su male i viseće, mnogobrojne, sa muškim cvetovima u sredini ili sa hermafroditnim cvetovima, a po obodu su ženski cvetovi.

Ova biljka cveta od jula do avgusta, nekad i do septembra, a cvetovi su zelekasto-žute boje. Plod je ahenija crne boje dugačka dva do pet milimetara. Razmnožava se semenom i vrlo lako se širi na oranicama. Raste pored puteva, na neobrađenim mestima, a kao korovska vrsta najčešće se javlja u usevima kukuruza, šećerne repe i suncokreta. Najviše je zastupljena u vojvođanskim oranicama i to u Sremu, odnosno u okolini Rume, u Bačka oko Novog Sada, Bečej, Bezdana i mestimično u Banatu.

Kada se nađe u oranicama gajenim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva što utiče na smanjenje prinosa. Ređe se javlja u voćnjacima i vinogradima, ali ako se zapati teško se iskorenjuje, posebno iz vinograda.

 Suzbijanje korova

Stručnjaci kažu da je prevencija najbolja zaštita od ove korovske biljke, ali ukoliko dođe do zapuštanja oranica pa se obična iva ipak naseli u njiva primenjuju se agrotehničke mere, kao i upotreba herbicida kako bi se ovaj korov iskorenio. Agrotehničke mere podrazumevaju mehaničko uklanjanje biljke, čupanjem ili okopavanjem između useva i preporučuje se za njive pod kukuruzom. Kada su u pitanju šećerna repa i suncokret tu je situacija nešto komplikovanija, pa je bolje posegnuti za hemijskim preparatima koji mogu pomoći u suzbijanju ovog korova.

Pre upotrebe herbicida, ali i o količini i načinu korišćenja najbolje je posavetovati se sa stručnjacima ili za savet pitati u poljoprivrednoj apoteci. Protiv obične ive u kukuruzu kao prilično dobar se pokazao acetohlor, acetohlor+AD67, kao i acetohlor u kombinaciji sa dahemidom. Istraživanja su pokazala da su ova sredstva efikasna od 90 do 100 posto u suzbijanju ovog korova. Nešto manji efekat imaju alahlor u kombinaciji sa preparatima na bazi atrazina.

Kada je u pitanju iskorenjivanje ovog korova u suncokretu stručnjaci preporučuju preparate na bazi acetohlora, a kombinacije su slične kao i za kukuruz samo je odnos hemijskih jedinjenja drugačiji. Preparati na bazi acetohlora mogu se primenjivati i na suzbijanju obične ive u soji i krompiru, dok se za voćnjake i vinograde koriste hemijska sredstva na bazi atrazina. Da bi suzbijanje ovog korova bilo efikasno mora biti sistematično i sveobuhvatno. Stručnjaci upozoravaju da posebno treba voditi računa u kojoj fazi rasta je korov, a hemijska sredstva imaju najveći efekat u ranoj fazi rasta biljke kada je lakše i iskoreniti je sa oranica.

 Prirodni preparati

Ukoliko se bavite organskom proizvodnjom, pa je samim tim zabranjena upotreba herbicida onda uništavanje ovog korova nešto teže, traje duže, ali nije nemoguće. Postoji nekoliko prirodnih načina na koje se može suzbiti obična iva. Pre svega tu je sirće, jeftino i ekološki sigurno sredstvo koje uništava korov. Potrebno je lišće isprskati sirćetom i sačekati da biljka uvene. Može se desiti da vam to ne uspe iz prvog puta, pa je potrebno postupak ponoviti više puta. Pored sirćeta mogu se koristiti medicinski alkohol, koji uklanja vlagu iz listova i ubija biljku. Posebno dobro deluje tokom sunčanih i toplih dana. Slično se može koristiti i so koja se pomeša sa vodom u razmeri 3:1 i poprska po korovu. Koju god od ovih metoda da koristite vodite računa da slučajno ne isprskate i biljku koju gajite, jer će i ona stradati kao i korov.

Izvor: Agrobiznis magazin 

петак, 01 јануар 2021 14:30

I to je moguće - staklenik po sistemu ključ u ruke

Najpoznatija američka kompanija za izgradnju staklenika Havecon oslučila je da ode korak dalje i svojim kupcima ponudi staklenike  po sistemu „ključ u ruke“. Ne samo što će u potpunosti graditi i opremati staklenike već će kupcima ponuditi i pokretanje proizvodnje salate.

-Ovom novom inicijativomlakše će se otvoriti vrata u industriji hrane. Uzgoj povrća koji je bliži potrošačima smanjiće troškove transporta i pomoći da se smanji uzvoz hrane - rekao je izvršni direktor  ove kompanije Henk Verbakel, a piše časopis Horti dejli. 

- Zajedno sa našim partnerima i dobavljačima imamo više od 100 godina kombinovanog iskustva u poljoprivredi. Idemo u korak sa vremenom pa ćemo našim kupcima ponuditi i najmoderniji način proizvodnje, odnosno hidroponske plastenika za nekoliko vrsta voća i povrća. Koristimo svoje znanje kako bismo podigli standarde u proizvodnji - rekao je Henk Verbakel.

Podsećamo, hidroponska proizvodnja je uzgoj povrća bez zemlje odnosno u supstratu ili asupstratnim smešama kao što su kamena vuna, kokosova vlakna, perlit, glinene kuglice... Ovakav vid proizvodnje omogućava ispunjavanje svih ekoloških uslova u kontrollisanom zatvorenom prostoru kao što su plastenici i staklenici. 

- Upravljaćemo čitavim projektom od početka do kraja. To znači da imate posla samo s jednom kompanijom - rečeno je u ovoj kompaniji.

Kako ističu uzgoj proizvoda u hidroponskom stakleniku ima mnogo prednosti.

-Temperatura staklenika i ulazni podaci mogu se precizno kontrolisati, omogućavajući biljkama da brže rastu i suočavaju se sa manje bolesti u odnosu na useve koji se gaje na otvorenom polju.  Pored toga, sistem navodnjavanja u zatvorenom prostoru daje mogućnost za uštedu vode uz manje korišćenje đubriva nego pod otvorenim nebom. 

Potražnja za ovim plastenicima je izuzetno velika i do sada su izgradili više od 400 stakleničkih objekata širom sveta. U pitanju su staklenici različitih veličina od onih manjih do onih koji se prostiru na nekoliko hektara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

петак, 01 јануар 2021 14:27

Sedam milijardi dinara za vojvođanske paore

U budžetu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dogodine će biti blizu sedam milijardi dinara – kaže u prvom intervjuu za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu Čedomir Božić, doskorašnji predsednik Opštine Žabalj u dva mandata. – U kreiranju kase vodilo se računa o tome da se novcem raspolaže domaćinski, pa će tako u 2021. godini biti novih mera u odnosu na ranije godišnje programe. Srpski poljoprivrednik je pametan i prilagodljiv, i da bi te dobre osobine bile maksimalno iskorišćene, mora da postoji dugoročna i predvidiva agrarna politika.

Na početku Božić kaže da će u fokusu delovanja biti mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i saradnja s lokalnim samoupravama.

– Imaćemo nekoliko konkursnih linija namenjenih opštinama, koje se odnose, pre svega, na podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama. Programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodini u 2021. godini opredeljeno je znatno novca za uređenje kanalske mreže, odvodnjavanje i uređenje atarskih puteva. – Finansiraćemo meliorizaciju degradiranih šuma, preradu voća i povrća i nabavku divljači. Biće više novca nego u 2020. godini i za bolju protivgradnu zaštitu, nastavljamo finasiranje komasacija, ulagaće se u rekonstrukciju i podizanje ribnjaka, pošumljavanje novih površina i biti novca za konkurse za izradu projektno-tehničke dokumentacije za vodne objekte u javnoj svojini. U tim oglasima Sekretarijat će sufinansirati izradu dokumentacije da bi izašao u susret lokalnim samoupravama da budu spremnije za Program Vlade Srbije „Srbija 2025” kojim su predviđene značajne investicije u tom sektoru jer će preduslov da opštine dobiju novac biti gotova projektno-tehnička dokumentacija. U sklopu planova u 2021. godini predviđeni su i konkursi za objekte kanalizacije, zatim za spektive u lovstvu kao i video-nadzor za izgajališta divljači.

Kada se mogu očekivati konkursi za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, kojih je ranijih godina bilo mnogo?

– Već početkom januara biće objavljeni prvi kokursi za dododelu novčanih podsticaja radi snaženja poljoprivredne proizvodnje. Biće objavljeno pojedinačno tridesetak javnih oglasa, ali o njima bih mogao da kažem više posle Nove godine. Namera nam je da i nadalje novcem jačamo mala i srednja gazdinstva i podstičemo razvoj agrobiznisa.
Bolja oprema radarskih centara

Tri radarska centra – na Fruškoj gori, u Samošu i Bajši – imaće izgrađene objekte i opremu za neprekidan rad, tri savremena meteorološka radara s oplerov-efektom, od kojih je jedan s dvojnom polarizacijom, 440 protivgradnih laserskih stanica, računarski sistem za podršku automatskom radu, terenska vozila za transport i dostavu PGR-a... Tako opremljeni centri znatno će umanjiti štetu koju sada trpi naša poljoprivreda zbog vremenskih neprilika.Koju investiciju biste mogli da istaknete kao posebno značajnu za našu poljoprivredu?

– Nastavak ulaganja u automatski sistem odbrane od grada na područjima sela Bajša i Samoš, gde će biti izgrađena dva radarska centra i tako zaokružena potpuna automatizacija u pokrajini. Sistem automatizovane odbrane od grada u APV predstavlja deo jedinstvenog sistema odbrane u Srbiji jer se projekat operativno u Vojvodini sprovodi podizanjem tri radarska centra. Projekat započinjemo posle Nove godine i biće finansiran dve godine. Čine ga izgradnja tri protivgradna centra. Centar „Fruška gora” treba da bude završen u junu 2021. godine, a za centre u Bajši i u Samošu biće tokom godine objavljena javna nabavka.

Šta su glavni problemi ovdašnje poljoprivrede?

– To je nedovoljna ekonomska efikasnost pa će zato program resora koji vodim biti usmeren ka ulaganjima u materijalna sredstva gazdinstava i preradu. Smatram da taj vid agrarne politike jača proizvodni lanac, povećava konkuretnost, ekonomsku efikasnost, pospešuje veću orijentisanost ka tržištu i utiče na dugoročnu održivost poljoprivrednih gazdinstava. Kada se govori o prehrambenim poljoprivrednim proizvodima s dodatom vrednošću, podrazumeva se da se bezbednost zdravlja potrošača ne sme dovesti u pitanje. U borbi za bolje poziciranje na tržištu proizvođači, osim ispunjavanja zahteva zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane, moraju kupcima ponuditi i „nešto više”. Dodavanje vrednosti proizvodu je kompleksno i postoje brojni načini za to, ali osnova mora biti kvalitetan proizvod. Sekretarijat za poljoprivredu je kroz program ruralnog razvoja akcenat stavio na proizvode s dodatom vrednošću davanjem subvencija za preradu mesa, voća i povrća, grožđa, uljanih kultura, začinskog i lekovitog bilja, pčelinjih proizvoda i raznih vrsta gljiva.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/cedomir-bozic-paorima-iz-vojvodanske-kase-sedam-milijardi-dinara-01-01-2021

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Januar 2021 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31