Članci poređani po datumu: недеља, 29 новембар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Projekat „Inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno odgovorno“ sprovode udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije (MPS) u saradnji sa Centrom za savremenu edukaciju i komunikaciju (CSEK) u okviru programa podrške „Snažno zeleno“. Program podrške „Snažno zeleno“ sprovodi se kroz trogodišnji projekat „Zeleni inkubator“ koji ima za cilj da osnaži kapacitete organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, a sprovodi ga
Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine. Kao članice Koalicije 27 cilj im je podsticanje učešća javnosti u procesu pristupnih pregovora Republike Srbije sa Evropskom Unijom i predlaganje rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana.
Glavne aktivnosti projekta usmerene su na edukaciji i informisanju poljoprivrednih proizvođača o značaju pravilnog korišćenja sredstava za zaštitu bilja i daljeg postupanja sa ambalažom , od tih sredstava koja spada u kategoriju opasnog otpada koji neretko u praksi ostaje u njivama i strništima, potocima i rekama. Kroz organizovanje edukativno – informativnih tribina, poljoprivrednicima se ukazuje na dugoročne posledice i uticaj ove ambalaže na kvalitet vode i hrane
koju oni proizvode, kao I na zdravlje ljudi. Još jedna vrlo važna komponenta projektnog delovanja je okupljanje svih aktera zajednice koji se direktno bave
pitanjem zaštite životne sredine i upravljanjem otpadom i formiranje radnih grupa, koje bi sagledavale trenutnu situaciju i predlagale dalja rešenja. U radu radnih grupe biće uključeni poljoprivredni proizvođači, predstavnici komunalnih službi, Poljoprivredne savetodavne stručne službe, ovlašćeni operateri, poljoprivredne apoteke, Gradska upravu za zaštitu životne sredine i komunalne poslove, ekološka inspekcija grada Jagodine, ekološka udruženja

Očekivani rezultati projekta:
1. Unapređena procedura upravljanja opasnim otpadom nastalim upotrebom pesticida i ostalih sredstava koja se koriste za tretman bilja u poljoprivrednoj proizvodnji, kroz definisane modele prikupljanja, transporta, skladištenja i daljeg upravljanja.

2. Dovedeni ovlašćeni operateri za sakupljanje ambalažnog otpada neutrošenih pesticide i neutrošenih rastvora pesticide i određena mesta za njegovo adekvatno skladištenje do samog preuzimanja.

3. Sačinjen predlog za implementaciju podataka i procedura u vezi ambalaznog otpada od sredstava za zastitu bilj, koji bi trebao da bude deo Lokalnog plana
upravljanja otpadom za teritoriju grada Jagodine za period 2020-2030 godine.
U početnoj fazi realizacije projekta, predstavnici Mladih poljoprivrednika Srbije i partnera na projektu Centra za savremenu edukaciju i komunikaciju u period od 15-18. septembra u Novom Sadu, učestvovali su na četvorodnevnom treningu organizovanom od strane Beogradske otvorene škole. Ovaj program, a i sam trening imali su za cilj da osnaže projektne timove udruženja da u budućnosti samostalno mogu direkno da apliciraju kod EU fondova, a u okviru ovog projekta najveći fokus bačen je na usklađivanje zakona i normi koje se tiču ekologije i zaštite životne sredine.
Početkom oktobra, u cilju edukacije i informisanja poljoprivrednih proizvođača, članovi projektnog i stručnog tima, uz tehničku podršku reklamne agencije „Bumerang“ iz Paraćina, okupili su se na poljoprivrednom gazdinstvu „Minić“ u selu Sekurič i otpočeli snimanje video materijala koji će u okviru projekta biti korišćen za edukaciju i biti promovisan kroz elektronske medije. Pravilna upotreba i pravilno odlaganje ambalaže od pesticida tema je prvog, od ukupno pet promotivnih materijala koji će biti snimljeni tokom čitavog trajanja projekta.
Ovaj video, zajedno sa još dva videa snimljena tokom oktobra, premijerno je prikazan na prvoj u nizu edukativnih tribina koja je održana 31. oktobra 2020. godine u Jagodini. Informativno-edukativna tribina pod nazivom „Uticaj ambalažnog otpada, neutrošenih pesticida i neutrošenih rastvora pesticida na životnu
sredinu i obradivo zemljište“, održana je sa ciljem da informiše i edukuje poljoprivredne proizvođače o pravilnom postupanju sa otpadom, nastalog nakon tretiranja biljnih kultura sredstvima za zaštitu bilja.
Pored projektnog tima učešće na tribini uzeli su i predstavnici lokalne samouprave - Milena Makić, pomoćnica gradonačelnika za zaštitu životne sredine i Aleksandar Radojević, stručni savetnik na poslovima zaštite životne sredine, kao i predstavnici kompanije „PWW” – sektor za upravljanje opasnim otpadom.
Posetioci tribine su imali priliku da čuju i nauče dosta novih stvari među kojima je i to da je pravilno upravljanje otpadom od sredstava za zaštitu bilja jedan od uslova za konkurisanje za podsticajna sredstva koja dolaze iz EU fondova, a isto tako uslov i za sertifikaciju proizvodnje usmerene ka izvozu u zemljama EU. Na pitanja poljoprivrednika unakrsno su odgovarali organizatori i gosti – stručni saradnici informativnoedukativne tribine.
Kako bi imali što bolji uvid u treProjekat „inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno“ se sprovodi u okviru projekta Beogradske otovorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i fondacije Fridrih Ebert.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno. nutnu situaciju i praksu poljoprivrednika sa tretiranjem opasnog ambalažnog otpada, Mladi poljoprivrednici Srbije su na svom sajtu kreirali kratku onlain anaketu, a takođe tu je i „onlain savetnik“, opcija koja otvara mogućnost svakom poljoprivredniku da postavi pitanje i dobije odgovor i savet u vezi upravljanja ambalažnim otpadom nastalim korišćenjem sredstava za zaštitu bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

недеља, 29 новембар 2020 13:49

Kada i zašto se uklanjaju rogovi kod koze?

Rogove je najbolje ukloniti jarićima u starosti od 7 do 14 dana, i to isključivo primenom rogopalera (termokautera), odnosno pomoću toplote. Pritom ne uklanjamo direktno rogove (jer ih nemaju), nego rožnu osnovu iz koje oni rastu nakon porođaja. Odgajivači za paljenje koriste različite predmete, poput cevi ili električnih lemilica, što je apsolutno neprihvatljivo. Koristiti se smeju samo rogopaleri koji su napravljeni isključivo za tu svrhu. Na takve rogopalere se mogu stavljati različiti nastavci, koji svojom veličinom i oblikom omogućavaju temeljno uklanjanje rožne osnove.

Kako bismo tačno znali mesto paljenja, potrebno ga je ošišati. Pre paljenja, temperaturu rogopalera proveravamo prislanjanjem na drvo, pri čemu se mora pojaviti dim, nakon čega pristupamo paljenju. Rogopaler prislanjamo čvrsto na glavu i pritom ga lagano okrećemo najviše do 4 sekunde.

Nakon paljenja rane treba poprskati rastvorom joda. Koze su mirnije, bolji je priraštaj i proizvodnja mleka.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Objavljeno u Козарство
недеља, 29 новембар 2020 13:41

Saveti za uspešan uzgoj lekovitog i začinskog bilja

Lazar Oluški (75) iz Čoke, iako po struci diplomirani ekonomista, doajen je u proizvodnji i preradi lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja u kojoj je već više od četiri decenije.I u ovim godinama Lazar se veoma puno na njivama bavi primarnom proizvodnjom širokog spektra biljnih vrsta i doprinosi unapređenju porodičnog biznisa na domaćem i inostranom tržištu.

Mislim da smo se dobro uigrali, da znamo veći deo problematike i nisu nam nepoznate stvari koje su bile tabu tema sada već davnih 80-tih godina, kada smo učili i sticali iskustvo u proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Danas je to sasvim ozbiljan pristup i mislim da smo se dobro uklopili i sa inostranim partnerima. Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog, kaže Oluški.

Angažovanje u ovoj delatnosti Oluški je započeo još 1974. godine dolaskom u Čoku, a tog leta bila je izuzetno velika potražnja za lekovitim viljem na čitavom području tadašnjeg jugoslovenskog područja. LJudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje koje je tada bilo zastupljeno na području čokanske opštine.

To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu. LJudi koji su se bavili tom proizvodnjom, spletom okolnosti imali su izvanredne zarade i dobiti pa sam tokom jeseni iste godine pravio prve analize da dođem do saznanja šta uzrokuje takvu tražnju za lekovitim biljem. Najveće količine lekovitog bilja su odlazile za izvoz, sve je moglo da se proda bez obzira na kvalitet, priseća se Oluški.

Već naredne godine u opštinskom rukovodstvu Čoke i Izvršnog veća AP Vojvodine sa Nikolom Kmezićem na čelu, tekli su prvi razgovori i trebalo je prilično vremena uložiti da se dođe do prvog programa, u to vreme “krštenog” kao “mali program” koji je podrazumevao izgradnju pogona u kojem će se kvalitetno vršiti sušenje i prerada lekovitog bilja, radi izvoza.

Oluški priča da se u proleće 1978. krenulo s pripremama, potom i u izgradnju pogona fabrike za preradu lekovitog bilja “Menta” u Padeju. Prvi plodovi “Mente” u izvozu kvalitetno prerađenog lekovitog bilja usledili su dve godine kasnije. Čitave naredne decenije uspevalo se u osvajanju inostranog tržišta i godišnje se iz “Mente” izvozilo 1.800 tona suvog lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Taj nivo se držao do 1990. kada je došlo do opadanja aktivnosti u proizvodnji, jer je većina posla preusmerena na privatne proizvođače.

Privatni proizvođači su se odnosili dosta promenljivo, bilo je sezona kada su bili veoma zainteresovani jer su cene bile izuzetno dobre, ali s obzirom da su iz počele pritiskati godine počeli su da smanjuju proizvodnju. U drugoj polovini 1990. godine sa rukovoće pozicije iz “Mente” sam otišao u privatne vode, gde smo formirali spostveno preduzeće za proizvodnju, preradu i izvoz lekovitog bilja. Za tri decenije došli smo do jedne impozantne činjenice da lekovito bilje gajimo na sopstvenim parcelama, jer je proizvodnja u Padeju i ovom delu Banata sada gotovo simbolična. Mi se sa partnerima iz inostranstva dogovaramo za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, s tim da se i ovde mora pridržavati plodoreda. Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina, napominje Oluški.Vredna je pomena činjenica da je svojevremeno došao na ideju da “pripitomi” beli slez, jer se do tada samo sakupljao samonikli s banatskih polja, ali se posle uzgajanje ove lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara. Dugogodišnje iskustvo u bavljenju proizvodnjom i preradom lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u “Menti”, doprinelo je da Lazar Oluški i njegovi naslednici u ovom poslu, sin Mirko i kćerka Anđelina uspešno su uključeni u biznis. Anđelka se u firmi “Makval tea” bavi konfekcioniranjem, odnosno pakovanjem čajeva i mešavina te robne marke od lekovitog i aromatičnog bilja prateći najsavremenija dostignuća tehnološka dostignuća, dok se Mirkova firma “Euro herbs” sa udelom kapitala nemačkog partnera, orijentisala na primarnu proizvodnju, preradu i izvoz po veoma strogim evropskim standardima.

Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja. Jer, nije ni lako ni jednostavno ići na primenu visoke tehnologije u ovoj oblasti. Tu ima realnih mogućnosti za razvoj, da se bavimo proizvodnjom lekova i kozmetičkih preparata na bazi biljnih sirovina, tako daje to veoma širok program, najavljuje Lazar Oluški.

Proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja sredinom 90-tih godina prošlog veka bila je znatno rasprostranjenija na području čitave Vojvodine, međutim, Oluški predočava da su razne okolnosti dovele da je proizvodnja postepeno opadala, a smatra da je pre svega demografski faktor bio jedan od glavnih razloga zašto je došlo do smanjenja proizvodnje.

Veliko je pitanje koliko su ljudi sada spremni i koliko postoji želja da se bave ovako zahtevnom i skupom proizvodnjom, na kojoj se može i dobro zaraditi ali je potrebno uložiti mnogo rada i sredstava, smatra naš sagovornik.

Na pitanje šta terba uraditi da se neiskorišćeni potencijal ovog segmenta agrara bolje iskoristi veli da se ne može složiti da sve treba da pokreće država, nego treba raditi veoma naporno da se dođe do određenog sloja proizvođača, naravno koji su u mlađoj dobi, koji bi imali interesa da se uključe u jedan ozbiljan program razvoja ove proizvodnje.

Ne bih se mnogo bavio pitanjem koliko je država spremna, ali mislim da se na državu baca štošta, da bi mnogo toga trebala da pokreće. Nisam siguran da je u ovom momentu lekovito bilje jedan od prioriteta državne brige. Treba mnogo rada i upornosti da se stvori i izbori neki status. Od svojih 75 godina života 42 godine sam proveo u proizvodnji lekovitog bilja od društvenog sektora i potom u privatnoj sferi, pa mislim da nas je upornost, rekao bih i jedna velika želja da uspemo, održala u ovom poslu. Da li smo u tome uspeli, ne bih da procenjujem, ali nije ni lako ni jednostavno biti konkurentan i držati se čvrsto evropskih standarda, koji su iz dana u dan zahtevniji. Jednostavno, to su zahtevi koje sa velikim naprezanjem mogu da se ispune, ali sve je to pitanje volje, želje i upornosti, naglašava Lazar Oluški.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-lekovito-bile-najbole-raste-uz-puno-upornosti-29-11-2020

Srpski dani osiguranja ove godine drugačiji su i po načinu organizacije i po temi koja se primarno nametnula. Simboličan naziv tog skupa „Prijatelji, kako ste?“ potvrđuje da je pojava koronavirusa, pored zdravstvenih problema, donela i nove izazove u poslovanju, u Srbiji i u svetu. Značaj naše delatnosti još više dolazi do izražaja upravo u kriznim vremenima, kada polise osiguranja treba da obezbede stabilnost poslovanja privrede i sigurnost fizičkih lica ukoliko im se dogode štete, istakla je u izjavi Tanjugu Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora (IO) Kompanije „Dunav osiguranje“ i predsednica Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije (UOS), povodom održavanja Četvrtih srpskih dana osiguranja.
Lider na srpskom tržištu
Govoreći o uticaju pandemije na poslovanje i aktivnosti Kompanije „Dunav osiguranje”, predsednica IO je rekla:
„Kompanija je i pored pandemije virusa u prvih devet meseci ove godine nadmašila rezultate poslovanja u 2019, koji su za ‘Dunav osiguranje’ bili rekordni. Sa učešćem od 27 odsto zadržali smo lidersku poziciju na srpskom tržištu osiguranja. Bruto premija osiguranja Kompanije ‘Dunav’ u prvih devet meseci 2020. godine iznosi 21,86 milijardi dinara i za skoro 7 odsto viša je nego u istom periodu prošle godine. U uslovima u kojima je tržište životnog osiguranja raslo samo 2 odsto, premija životnih osiguranja Kompanije beleži rast od čak 16 odsto. Rast premije neživotnih osiguranja ‘Dunava’ iznosi 6 odsto, što takođe nadmašuje rast tržišta neživotnih osiguranja koji iznosi nešto više od 2 odsto.
Najveći rast premije ‘Dunav’ je u prvih devet meseci ove godine zabeležio u osiguranju imovine, čak 36 odsto. Osiguranici su uvideli i značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, što je u istom periodu doprinelo rastu premije od 30 odsto. Potom sledi auto-kasko osiguranje motornih vozila s rastom premije većim od 12 odsto”, ističe Ivana Soković, predsednica IO Kompanije „Dunav osiguranje“.

Osiguranici u fokusu

„Pružanje usluga osiguranja prilagodili smo potrebama građana u novonastalim okolnostima. Ponudu nekih vrsta osiguranja učinili smo dostupnom posredstvom sajta, onlajn aplikacija i Kontakt centra Kompanije. Naglasila bih“, pojašnjava Sokovićeva, „da naše polise životnog osiguranja pružaju osiguranicima pokriće i za kovid 19. Građanima Srbije prvi smo ponudili i polise putnih osiguranja za ceo svet koje, pored standardnih rizika, pokrivaju i rizik od koronavirusa. Kreirali smo i specijalne ponude za najstarije sugrađane. Dostavljamo polise na kućne adrese osiguranika. Obezbedili smo i zaključivanje polisa i prijavu šteta onlajn, kao i putem Kontakt centra. Nije izostala ni naša podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi s pandemijom. Naše napore uočili su i klijenti, pa ni rezultati nisu izostali“, pojašnjava Ivana Soković.
Kompanija „Dunav osiguranje“, kao i preduzeća koja posluju u njenom sastavu, među prvima je donirala sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
„Dunav” ponovo među TOP 10 osiguravača jugoistočne Evrope
Na listi TOP 100 osiguravača jugoistočne Evrope, Kompanija „Dunav osiguranje“ najbolje je rangirana srpska osiguravajuća kuća, sa bruto fakturisanom premijom od 242,3 miliona evra, što ju je pozicioniralo na deseto mesto u 2019. godini. Na istoj listi „Dunav“ je zabeležio skok sa osmog na šesto mesto i po neto dobiti, koja je dostigla 25,6 miliona evra, što je bio rast od 192 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Objavljeno u Осигурање
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Novembar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30