Članci poređani po datumu: среда, 25 новембар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
среда, 25 новембар 2020 14:58

Deset srpskih vina dobilo organski sertifikat

Podružnica francuske sertifikacione kuće EcoCert, ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za sertifikaciju organskih proizvođača u Srbiji, izdala je 6. novembra prvi sertifikat za organska vina po propisima Republike Srbije.

Sertifikovano je ukupno 10 etiketa vina, pet Vinarije Plavinci u Grockoj (Ćilibar, Selena, Ramonda, Indigo i Pét nat Tamjanika), te pet iz Vinarije MV Mladena Vujića iz Stalaća (MV Šardone, MV Tamjanika, MV Smederevka/Župljanka, MV Rizling i MV Kaberne SF).

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije Plavinci, kaže da je sertifikacija izuzetno zahtevna i da se vodi stroga evidencija o svakom koraku proizvodnje u vinogradu i vinariji.

- Iako je čitav postupa veoma skup, to je jedini način da se očuva dobro ime organskih proizvoda i da nas izdvoji od onih koji kažu da prave prirodno vino ali se ne usuđuju da uđu u proces nadzora od strane nezavisnog tela - kaže Anđelić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3083027/prvih-10-vinskih-etiketa-iz-srbije-dobilo-organski-sertifikat

среда, 25 новембар 2020 14:53

Kada i u kom vremenskom periodu raditi satne osnove?

Ja praktikujem da ramove plodišne radim u tihoj paši i to počev od repice,voćne, lipe, livadske, nikako u bagremu. Ne shvatite bukvalno radiće i tada, ali koja je isplativost.
Kada stavite da vam izvlače plodišne ramove, satne osnove u ramove u plodište, pčela će izvlačiti one ćelije za kojim ima potrebe, a potrebe će imati za malim radiličkim. Ramovi se uvek izvlačili u tihim pašama, jer je tada dosta polena i propolisa. U bagremu pčela slabo posećuje biljke koje na sebi imaju polena i propolisa, tako da tada i ne treba raditi plodišne ramove, to je brza paša gde se mnogo gubi na izgradnji voska, jer je odnos med vosak 3,6:1.
U brzoj paši bagremovoj vosak je najkvalitetniji po sadržaju nema u sebi primesa, ali to ne znači da će biti kvalitetno urađene ćelije. Kako raditi? Jedan urađen ram, drugi sa satnom, kada želimo tako da radimo kada se stave između ramova sa leglom biće urađeni idealno i odmah zaleženi i na njima biće radiličke ćelije.
Ramove koje ubacujemo sa bočnih strana to su okviri koji se ubacuju u pčelinju zajednicu koja će izvlačiti trutovske ćelije jer smo ih ubacili sa bočnih strana i oni će tu služiti da se smanjuje varoa ram građevinak koji će biti isečen sa zatvorenim trutovskim leglom.
Ramove ubacivati za izradu u količini koliko je jaka pčelinja zajednica i koliko pokriva pčela, nikada ne cepati leglo preko mere maksimalno stavljati po dva rama desno i levo, i to treba raditi kada je temperatura povoljna. Kod izrade saća ogroman uticaj imaju nectar polen, propolis to je taj preduslov koji zadovoljava i koji je porteban da saće ima čvrstoću. U bagremu pčela unosi nectar, slabo polen, propolis skoro ništa zato i nisu ispunjeni uslovi za izradu kvalitetnih satnih osnova za radiličke ćelije u kojima će se leći pčela radilica.zbog brzine i količine velikog unosa nektara. Kada pogledamo ram sa bagremovim medom videćemo da su medni poklopci beli znači nedostatak određenih materija. Pogledamo ostale medne poklopce u kojima se rastvara propolisna smola,koja sadrži bojenu materiju hrizin, od koje vosak dobija žutu do narandžaste boje.
Nikada ne raditi satne osnove između starog sača i trutovskog legla. Uvek će biti braon boje i ako je taze urađeno jer će uzimati vosak sa tamnog saća. Pčela po svojoj potrebi radi onoliko količine ćelija i onog oblika za kojim ima potrebe.
Vosak prvog kvaliteta je bele ili svetlo žute jednolične boje, savršeno čist, bez bilo kakvih primesa, miriše na med. U vosak prvog kvaliteta spada vosak dobijen od saća ramova građevinaka, voštanih zaperaka mednih poklopaca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/24/pcelarstvo/u-kom-vremenskom-periodu-raditi-satne-osnove/

Objavljeno u Пчеларство
среда, 25 новембар 2020 14:48

Zlatarski sir na korak od sertifikata

U Novoj Varoši, na čijoj teritoriji se godišnje proizvede oko 10.000 tona sira, u toku je sertifikacija punomasnog zlatarskog sira, jednog od najznačajnijih autohtonih belih sireva. U postupak dobijanja oznake i imena porekla uključeno je dvadesetak vlasnika registrovanih objekata za proizvodnju i preradu mleka.Od zaštite geografskog porekla do sertifikacije, prešli su dug, višegodišnji put, koji će im uz specifično podneblje, viševekovnu tradiciju i poštovanje savremenih standarda kvaliteta doneti i sigurnost u poslovanju."Svi proizvođači koji se bave proizvodnjom zlatarskog sira će biti sigurni da se na tržištu ne može pojaviti bilo koji drugi proizvod pod imenom zlatarski sir izuzev stvarno ko proizvodi zlatarski sir", objašnjava Milanka Trtović iz Komarana.

Taj postupak, prema rečima Ljubenka Vjetrovića iz mlekare "Brđanka", omogućava da na tržištu njihovi proizvodi budu dosta vidljiviji, prepoznatljiviji, a samim tim i cena po kojoj bi se prodavalo znatno veća.

Sa gotovo 6.000 grla muznih krava, proizvodnjom sira na obroncima Zlatara, Javora, Murtenice i Čemernice, bavi se oko 500 domaćinstava. Od izrade elaborata do organizovanja proizvodnje, u postupak sertifikacije uključeni su vlasnici registrovanih objekata za proizvodnju i preradu mleka.

"U proces je ušlo 17 individualnih poljoprivrednih domaćinstava i četiri mlekare koje ukupno dnevno prerađuju oko 10.000 litara mleka, što je prevedeno na proizvodnju zlatarskog sira negde tonu do tonu i po na dnevnom nivou", ističe Milinko Šaponjić, savetnik za poljoprivredni i ruralni razvoj Nove Varoši.

Marijana Đokić, rukovodilac Odeljenja za LER Nova Varoš, naglašava da im predstoji da u narednom svi zainteresovani proizvođači uđu u postupak sertifikacije kako bi dokazali da već proizvode zlatarski sir po standardima iz elaborata.

Na korak do cilja uslediće višemesečna, zvanično kontrolisana proizvodnja, a onda, kako se očekuje početkom naredne godine, i sertifikat koji će potvrditi autentičnost zlatarskog, punomasnog sira sa ovog podneblja.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4162172/zlatarski-sir-sertifikacija.html

среда, 25 новембар 2020 14:41

Saradnja Srbije i Holandije u sektoru jagodičastog voća

Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na Webinar PIB projekta - Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji.

Projekat, koji je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, finansiran je od strane Vlade Kraljevine Holandije i sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba - saradnju državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), saradnju naučnih institucija i saradnju poslovnih subjekata.

Na vebinaru govore:

1. Marko Čadež, predsednik PKS

2. Gilles Beschoor Plug, ambasador Holandije u Srbiji
 

3. Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije

4. Kolinda Hrehorović, rukovodilica grupe za proizvodnju i tržište voća i povrća – Sektor poljoprivredne politike

5. Đorđe Petrović i Fred Evers, predstavnici PIB projekta
6. Geert Kits Nieuwen, ataše za poljoprivredu Ambasade Holandije u Srbiji

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi ''Agro Eko Voće'' iz Arilja. Demo polje će služiti kao pokazni ogled kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje može unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

Prijavljivanje je na sledećem linku i uz sledeće šifre:

https://zoom.us/j/92662323678?pwd=UnNEa1AvK3IwZmZwcTNsOFdSdXAwdz09

Meeting ID: 926 6232 3678

Passcode: 587160

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/pks-webinar-holandija-2020-11-25

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Novembar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30