Članci poređani po datumu: понедељак, 23 новембар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
понедељак, 23 новембар 2020 15:30

Koje povrće gajiti, šta se više isplati?

Početkom oktobra na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bilo je veoma živo, ne samo zbog početka nastave na Univerzitetu, već i zbog velikog broja
odbranjenih radova, kako diplomskih tako i master. Zbog pandemije nije moguće imati publiku, ali je moguće uživo, preko interneta prenositi ovakve događaje, što je naš sagovornik i uradio.
Mladen Petrović, završio je osnovne studije iz oblasti agroekonomije, i nastavio na master studijama u istoj oblasti. NJegovo istraživanje nam je privuklo pažnju, jer je obradio najznačajnije povrtarske kulture u smislu isplativosti. Dakle vrlo jednostavno pitanje za našeg sagovornika, do kakvih je rezultata
došao i koje kulture je istraživao?
Petrović za Agrobiznis magazin kaže da u strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, dominantno je učešće biljne proizvodnje, dok je učešće povrća u biljnoj proizvodnji na niskom nivou (oko 3,5%). Povrtarska proizvodnja je zastupljena na oko 130.000 hektara.  Porodična poljoprivredna gazdinstva predstavljaju nosioce poljoprivredne proizvodnje. Kod nas preovlađuju sitna gazdinstva, koja u proseku imaju 5,5 hektara zemlje, i po svojoj veličini znatno su manja u odnosu na gazdinstva u Evropskoj uniji.
Na ovakvim gazdinstvima u Srbiji zaposlen je najveći procenat, od ukupno zaposlenih u poljoprivrednoj delatnosti i ona ostvaruju najveći obim poljoprivredne proizvodnje. Kada je u pitanju proizvodnja povrća, ona je visoko intenzivna i isplativa grana poljoprivredne proizvodnje, pa može imati značajan uticaj na
razvoj poljoprivrednog sektora, ali ova proizvodnja značajno zavisi i od stepena ukupnog privrednog razvoja objašnjava Petrović i dodaje:
„Povrtarska proizvodnja zahteva značajno angažovanje radne snage. Povrtarstvo omogućava intenzivno korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje, a u toku godine moguća je smena dve do tri vrste povrća. U radu su analizirani ekonomskofinansijski aspekti proizvodnje 5 najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, i to krompir, paradajz, paprika, kupus i lubenica, na poljoprivrednim gazdinstvima u periodu 2015-2019. godine. Analiza je obavljena na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, Ankete koju sprovodi Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda (IPN) i naučne i stručne literature“ pojašnjava Petrović.
Kakvi su trendovi u povrtarstvu?
Krompir je povrće koje se u Republici Srbiji gaji na najvećim površinama u odnosu na ostale vrste povrća. Površine pod krompirom beleže opadajući trend. U 2015. godini krompir se gajio na 42.000 hektara, dok je u 2019. godini ta površina smanjena na 34.000 hektara. S obzirom da su se površine smanjivale, i
ukupna proizvodnja je po godinama bila manja, ali se prosečan prinos povećavao, pa je tako u 2019. godini prosečan prinos iznosio 20,60 t/ha, a ukupna proizvodnja je premašila nivo proizvodnje iz 2015. godine kada su zabeležene najveće površine pod ovim povrćem.
Paradajz se gaji u Srbiji na oko 8.000 hektara, sa manjim oscilacijama u površinama po pojedinim analiziranim godinama. U 2017. godini površine pod paradajzom su bile najveće (10.917 hektara), dok su u 2019. godini bile na nivou od 7.888 hektara. Prosečni prinos paradajza u 2019. godini iznosio je 14,20 t/ha, što je za oko 2,5 t/ha manje u odnosu na 2015. godinu, kada je ujedno zabeležen najveći prosečan prinos.
Posle krompira, povrće koje se najviše gaji kod nas je paprika. Paprika se gaji na oko 15.000 hektara, ali je u 2019. godini zabeležen veliki pad površina pod ovim povrćem, kada se paprika gajila na svega 10.097 hektara. Ukupna proizvodnja paprike pratila je trend kretanja površina i prinosa, pa je tako u 2016. godini proizvedeno najviše paprike (227.645 tona), kada su zabeležene i velike površine pod paprikom (16.977 hektara) i najveći prosečni prinos (13,40 t/ha). U narednim godinama beleži se smanjenje, kako površina, tako i prosečnog prinosa. Proizvodnja kupusa se obavlja na sličnim površinama kao i proizvodnja
paradajza (zajedno sa proizvodnjom kelja na oko 8.000 hektara). Površine pod kupusom i keljom takođe imaju opadajući trend, pa samim tim dolazi i
do pada ukupne proizvodnje.
Proizvodnja lubenica se obavlja u pojedinim godinama na manje, više, sličnim površinama (zajedno sa dinjama na oko 6.000 hektara), uz neznatne godišnje oscilacije. S druge strane, i pored stabilnih površina pod lubenicama i dinjama, primetno je da ukupna proizvodnja značajno varira iz godine u godinu usled
velikih promena prosečnog prinosa. Najveći prosečan prinos ostvaren je u 2015. godini (35,40 t/ha), a najmanji u 2019. godini (28,60 t/ha). Razlika u
prinosima od gotovo 7 t/ha ima značajan uticaj na ukupno proizvedene količine po pojedinim analiziranim godinama.
Na osnovu sveobuhvatne analize najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, zaključeno je da se u proizvodnji paradajza i paprike ostvaruju najveći iznosi bruto marži, pa samim tim gazdinstva koja se bave ovim proizvodnjama ostvaruju veće poslovne rezultate. Kod analizirane povrtarske proizvodnje najmanje isplativa je proizvodnja krompira, kod koje je prosečna bruto marža iznosila oko 500.000 dinara po hektaru. Uprkos ovoj činjenici, krompir je najzastupljenija
povrtarska kultura koja se gaj, jer se najviše koristi u ishrani našeg stanovništva, pa su i potrebe za krompirom veće u odnosu na ostalo povrće. Pored toga, u odnosu na ostalo analizirano povrće, krompir se mnogo više koristi i u prerađivačkoj industriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

понедељак, 23 новембар 2020 15:25

Profesor među kozarima

Pre dvadeset i dve godine mašinski inženjer Nenad Milovanović, odlučio je da profesorsku katedru i naučno-istraživački rad u Beogradu, zameni životom u Mutnju na Rudniku i posveti se uzgoju koza.I u kozarstvu, kaže Milovanović, pomaže visoka stručna sprema. Organizacija, prodaja, marketing, logististika podrška, znanje korišćenja literature."Ovaj objekat 80 posto sam sam uradio", dodaje mašinski inženjer iz Mutnja.

Nenad je u veri pronašao mir i otkrio koliko je malo potrebno za ličnu sreću. A život na Rudniku nije nimalo lak, jer nema mladih.

"Ostali su stariji i onda je tu teško naću nekog ko će da ti pomogne", ističe Milovanović.

Odlučio je da ispuni obećanje dedi Životi koje je dao još kao student, da se domaćinstvo neće ugasiti.

Zato je umesto ponuđene karijere u inostranstvu, posvećen seoskom životu i veri, koju je u Beogradu gradio u horu i kroz razgovore sa patrijarhom Pavlom.

Na Rudniku je učvrstio slušajući besede blagopočivšeg patrijarha Irineja.

"Kad govori, njemu prosto oči govore. Osmeh mu titra i tu se vidi ta duhovnost", poručuje Milovanović.

Za Mutanj se u svetskim okvirima pročulo po srpskom Holivudu. Dok jedni teže razvoju turizma, drugi pokušavaju da verom i duhovnošću očuvaju domaćinstva u ovom rudničkom selu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159935/rudnik-profesor-nenad-milovanovic-mutanj.html

Objavljeno u Козарство
понедељак, 23 новембар 2020 15:21

Iz Nemačke u vodenicu

Nikolina (24) i Stefan (27) Stefanović iz Sokobanje pre godinu dana obnovili su staru vodenicu potočaru u sokobanjskom selu Vrmdža i započeli sopstveni biznis. U vodenici, izgrađenoj u 19. veku, melju pšenicu, kukuruz, heljdu i druge žitarice i prodaju brašno, a tokom leta su u maloj kuhinji koju su napravili pored vodenice pripremali za posetioce kačamak, proju i domaće sokove.

Pre nego što su obnovili vodenicu Stefanovići su godinama radili sezonske poslove u Nemačkoj, ali nisu bili zadovoljni životom koji podrazumeva celodnevni rad i otuđenost od porodice i prijatelja, tako da su se vratili u Srbiju, započeli sopstveni biznis i nedavno dobili ćerku Mašu.

Prema rečima Stefana Stefanovića, ideja da obnove vodenicu koju je Nikolina nasledila od dede rodila se još pre pet, šest godina, ali su imovinske odnose raščistili prošle godine i onda je "pustili u pogon"

- Čitav taj prostor je bio urastao u korov i kiselo drvo, a od vodenice se video samo krov pošto je poslednji put radila 1981. godine. Sve smo to raskrčili i počistili. Zgrada je bila dosta očuvana, jer je 50-tih godina prošlog veka obnovljena i zamenjen krov - kazao je Stefanović za agenciju Beta.

Krov je, kakako je dodao, spasio vodenicu od propadanja i rušenja, tako da su oni samo zamenili jedan vodenični kamen i poklopac.

- U vodenici je sve ostalo autenično, kao u 19. veku kada je napravljena. Sačuvana je i lopatica koji su naši preci napravili tako da kada se napuni do vrha u nju staje tačno kilogram brašna - objasnio je Stefanović.
On je kazao da je posao vodeničara lep, ali zaboravljen jer je i sve manje vodenica, naročito potočara.

- Posao vodeničara nije težak, najteži je deo možda da se žito dopremi do vodenice, a posle vodenica sama radi svoj posao. Druga, teža strana posla je to što lišće često zapušava bukvu koja dovodi vodu od Vrmdžanske reke do vodenice, tako da se dogodi da se i na minus dva, tri stepena mora da uđe u vodu da bi se bukva otpušila - rekao je Stefanović.

Ljudi u Srbiji, ali i u svetu, kako je dodao, vraćaju se tradicionalnoj ishrani tako da je velika potražnja za brašnom samlevenim u vodenicama potočarama.

- Brašno sa vodenice potočare je zdravije od brašna dobijenog u električnim mlinovima, jer se zrna žitarica melju sporo i ne pale se, tako da u njima ostaju proteini i hranljivi sastojci. Sva naša brašna su integralna, dobijena su od celih zrna i sadrže nahranljivije sastanke koje zrna imaju - istakao je Stefanović.Prema njegovim rečima, tokom čitavog leta imali su dnevno od 100 do 150 gostiju, čak su i minulog vikenda imali 30 gostiju, iako je turistička sezona završena.

- Imali smo goste iz cele Srbije, ali iz Venecuele, Perua, Australije, tako da je bukvalno ceo svet čuo za našu vodenicu - rekao Stefanović.

Dodao je da supruga i on svoju budućnost vide u radu u vodenici. Planiraju da prošire ponudu i da tu prodaju sve što se proizvodi u selu – domaće sokove, slatka, džemove, kao i da pripremaju tradicionalna "seljačka" jela, tako da gosti mogu i da vide kako se to radi i da osete miris domaće hrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3079639/stefanovici-se-vratili-iz-nemacke-i-obnovili-vodenicu-integralno-brasno-i-tradicionalna

понедељак, 23 новембар 2020 15:17

Da li je korona poskupela voće?

Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Novembar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30