Članci poređani po datumu: среда, 07 октобар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
среда, 07 октобар 2020 09:15

Kako gajiti limun u Srbiji?

Ružica i Vidoje Jović iz Niške Banje važe za najiskusnije i najbolje uzgajivače limuna u niškom kraju i zbog toga u njihovo domaćinstvo vrlo često svraćaju svi oni koji žele da počnu da gaje to drvo ili ga već imaju.

Kažu da ih ljudi pitaju za najrazličitije stvari u vezi sa uzgojem, poput toga kada je najbolje vreme za sadnju, kada s jeseni treba da drvo unesu u zatvorenu prostoriju, na kojoj temperaturi preko zime treba da čuvaju stabla, ali kada govore o uzgajanju, niko nikada ne spominje da ta biljka treba "ozbiljno" da se hrani da bi dobro napredovala i imala dobar rod. Osnovna stvar koje se mi pridržavamo sve ove 44 godine koliko uzgajamo ovo voće, to je da ta biljka mora da ima ozbiljnu hranu za sve vreme postojanja. To je humus. Čovek bez hrane ne može da radi, a takođe i limun bez humusa ne može da napreduje i da rađa plodove", istakao je Jović.Prema njegovim rečima, limun traži da najmanje jednom u dve godine dobije novu "porciju" humusa.

"Manje s proleća svake godine presađujemo u saksiju za dva centimetara veću, s tim što postojeći koren ništa ne diramo. Velike limunove, koji su u najvećim saksijama, najpre nedelju dana ne zalivamo da bi koren lakši izvukli iz saksije, a potom im oštrom sekiricom skratimo žile za pet, šest centimetara bočno, i sedam do deset centimetara sa dna", kaže naš sagovornik i dodaje da ih sa tako smanjenim korenom vraćaju u saksiju u koju smo stavili na dno malo oblih kamenčića, a potom humus pomešan sa peskom i stajskim đubrivom.Vrlo brzo nakon presađivanja na biljci vidi se razlika u njenom izgledu i cvetanju. Postaju zelenije, a pojavljuju se i novi pupoljci i cvetovi.

"Plod izvlači dosta hrane, a kad je nema dovoljno limun odbacuje one plodove koje ne može da hrani. Svakako uvek ima više cvetova nego što može da ishrani, zato uvek odbaci deo roda kada plodovi dostignu dužinu od pet, šest milimetara."Jović je istakao da je veoma važno da limun ima dovoljno vode tokom čitave godine, naročito u letnjim mesecima.

"Tokom leta, kada temperature dostižu i 35 stepeni, na zemljište sadnica u velikim saksijama sipamo po pet litara vode i oni to 'popiju' tokom jednog dana i noći. Ukoliko ih i jedan dan ne zalijemo, već sutradan je plod mekan jer stablo crpi svu vodu. Tokom zimskih meseci zalivamo ih na petnaestak dana i to velike sa litar, dva vode, a malim stablima sipamo po pola litra", rekao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima ovaj citrus na jesen mora da se unese u zatvorenu prostoriju jer ne podnosi mrazeve i nisku temperaturu. Idealna temperatura tokom zimskih meseci je od 12 do 15 stepeni, mada dobro podnosi i niže temperature, ali svakako ne niže od tri, četiri stepena.Listovi stradaju na temperaturi oko nule i minus jedan stepen, a kad je temperatura niža od -10 strada celo stablo. Limun ne voli ni pretople prostorije. Kada je temperatura unutar tokom zime dvadesetak stepeni, na proleće mu opadne svo lišće, ostanu samo plodovi. Novo lišće, ponovo izraste posle nekog vremena, ali to nije dobro, time mu se smanjuje njegova snaga i umanjuje rod."Ružica Jović kazala je da oni ove biljke iznose iz takozvane "limun sobe" sredinom aprila i tada ona kreće sa pripremama da užili nove sadnice.

"Granama koje imaju obim oko jednog centimetra, zasečem i oljuštim koru u dužini od dva centimetra. Taj deo ostaje na drvetu, ali u njega navlačim plastiču čašu sa humusom. Posle dva, do tri meseca čaša je puna žila i granu odsecam, a novu biljku sadim u saksiju. Vrlo je bitno da se čaša sa humusom zaliva sve vreme dok je na grani", izjavila je Jovićeva.Kako je dodala svih ovih godina koliko uzgajaju limunove nikada ih nisu prskali hemijskim preparatima, a samo su jedan ove godine prihranili sredstvom kupljenim u prodavnici.

"Dogodi se da se na lišću tokom zimskih meseci pojave vaši, ali ih uklanjamo vlažnim sunđerom. Unazad svih ovih godina prihranjivali smo ih samo dodavanjem novog humusa, a prvi put smo ove godine jednom stablu koje je imalo vrlo svetlo lišće dodali malo tečnog đubriva za citruse. Učinili smo to po nagovoru prijatelja i pokazalo se kao dobro, međutim nameravamo da i ubuduće za prihranu koristimo isključivo humus."Za bračni par Jović, uzgajanje limuna predstavlja izuzetno zadovoljstvo i razonodu u penzionerskim danima. Uživaju u pogledu na svoje dvorište ispunjeno više desetinama stabala ovog citrusa. Plodove ne prodaju već koriste za sopstvene potrebe i poklanjaju rođacima i prijateljima, dok sadnice prodaju po ceni od 1.500 do 2.000 dinara.Jovići se rado prisećaju vremena kada su na poklon dobili prve četiri sadnice limuna i krenuli sa njihovim uzgojem. Bilo je to u Đevđeliji 1976. godine, kada su se posle šest godina provedenih na radu u servisu Elektronske industrije u tom gradu kretali nazad za Nišku Banju. Dve, od četiri dobijene stabljike i dalje pažljivo čuvaju i srećom one ničim ne pokazuju da su već u "ozbiljnim" godinama.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/u-uzgoju-limuna-najvaznija-je-hrana-ali-koja/63513/

U Aleksandrovačkoj Župi završava se berba belih sorti grožđa. Dok se autohtona "tamjanika" uveliko prerađuje, "prokupac" i kasne crvene sorte braće se za desetak dana. U odnosu na prošlu, ova godina je namučila vinogradare. Rod, ukoliko ga ima je dobrog kvaliteta, ali su prinosi upola manji.Godina iskušenja za vinogradare. Posebno u rejonu Tri Morave. Sredinom maja tukao je grad, a potom su loza i grožđe stradali od plamenjače.Dragomir Rajković, vinogradar-vinar iz Gornjeg Zleginja, kaže da je kiša bila do polovine avgusta, tako da je plamenjača sa lišća sišla na grožđe i uništila rod.

Prema njegovim rečima, ljudi su i zaboravili kako se radi, a i dosta košta.

Grožđe su sačuvali najiskusniji – koji od njega žive. Lepi dani krajem leta i blaga jesen, pomogli su da zrno dobije na kvalitetu.

"Moralo je baš da se vodi računa kada da se prska. Mi smo sedam puta tarupirali travu, šišali u vinogradu, što do sad nije bilo", rekao je Saša Nikolić, vinogradar-vinar iz Vitkova.Milan Spasić, vinogradar-vinar iz Tržca kaže da su bukvalno 24 sata na liniji. "Sada moramo da propratimo svaki detalj u vinogradu u berbi, u preradi i u fermentaciji", ističe on.

Vinogradare u poslu usporava nedostatak mlade radne snage. U vinogradu srednje škole u Aleksandrovcu sa tim nemaju problema. Berba grožđa deo je praktične nastave.

Dejan Mihajlović, profesor vinarstva srednje škole "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu je rekao da su se ove godine deca bavila i zaštitom.

"Slušala su profesore i videla su koliko je bilo teže ove godine održati zdrav vinograd. Izvukli su suštinu – da nijedna godina ne može biti ista, makar se radilo i o istoj sorti grožđa", rekao je perofesor Mihajlović. Prinosi su prepolovljeni, kao i potražnja vina usled pandemije. Na predlog stručnjaka, Vlada je ograničila uvoz grožđa iz regiona, pooštravajući fitosanitarnu kontrolu.

"Morali smo da vodimo računa o sadržaju ohratoksina i o teškim metalima i o nizu drugih problema koji mogu da se jave ukoliko je grožđe lošeg zdravstvenog stanja, što je doprinelo da naši proizvođači grožđa mogu da plasiraju svoje grožđe i da ponuda i tražnja budu u neku ruku, jednake", kaže Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Plasman proizvoda omogućen je putem besplatne onlajn berze. To će kažu u Savezu, ubrzati preradu i prodaju, što će pomoći u prevazilaženju problema koje je ova godina donela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4101836/berba-grozdja-zupa-prinosi-rod.html

среда, 07 октобар 2020 09:03

Sve prednosti dvorodne maline

Malinari koji uzgajaju dvorodu malinu nastavili su berbu koja će trajati sve do prvih mrazeva, a zahvaljujući otkupnoj ceni koja je dostigla za ovu vrstu maline rekordnih 220 dinara, ovu godinu zaključuju kao uspešnu za domaće crveno zlato.

Prve sadnice poljske sorte "polke" Andrići iz Dragodola kod Osečine zasadili su pre tri godine, a plan im je da dvoroda malina na njihovom gazdinstvu zauzima čitav hektar površine. Darko Andrić objašnjava da je glavna prednost ove sorte produženo vremena plodonošenja, od sredine jula pa sve do prvih mrazeva, ali i što se po hektaru može očekivati prinos i preko 10 tona.

- Što se tiče prinosa, veoma sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima. Dobrim radom i primenom odgovarajućih mera mogu se postići rezultati koji su u rangu sa prinosom standardnih sorti. Dvorode sorte maline ispunile su sva očekivanja i svim malinarima bih preporučio njihovo gajenje ukoliko imaju uslove za to. Malo je zahtevnija po pitanju zemljišta od standardnih sorti, ali i dosta lakša za obradu. Po pitanju plasmana nema nikakvih problema, hladnjače ih vrlo rado uzimaju. Ovogodišnja cena "polke" je u rangu sa "vilametom", od 210 do 220 dinara za kilogram, što je sasvim zadovoljavajuće - kaže Darko Andrić, koji je student završne godine Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na smeru voćarstvo i vinogradarstvo.

Njegovo mišljenje dele i drugi proizvođači dvorode maline, a Milan Antonić kaže da je ova godina bila pogodna za gajenje "polke" jer nisu bile preterano visoke temperature.

- Potražnja za ovom sortom sada je očekivana, jer letnje maline nisu ispunile očekivane količine. S druge strane, "polka" ima i solidan prinos i zadovoljavajuću cenu koja, ako je gajena organski, dostiže i 250 dinara za kilogram - navodi Antonić.Ekspanzija gajenja remontantnih sorti u Srbiji, inače, bila je aktuelna pre nekoliko godina, ali su se u međuvremenu, po procenama, površine pod njima smanjile za trećinu. Razlog za to, kako tumači Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva, bili su nepovoljni vremenski uslovi i cena ove vrste maline koja ipak nije uspela da nadmaši cenu standardnih sorti.

- Remontantne sorte nikada ne mogu u srpskom malinogorju zameniti jednorodne. One samo mogu biti dopuna jednorodnim u pogledu produžetka berbe, iskorišćavanja određenih parcela za gajenje maline i uglavnom bi ih trebalo iskoristiti za prodaju u svežem stanju. Otkupna cena je visoka jer se veliki broj otkupljivača opredelio da plodove na domaćem i inostranom tržištu prodaje sveže, jer se time postiže viša cena. Zbog toga je i cena ranijih godina bila za određeni procenat viša u odnosu na jednorode sorte, ali taj trend nije nastavio uzlaznom putanjom - objašnjava Spasojević.Dvorode sorte maline, što je i dalje njihova prednost, zahtevaju manja početna ulaganja, po hektaru im je potreban manji broj sadnica, jako se brzo razmnožavaju i nije im potreban naslon. Na pojedinim parcelama čak i u prvoj godini davale su bolji rod u prvoj godini, za razliku od jednorodih sorti koje u plodonošenje ulaze u drugoj vegetaciji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/nova-sorta-spas-za-mnoge-malinare-zove-se-dvoroda-a-dobru-cenu-i-prinos-drzi-zbog/yksvqxe

среда, 07 октобар 2020 08:52

Može li u Indiji srpska jabuka da zameni poljsku?

Prva isporuka od osam kontejnera kreće sutra na „probu”. – Ako kupci iz Indije budu zadovoljni kvalitetom, našim voćarima se pruža velika šansaU Indiju će sutra krenuti prva isporuka srpskih jabuka. Kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za početak će to biti osam kontejnera. Nakon pregleda i provere kvaliteta izvesno je da bi naši proizvođači mogli da očekuju i stalni izvozni aranžman jabuka u Indiju, istakao je on.

Takva mogućnost najavljena je još u februaru ove godine kada je bilo reči o šansi da Srbija s Indijom napravi više sporazuma o trgovini i izvozu. Među nekoliko najperspektivnijih proizvoda našla se i jabuka, budući da je Indija, iako je peti najveći svetski proizvođač, takođe i veliki uvoznik ovog voća sa potrošnjom od više od dva miliona tona godišnje.

Srbija trenutno oko 80 procenata jabuka izvozi u Rusiju, što je za naše voćare i dalje najperspektivnije tržište. Stručnjaci, međutim, već dugo upozoravaju da je za Srbiju važno da izvoz jabuke organizuje i na druga tržišta jer Rusija poslednjih godina, podizanjem sopstvenih zasada, pokušava da smanji uvoz tog voća.

Nedimović je juče takođe rekao da je važno otvarati nova tržišta i naglasio da u poslednje dve godine, zahvaljujući saradnji s Upravom carina i Poreskom upravom, nije bilo problema sa vraćanjem pošiljki voća zbog neodgovarajuće robe, odnosno kvaliteta.

Vest da Srbija planira izvoz jabuka u Indiju objavio je i jedan od najuticajnijih poljoprivrednih portala „Fresh plaza”. Kako se navodi, većina jabuka koje su tokom leta dolazile na indijsko tržište bile su iz Čilea i sa Novog Zelanda, jer potrošači u toj zemlji vole da konzumiraju ovo voće tokom cele godine.

Inače, Indija nabavlja i jabuke iz Poljske, Italije, Turske, Španije, Belgije. Ove godine očekuje se da će uvoz tog voća biti uvećan jer je domaći rod, zbog vremenskih uslova, smanjen za oko 30 procenata. Uz to bilo je i problema s branjem voća zbog rigoroznih mera pandemije.

Portal navodi da naročito nedostaju kvalitetnije jabuke i da su sa Srbijom nedavno ugovorene prve isporuke od nekoliko kontejnera kako bi proverili kvalitet. Srbija bi, ističe se, mogla da bude još jedna opcija za nabavku jabuka za indijsko tržište. Ističe se da do sada u Indiji nije bilo ovog voća iz Srbije, ali da je „izgled srpskih jabuka obećavajući”. One bi, dodaje se, u ovom trenutku „mogle da budu alternativa za poljske” jer su cene jabuka iz Poljske naglo porasle.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/464009/Da-li-ce-u-Indiji-srpska-jabuka-zameniti-poljsku

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Oktobar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31