Članci poređani po datumu: уторак, 06 октобар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
уторак, 06 октобар 2020 14:32

Zaštita malinjaka posle berbe

Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti, jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u
zasadima maline, potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Berba jednorodnih sorti maline (Vilamet, Miker, Fertodi, Glen… ), je završena, ili je na višim terenima pri kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.
Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja i/ili insekata: Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata); Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi), Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis), Obični paučinar (Tetranychus urticae), Lisne vaši (Aphididae), Malinina mušica galica (Lasioptera rubi).
Prema rečima inženjera zaštite bilja, Bojana Milovića, iz Poljoprivredne apoteke ,,Zemljak” iz Kraljeva, u zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara
maline, pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na mladim izdancima ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri generacije godišnje.
,, Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%)
i bifentrina (0,05%) rano ujutru, ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemlj išta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U  malinjacima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje, ili uništavanje korova herbicidima- kaže sagovornik.
Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana, do dve nedelje tu da prave hlad mladim izdancima.
„Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim izdancima, koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih izdanaka van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijala koji bi mogao da napravi problem mladim izdancima. Krajem oktobra u malinjaku potrebno je nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka maline"- preporučuje Bojan.
Poželjno je nakon toga ove izdanke izneti van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih izdanaka, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim izdancima bolje uslove razvoja.
Malinu napada veliki broj štetočina, prouzrokovači biljnih bolesti, patogeni i korovi. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti i obezbeđuju zdrav i kvalitetan rod. Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i, uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina, koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.
,,Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu.” Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje maline, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz malinjaka i spaljivanje.
Korovi još jedna opasnost
Hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacija sa stručnim licima.
Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.
,,Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po
potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke! Navešću i primer zašto. Naime, ovog proleća nam se obratio jedan proizvođač, na žalost suviše kasno. Oko pola hektara roda pod malinom i jagodom je bukvalno uništio herbicidom, uzetim na svoju ruku. Tako da obavezno konultujte struku!,, ističe sagovornik.
Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju maline u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe izdanaka, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju . Naravno, navodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.
,,Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra zalivati zasade”, sugeriše Milović.
Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u
redosledu radnji. Proizvođači napominju da su neke voćne vrste ponovo procvetale. Ako je verovati starim zapisima očekuje nas hladna zima, koja bi mogla doprineti smanjenju populacije štetočina, koje su opet postale otporne na klimu i određene preparate. Problem je međutim što niske temperature da duži period mogu oštetiti i mlade izdanke!
Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i
mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu. Za razliku od pmenutih sorti maline i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se ,,kosi,, te se na taj način eliminišu zaraze. Berba polke još uvek traje i ukoliko ,,posluži,, vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom takođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa
poplava naglo porasla dnevna temperatura. Novi, mladi izdanci su puni cveta i roda, međutim noćne temperature sada ne pogoduju zrenju.
Grube procene govore da će rod maline u Srbiji biti manji, minimum za 30% u odnosu na lane. Tome su kumovali nestabilne cene ovog voća, niska ulaganja u
proizvodnju kao posledica niske cene gotovog proizvoda ali i klimatski šokovi, poput 22 stepena celzijusa zabeleženih 1. februara ove godine, gradonosnih oblaka i čestih kiša koje su kumovale infekcijama i truleži. Ove godine se jedino Azijska voćna mušica se javila sporadično, što je dobra okolnost. Šteta je što prinosi a ponegde i kvalitet nisu odgovorili ovogodišnjoj ceni, koja je konačno zadovoljila proizvođače. Da li će zadovoljavajuća zarada popuniti „stare rupe”, ili nova ulaganja znaćemo već na proleće, kada pregledamo malinjake!? Odluka je u svakom slučaju na proizvođačima.

Izvor: Agrobiznis magazin

уторак, 06 октобар 2020 14:26

Iskustvo Nemaca u vertikalnom uzgoju voća i povrća

Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

уторак, 06 октобар 2020 14:20

Izazovi u proizvodnji lešnika: Od požara do lopova

Dok se sela po Srbiji ubrzano prazne, ima i onih koji budućnost vide upravo u ruralnim sredinama. Međutim, malo je primera ljudi koji su brzi tempo urbane svakodnevnice zamenili seoskom idilom. Jedan Novosađanin više od decenije uspešno balansira između ove dve opcije. Kao gradsko dete, koje nikad nije imalo kontakata sa poslovima na polju, u jednom trenutku života odlučio je da se posveti i poljoprivredi. Nakon naporne radne nedelje u gradu gde je okružen svetom interneta i informacionih sistema, odušak nalazi u ataru svoje porodice. Upravo ta sredina mu je iznedrila brojne dogodovštine. Od borbe za bolji plasman na domaćem tržištu, elementarnih nepogoda, do jurnjave za lopovima.

Četrdesetdvogodišnji Ognjan Ilić je inženjer za računarske mreže i zaposlen je u Arhivu Vojvodine. Pored profesionalnog poziva on je i predsednik Udruženja proizvođača lešnika Srbije. Dvanaest godina se bavi voćarstvom na svom poljoprivrednom gazdinstvu u selu Živica blizu Požarevca. Oženjen je i ima sina.Pošto je želeo da sačuva svoju dedovinu koja je udaljena oko 200 kilometara od najvećeg grada Vojvodine, odlučio je da se posveti proizvodnji lešnika. Kuća sa okućnicom je ubrzo živnula, a na 2,5 hektara počeo je uzgoj popularnog koštunjavog voća.

– Nisam imao iskustva i početak je bio težak. Postojala je jedna leska u dvorištu koja je uvek davala značajnu količinu roda, pa sam na osnovu toga zaključio da ću, ukoliko zasadim drvo leske u ataru, imati dobre rezultate. Nazvao sam magistra Aleksandra Stojanovića iz Poljoprivredne stručne službe u Požarevcu koji me je posavetovao i posle nadgledao proces sadnje – kaže Ilić.

Mladi novosadski inženjer je prvo obavio duboko oranje, nakon toga je nađubrio zemlju mineralnim i stajnim đubrivom, a onda je istanjirao zemljište. Posle toga je zasadio 500 sadnica po hektaru. Kako kaže, "Bog ga je pogledao", jer je sledeća godina bila kišna i sadnice su se većinom primile.Sam proces proizvodnje lešnika se sastoji u prihrani zemljišta, orezivanju leske i njenoj zaštiti, sakupljanju lešnika, sušenju ploda, a u sušnom periodu neophodno je i navodnjavanje.

Ubrzo se suočio sa prvim problemima, koji su možda delovali banalno, ali za one bez iskustva ipak ozbiljno.

– Nisam znao da razaznam šta je korov, a šta leska, jer korov mnogo brže raste. Srećom, lako sam naučio da ih razlikujem na osnovu boje i oblika lista. Kupio sam trimer i počeo oprezno da kosim sve oko leske – priseća se Ognjan kroz smeh svojih početaka u poljoprivredi.

Ali izazovima tu nije bilo kraja. Neočekivana dešavanja počela su da se nižu. Od krađe lešnika, požara, pa sve do nedostatka radne snage.

– Prvo sam zbog masovne krađe sadnica izgubio oko 20 odsto zasada, da bi sledeće godine vatra zahvatila leskarnik. Komšija je zapalio biljne ostatke svoje pšenice i zbog njegove nepažnje plamen je prešao na obližnje parcele. Izgorelo je 30 odsto zasada – kaže naš današnji sagovornik.Nedavno je Ognjan na njivi zatekao lopova na delu dok mu je krao lešnik. Nakon jurnjave ga je sustigao i zadržao dok nije stigla policija. Osumnjičeni je priznao krivicu, a u njegovoj kući tokom pretresa pronašli su oko 40 kilograma ovog koštunjavog voća.

– Pokrenut je krivični postupak pred sudom od strane države, pošto u istražnom postupku imamo priznanje okrivljenog, kradenu robu, svedoke i prijavu policiji za koju imam samo reči hvale. Očekujem da će sud brzo presuditi – kaže Ilić

Trenutno mu je problem pronalaženje radnika. Rešenje za radnu snagu vidi u automatizaciji proizvodnje. Zato je nedavno nabavio mašinu za sakupljanje lešnika.

Takođe, osnovao je Udruženje proizvođača lešnika Srbije, čiji je predsednik. Cilj im je da se poboljša i olakša saradnja među proizvođačima u državi i da se uspešnije promoviše kvalitet domaćeg lešnika koji je bolji od uvoznog. Trenutno broje 200 članova.Sagovornik portala mojnovisad.com tvrdi da mnogi i ne znaju da lešnik zbog svog nutritivnog sastava doprinosi očuvanju zdravlja čoveka. Sprečava kardiovaskularne bolesti, smanjuje rizik od nastanka tumora, poboljšava pamćenje, smanjuje loš holesterol, jača imunitet, pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i utiče na zdrav razvoj fetusa. U sirovom stanju sadrži vitamine B i E, proteine, minerale i folne kiseline.

Bez obzira na sve izazove, ovaj Novosađanin ne namerava da odustane od poljoprivredne delatnosti. Godišnje proizvede oko dve tone lešnika u ljusci po hektaru.

A koliko je jaka ljubav prema onome što radi, govori i činjenica da ga ne sprečava ni alergija na ambroziju koja mu najveće zdravstvene probleme stvara upravo prilikom sakupljanja lešnika.

– Iz kancelarije u Arhivu Vojvodine izlazim motivisan jer znam da idem u njivu. Taj prelazak sa psihičkog na fizički rad pričinjava mi zadovoljstvo. Nadam se da ću posao proizvodnje lešnika i ujedno očuvanje dedovine, jednog dana preneti na sina, koji će nastaviti porodičnu tradiciju – završava svoju priču Ognjan Ilić.

Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/kako-je-novosadski-inzenjer-uhvatio-kradljivca-lesnika-u-okolini-pozarevca-id35973.html

уторак, 06 октобар 2020 14:17

Nedimović: U četvrtak kreće izvoz jabuka u Indiju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u četvrtak početi izvoz jabuke iz Srbije u Indiju. On je gostujući na TV Prva rekao da će u četvrtak biti poslato osam kontejnera jabuke brodom ka lukama u Indiji i da će to biti prvi kontigent i neka vrsta probe kako bi u Indiji videli kakav je kvalitet srpske jabuke.

Nedimović je kazao da je važno da se otvaraju nova tržišta. Takođe je rekao da u poslednje dve godine zahvaljujući saradnji sa Upravom carina i Poreskom upravom nije bilo problema sa vraćanjem pošiljki zbog neodgovarajuće robe, odnosno kvaliteta.

Rekao je da je zbog toga ranije mogao da bude ugrožen izvor u Rusiju, ali da se ipak to nije desilo i da danas sa kolegama iz Rusije postoji odlična saradnja te da se pošiljke dobro prate zahvaljujući elektronskim sistemima.

Naveo je i da je ove godine vladala velika potražnja za šljivom i malinom. Takođe, podvukao je da je ova godina rekordna i što se tiče ostvarenih rezultata u ratarstvu i da je prinos kukuruza 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

Ministar je rekao da su prinosi rekordni već tri godine zaredom i da je na nekim površinama iznosio i 10 tona po hektaru, a da je takođe cena nikad bolja. Naglasio je da svega ima dovoljno, kao i skladišnih kapaciteta bez obzira što niko nije mogao da predvidi toliki prinos, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/463922/U-cetvrtak-krece-izvoz-jabuka-u-Indiju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Oktobar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31