Članci poređani po datumu: субота, 24 октобар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
субота, 24 октобар 2020 14:19

Pripremite pčele za zimu

Najkasnije do početka oktobra pčele treba prihraniti i svim društvima obezbediti neophodnu količinu hrane za prezimljavanje. Društva treba da uđu u zimu sa 14 do 20 kg meda. Ako nema toliko hrane, dopunjuje se šećernim sirupom, čiji je sastav dva dela šećera i jedan deo vode (odnos 2 : 1) ili u odnosu 1 : 1. Društva treba izjednačiti, jača imaju nešto više legla, pa se od njih može oduzeti po koji ram i dodati slabijim društvima. Izjednačavanje društava treba raditi samo ukoliko su sva društva potpuno zdrava.
U ovom mesecu se izvodi i poslednje leglo, a matica prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Pčele postaju sve mirnije , a izleti su sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kada formiraju klube i počnu da žive u njemu. Češljeve protiv miševa postaviti na leta ,a dosadne i agresivne osice odstranićemo ako ispred košnica postavimo flaše sa malo piva ili slatke vode.
Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja će sadržati precizno definisane termine tretiranja čime ćemo obezbediti potpunu kontrolu nad količinom varoe u našim pčelinjacima. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama. Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou i isključuje prolećni tretman protiv ovog parazita.
Pčelinjak mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama
(da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile, pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama
ukoliko su temperature niže. Svi pčelari koji su u mogućnosti trebalo bi da ograde pčelinjak.
U oktobru se može saditi medonosno drveće i žbunje, pa se savetuje da se obavezno posadi bar poneka biljka, na pčelinjaku ili njegovoj blizini. To može bitii i
neka voćka, ili razno samoniklo drveće i žbunje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Objavljeno u Пчеларство
субота, 24 октобар 2020 14:12

Na sajmu šljiva pobedila rakija od jabuke

Na 15. Sajmu šljiva, nedavno održanom u Osečini, rakija od jabuke Šekiba Gojaka iz Brodareva odnela je pobedu u kategoriji najbolja voćna rakija.

Кomisija za ocenjivanje kvaliteta na čelu sa profesorom Ninoslavom Nikićevićem jednoglasno je izabrala "mučenicu" koju je Šekib proizveo za najkvalitetniju.

Gojak ističe da mu ovo priznanje puno znači i predstavlja dodatni podstrek da nastavi sa proizvodnjom rakije, kojom se uspešno bavi već dve decenije.

- U celom procesu je veoma važna čistoća, pa jabuke koje stavljam u rakiju perem u nekoliko voda. Izuzetno sam srećan što sam uspeo da osvojim ovo priznanje, ali i prvu nagradu i medalju na sajmu u Aleksincu, koji je održan početkom godine - naglašava Šekib.

Inače, ovih dana u voćnjaku Šekiba Gojaka sakupljaju se jabuke, melju i stavljaju u kace, a Gojak kaže da je šljivovicu već počeo uveliko da peče.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3047104/na-sajmu-sljiva-u-osecini-najbolja-rakija-od-jabuke

субота, 24 октобар 2020 14:09

Gde se najviše prodaju lažni organski proizvodi?

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Takvi proizvodi najviše se izvoze u zemlje Evropske unije i izvoz je vredan oko 25 miliona evra. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju, to jest da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama. Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju kako bi se ona zaštitila i potrošačima pomoglo da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Pandemija je značajno promenila navike potrošača koji se okreću zdravijoj hrani. Ovo otvara mogućnost i za malverzacije, budući da na domaćem tržištu ostaje svega oko jedan odsto organskih proizvoda.

U udruženju „Serbija organika”, koje okuplja veliki broj proizvođača, kažu da organske proizvode nije moguće vizuelno razlikovati od konvencionalno uzgajanih. Crvljive jabuke ili kvrgavo voće nisu organski proizvodi. To je česta zabluda kupaca koju pothranjuju i pojedini poljoprivredni proizvođači, ističe udruženje na svom zvaničnom sajtu, odgovarajući na neka od najčešćih pitanja potrošača.

Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze s organskim, pre se može reći da su to zapušteni, u najgorem slučaju – pogrešno tretirani proizvodi.

Kako objašnjavaju, organski proizvodi uglavnom izgledaju reprezentativno, mada to zavisi i od sortimenta, klimatskih uslova. Miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanih sadržaja nekih materija, kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike.

Ipak, jedini dokaz da kupujete domaću organsku hranu jeste to da ona poseduje sertifikat. Ovo je garancija da je ona proizvedena prema zakonskim standardima, a regulativa nalaže proizvođačima da proizvode jasno obeleže nacionalnom oznakom za organsku hranu.

Ako takvog znaka nema, već se navodi samo „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije u pitanju kontrolisan i sertifikovan proizvod.

Od 2010. do 2018. površine na kojima se uzgajaju organski proizvodi povećane su sa 5.800 hektara na 19.200. Smatra se da su i veće jer ne postoje zvanični podaci o površinama sa kojih se sakupljaju šumski plodovi – divlje jagodasto voće, pečurke i lekovito bilje.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sredinom ove godine imali su priliku da konkurišu za subvencije koje su uvećane 400 odsto u odnosu na 2019. i iznose 26.000 dinara po hektaru. Tako oni sada dobijaju oko pet puta veće iznose od onih koji pripadaju ratarima i ostalim proizvođačima biljne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465190/Lazni-organski-proizvodi-najvise-se-prodaju-na-pijaci

Ambasador Indije Subrata Batačardži očekuje da će indijski uvoznici biti zadovoljni kvalitetom jabuka iz Srbije koje su na putu za tu zemlju. U intervju za današnji Blic, ambasador je rekao da je raspored isporuke usaglašen tako da odgovara i izvozniku i uvozniku. "S obzirom na to da je pošiljka jabuka još na putu za Indiju, indijske vlasti još nisu dobile jabuke. Uzimajući u obzir da su jabuke iz voćnjaka iz kojih se izvoze uglavnom visokog kvaliteta, pretpostavljam da će indijske kompanije uvoznice biti zadovoljne kvalitetom jabuka", rekao je Batačardži. On je naveo da je prva inicijativa srpskog ministarstva poljoprivrede o izvozu jabuka bila u decembru 2016. godine, te da se o tome razgovaralo u novembru 2017. kada je ministar Nedimović bio u Indiji. "U međuvremenu su usledile brojne razmene prepiski između ministarstava i ambasada u dve zemlje o pitanjima vezanim za biljni karantin i analizu rizika od štetočina. Tim indijskih stručnjaka posetio je srpske u decembru 2019. kako bi proverio proceduru koju su sproveli srpski proizvođači jabuka za proizvodnju,skladištenje i pakovanje jabuka, i izvršio inspekciju velikog broja srpskih zasada jabuka radi prikupljanja svih relevantnih podataka", objasnio je Batačardži. Naveo je i da postoji velika mogućnost da poljoprivreda odigra važnu ulogu u izvozu Srbije u Indiju koja godišnje uveze poljoprivredne proizvode u vrednosti od 16,9 milijardi američkih dolara. "Indija je 2019. uvezla svežeg voća u vrednosti od 507 miliona dolara, a od toga su jabuke vredne 217 miliona. Stoga nije ni čudo što je indijsko tržište privuklo pažnju srpskih proizvođača jabuka", rekao je ambasador. Ocenio i da Srbija može da ima koristi od indijske stručnosti u proizvodnji visokokvalitetnih poljoprivrednih mašina po pristupačnoj ceni. "Tri indijske marke traktora, Tafe, Mahindra i Sonalika, proizvode se, odnosno sklapaju u Srbiji", rekao je Bazačardži. Najavio je da će sledeće godine indijske kompanije ponovo doći na Poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Kao oblasti u kojima bi se saradnja mogla proširiti, on je naveo farmaciju, IT sektor i turizam, jer Srbija svojim liberalnim viznim režimom privlači indijske turiste. "Srbija takođe ima kapacitet da privuče indijske filmske produkcijske timove, jer je poslednjih godina u Srbiji snimano više bolivudskih filmova. Ajurveda i biljni turizam mogu da budu još jedno područje od zajedničkog interesa", rekao je indijskih ambasador.

Objavljeno u Тржиште
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Oktobar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31