Članci poređani po datumu: понедељак, 19 октобар 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
понедељак, 19 октобар 2020 09:12

Širi se beogradska Veletržnica

Kompleks Veletržnice Beograd u Bloku 53 uskoro bi trebalo da dobije nove sadžaje na većoj površini. Kako se navodi u izmenama PDR-a koje su na javnom uvidu, planira se proširenje postojećeg kompleksa Veletržnice, uz izgradnju neophodnih logističkih sadržaja, kao i saobraćajnica i komunalne infrastrukture.

Područje privredne zone Auto-put u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu za blokove 42 i 48 u okviru Bloka 53 je zona atraktivna za sadržaje komercijalnog i komercijalno‐skladišnog karaktera. Širenje ove zone duž auto-puta zahteva dodatno uređenje i opremanje komunalnom infrastrukturom, izgradnju denivelisanih pristupa auto-putu, izgradnju paralelnih saobraćajnica i poprečnih veza, uz ograničenja nastala funkcionisanjem aerodroma i radiofara.

Planom je predviđeno da se Veletržnica sa postojećih 177.805,97 m2 proširi na 518.118,01 m2. Takođe, u planu je i povećanje površine za privredne zone sa sadašnjih 54.737,72 m2 na 137.574,16 m2.

U skladu sa planom razvoja i mreža saobraćajnica, koja sada zauzima 14.590,02 m2, biće proširena na 50.152,57 m2.
Kako se navodi, Ulica Prekonoška (saobraćajnica 1‐1) ostaje u rangu ulice drugog reda. Planira se njeno produženje do planirane Ulice IX, koja se povezuje na postojeću petlju Grmeč. Ova petlja predviđena je važećim Planom za rekonstrukciju koja će omogućiti kvalitetnije povezivanje predmetne zone na Autoput Beograd–Šid.

U južnom delu planirana je saobraćajnica 2a‐2a, koja predstavlja produžetak Ulice Marka Čelebonovića i povezuje predmetni prostor sa Bežanijskom kosom na jednoj, odnosno sa planiranom privrednom zonom uz autoput, na drugoj strani. Ova saobraćajnica ima rang ulice prvog reda. Saobraćajnica T6, koja tangira predmetni prostor sa istočne strane, dobija rang magistrale.

Nosilac izrade plana je Urbanistički Centar doo, a rani javni uvid traje do do 2. novembra 2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3042515/beogradska-veletrznica-dobija-nove-sadrzaje-u-planu-sirenje-kompleksa-gradnja-saobracajnica-i

понедељак, 19 октобар 2020 09:01

Udružili se mladi uzgajivači ovaca

Devetorica mladih, vrednih, uglavnom veterinara, agroinženjera i inženjera stočarstva, domaćina iz devet mesta od Kragujevca, Despotovca, Jagodine, preko Kruševca i Smedereva do Čačka, pokrenuli su ozbiljne farme ovaca i ujedinili se u zajedničku zadrugu.
Ovi domaćini odlučili su da svoje porodice i budućnost grade na selu i, uprkos očekivanjima, ne pobegnu u grad ili inostranstvo. Zahvaljujući njima i njihovom primeru i srpska sela sve više počinju da budu pod konac. Krase ih uređene farme, krcate hale, i hangari, automatske čistilice, hranilice, mašine, traktori, ali i nove ideje i nova energija.

Da sve više mladih, obrazovanih, odlučuje da se vrati u svoja rodna mesta i da žive od poljoprivrede, svedoči baš ova stočarska zadruga u zadružnom "Savezu Šumadije i Pomoravlja, Jagodina".

Mihailo Pantić (16) iz sela Brzan kod Batočine ne razmišlja da "beži" iz rodnog sela i porodične farme ovaca, koja broji 200 grla. Roditelji Nenad i Danijela su njemu i trinaestogodišnjoj sestri Marijani izgradili oslonac i sigurnost, a posao koji su započeli planira da nastavi.

- Farmu ovaca francuske rase il de frans smo osnovali 2012. godine, ali teško i odricanjem, malo-pomalo, jer nam ništa nije bilo servirano na tacni - priča glava porodice Nenad (42). - U šali kažem da je za uspeh na samom početku bila važna trojna vlada - zemlja se vodi na majku, gazdinstvo na suprugu, a ovce na mene, pa smo svi međusobno povezani i uslovljeni jedni drugima.

Nenad ne zaboravlja kako je starim, poluraspalim "kecom" išao u Suboticu po ovna, čistokrvne rase. Sa setom i ponosom u isto vreme, seća se da je "otac" stada Gabrijel bio skuplji nego auto kojim ga je dovezao na farmu. I koliko su se odricali da bi tih 700 evra, tada ogromnih, platili za početak sna. Danas je ovaj ovan u zasluženoj penziji, ljubimac i maskota farme Pantić. A sve ovce "francuskinje" imaju uredne papire i potvrdu o pedigreu. Jagnje se tri puta u dve godine, a prosek im je 1,8 jaganjaca po ovci. Ova rasa se gaji pre svega zbog ukusnog mesa, ali se zarađuje i od prodaje rasnih grla.

- Žao mi je što moj otac nije dočekao da vidi kakvu smo farmu napravili, jer sve vreme dok sam išao napred, pratile su me očeve reči i bodrenja - s knedlom u grlu govori Nenad. - A isto to sada govorim svojoj deci. Da budu uporni, da se strpe, jer svaki rad i trud na kraju budu nagrađeni. Oni su i odlični đaci i imaju mnogo obaveza na farmi. Govorim im da zapnemo kada treba, a da će i za odmor i uživanje biti vremena. Volimo da putujemo, naši vikendi i letnji i zimski predasi su nam neprocenjivi.
Pantići su samo jedna karika u lancu ujedinjenih domaćina Šumadije i Pomoravlja. Sedište Zadruge je kod Senića u Sečnju kod Čačka, porodice sa troje male dece. Ideja je potekla od Mladena Minića (36), mladog inženjera stočarstva koji je svoje roditelje nagovorio da se iz Jagodine gde su živeli presele na dedovinu, selo Sekurič i pokrenu farmu umatičenih ovaca austrijske rase virtemberg.- Imamo zasada 200 grla na našem gazdinstvu, ali imam velike planove sa zadrugom - kaže ambiciozni Mladen. - Nameravamo da naša priča bude stub razvoja i doprinosa stočarstvu. Čistokrvne ovnove rase virtemberg ćemo nabaviti u Austriji, iako koštaju od 600 do 1.500 evra. U Sečnju će biti sedište, otkup, prodaja i farma sa kvalitetnom genetikom. Za početak ćemo imati 50 grla, ali ćemo vremenom proširivati stado.Mladen i njegova devojka Marina (27) svoju i budućnost svoje dece vide baš ovde, okruženi pašnjacima, pšeničnim poljima, svojim stadom... Ovo dvoje mladih i vrednih uskoro će postati roditelji, a nisu ni stigli da se pozabave venčanjem. Mladen je odlučio da svoju buduću suprugu zvanično zaprosi pred objektivom našeg foto-reportera. Naravno da je odgovor bio - "Da"!MLADEN ima i voćnjak od 75 ari pod kupinom, ali i devet hektara livada i oranica pod kukuruzom, ječmom, detelinom. Počeo je sa manje od 100 grla, ali je ulagao pametno i duplirao je stado. Dok je o tome pričao na poznatoj televizijskoj poljoprivrednoj emisiji "Znanje i imanje", Marina ga je spazila i zaljubila se na prvi pogled. Lako ga je, veli, pronašla preko društvene mreže. S druge strane, Mladen je presrećan što ga je pronašla "bolja polovina" sa istim interesovanjima i pogledom na svet.

Pre zadruge osnovao sam Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, koje sada broji oko 500 članova, gde sam stekao uvid ko je zainteresovan da se ozbiljno bavi ovim poslom - kaže Mladen Minić. - Pokrenuo sam ga zbog novih ideja, i da bih mladima olakšao da se upuste u ovaj posao, kao stub za doprinos i razvoj stočarstva u našoj zemlji. Uz našu pomoć mogu da registruju gazdinstvo, izrade biznis plana, povoljno nabave poljoprivredne mašine, repromaterijal, saznaju na šta sve imaju pravo kao pomoć države. Primer je da za svako umatičeno grlo država daje po 7.000 dinara godišnje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/926310/zive-srpski-san-zemlji-predaka-mladi-uzgajivaci-ovaca-kragujevca-cacka-odlucili-udruze-snage-osnuju-zadrugu

Objavljeno u Овчарство

Urednik "Agrobiznis magazina" i stručnjak za poljoprivredu Goran Đaković kaže za RTS da su se poljoprivrednici veoma brzo prilagodili poslovanju u vreme epidemije, a da će naredna godina biti najbolja za njih, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije.Goran Đaković podseća da je na popčetku epidemije, već u aprilu, formirana elektronska platforma na kojoj su registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla da daju svoju ponudu."Pošto sam proizvođač jagoda, imam iskustvo da sve što smo imali proletos, prodali smo bukvalno sa kućnog praga. Da smo imali, prodali bismo i pet puta više. Kako se situacija razvijala, tržište se relaksiralo i rešavao se problem plasmana proizvoda", ističe Đaković.

Smatra da poljoprivredni proizvođači danas sasvim solidno i lepo plasiraju svoje proizvode.

"Bilo je problema oko organizacije proizvodnje. Morali su da dobiju dozvolu da bi se kretali. Kada je u pitanju povrtarstvo, problem su bile zatvorene pijace, ali posle je sve to živnulo", kaže Đaković.

Ističe da je veoma dobro što se u ovom periodu izgradio odnos između potrošača i proizvođača. Savetuje da se potrošači raspitaju za dobre poljoprivredne proizvođače i uspostave direktan kontakt.U toku je berba jabuka, a Goran Đaković kaže da Srbija 80 odsto svojih jabuka izvozi u Rusiju.

"To jeste dobro, ali nije dobro imati samo jednog kupca. Treba nam više tržišta. Sada otvaramo tržište Indije. Prva količina jabuka je otišla u Indiju", priča Đaković.

Naglašava da je Indija veliki svetski proizvođač jabuka, ali da je uvozi, kao što radi i Srbija.

"Jabuka ne može da bude sveža cele godine. Možemo da je čuvamo od septembra i oktobra, kada je beremo, sve do aprila, ali imamo period od aprila do juna kada nemamo svoje jabuke. Ne možemo ih večno čuvati", objašnjava Đaković.

Kaže da se još čekaju rezultati izvoza u Indiju, jer su jabuka tek negde na pola puta do odredišta.

"Prošle godine smo imali nešto nižu cenu i probleme sa izvozom u Rusiju jer je bila smanjena potražnja. Ove godine je mnogo bolja situacija i mnogo je bolja cena. Nadamo se da će tako i ostati", navodi Đaković.Mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Goran Đaković preporučuje da prvo iznajme kuću na selu, ako nemaju svoju.

"Živite tamo tri, četiri meseca, što kažu pojedite kilogram soli sa svojom porodicom i vidite da li ste za takav život. Od poslovnih ideja, voćarstvo je interesantno - jabuka, ali ako imate više novca i borovnica. Ako imate malo vremena da radite, a višak novca - to je lešnik, ako nemate uopšte vremena, onda orah", savetuje Đaković.

Ističe da je ratarstvo namenjeno za one koji imaju veće površine za proizvodnju, a da se u povrtarstvu pokazalo da se u poslednjih pet godina najviše isplati proizvodnja paprike i paradajza, a najmanje lubenice i kupusa.

Đaković očekuje da će naredna godina biti najbolja za poljoprivrednike, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije u poljoprivredi.

"Dolazi nam 50 miliona dolara od Svetske banke. Negde na proleće treba da počne taj projekat, gde će i mali i veliki poljoprivrednici avansno dobijati novac. Bespovratno i avansno će dobiti 50 odsto investicije, 40 odsto će finansirati banka, a 10 je njihovo učešće. Mislim da nikad nije bilo moguće dobiti povoljnije uslove", kaže Goran Đaković.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4117123/goran-djakovic-poljoprivreda-investicije-najbolja-godina.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Календар

« Oktobar 2020 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31