NAJNOVIJE VESTI
25.04.2015.

Sve o sadnji krompira

Postavio: Agropress
Datum: 24.04.2015.
RSS
Poslednja vest Krompir(Solanum tuberosum) poreklo iz Južne Amerike, je biljka široke primene, nazivaju ga i drugim hlebom. Oblik, veličina i hemijski sastav krtola zavisi od sorte i uslova gajenja. Krtole se koriste za ishranu, preradu i razmnožavanje krompira kao sadni materijal. Krompir zahtva duboka, laka i rastresita zemljišta bogata hranjivim materijama. Odgovaraju mu slabo kisela zemljišta, pH 5,3-6,0. Postizanje visokih prinosa adekvatnih primenjenoj agrotehnici, đubrenje i kvalitetu sadnog materijala, omogućuje 350-400 mm padavina tokom vegetacije. Eventualni nedostatak vlage nadoknađuje se navodnjavanjem (tri do pet puta tokom vegetacije 20-40 l/m2). Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani. To je svakodnevna komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od koje se spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi. Hemijski sastav krompira je vrlo složen. U njemu u proseku ima : 70 odsto vode, 17-23 odsto skroba, dva odsto azotnih jedinjenja, jedan odsto mineralnih soli, jedan odsto celuloze, 0,15 odsto masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4 odsto šećera, 2,5 odsto pektina, ...

Agropress
agropress_logo

Setva obavljena na 15 odsto površina

Postavio: Agropress
Datum: 24.04.2015.
RSS
Setva obavljena na 15 odsto površina Prema podacima Privredne komore Srbije setva je odmakla na oko 15% planiranih površina. Taj važan posao će se intenzivirati u narednih desetak dana. Pod kukuruzom će se naći najveće površine, oko 1.1 milion hektara. Suncokret i soja zauzeće oko 180.000 ha, a šećerna repa oko 60.000 ha, podaci su PKS. Nenad Budimović zadužen za sektor agrara u PKS navodi da su poljoprivrednici svake godine u istom problemu kada je reč o finansiranju setve. Možda bi se pomak u tom smislu mogao očekivati naredne godine. "Mislim da će Zakon o predsetvenom finansiranju ublažiti hroničan nedostatak novca, koji poljoprivrednici moraju da izvade iz džepa kako bi finansirali prolećnu setvu", kaže Budimović. Izvor: RTV

Agropress

Pesticidi kao droga za pčele

Postavio: Agropress
Datum: 24.04.2015.
RSS
Pesticidi kao droga za pčele Kao nikotin neke ljude, tako i pojedini pesticidi izgleda privlače pčele, iako je to loše za njih, upozoravaju naučnici. Nova istraživanja, kako na terenu, tako i u laboratorijama, pokazala su da pčele ne izbegavaju cvetove biljaka tretiranih pesticidima iz grupe neonikotinoida koji su ranije dovedeni u vezu sa poremećajima u memoriji i navigaciji pčela. U Evropskoj uniji je do 1. decembra na snazi dvogodišnja zabrana korišćenja neonikotinoida na poljima zasejanim biljakma koje privlače pčele. U laboratorijskim uslovima pčele ne samo da nisu izbegavale hranu sa neonikotinoidima, nego su joj čak davale prednost, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Priroda (Nature). “Sada imamo dokaze da pčele vole da jedu pesticidima kontaminiranu hranu”, istakla je autorka istraživanja Džeraldin Rajt (Geraldine Wright) sa Univerzisteta Njukasl (Newcastle). To pokazuje, kako je rekla Rajt, “da kao i nikotin, neonikotinoidi mogu da deluju kao droga i da učine hranu koja ih sadrži privlačnijom”. Neonikotinoidi su laboratorijski sintetisani pesticidi bazirani na hemijskoj strukturi nikotina. Koriste se na veliko za tretiranje semenskog materijala. Napravljeni su da ih biljka aposrbuje dok raste a deluju na nervni sistem insekata štetočina. U ranijim istraživanjima utvrđena je veza između neonikotinoida i slabljenja memorije i navigacijskih funkcija kod pčela, čime im se ...

Agropress

Direkcija za kupovinu domaćeg mleka

Postavio: Agropress
Datum: 24.04.2015.
RSS
Direkcija za kupovinu domaćeg mleka Kako se navodi u saopštenju kancelarije za saradnju sa medijima, cena obranog mleka u prahu je 420, a punomasnog 460 dinara po kilogramu, sa PDV-om.Obezbedjeno je 500 miliona dinara za otkup mleka u prahu, odlučeno je na današnjoj sednici Vlade Srbije. Jovanović: Pozdravljamo odluku vlade o otkupu mleka u prahu Udruženje proizvodjača mleka Srbije pozdravilo je odluku Vlade Srbije da Republičkoj direkciji za robne rezerve odobri otkup preradjenog mleka u prahu domaćeg porekla u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara. "Mi na ovu odluku vlade gledamo pozitivno, pozdravljamo je, i očekujemo da će u narednom periodu onoliko brzo koliko se zalihe kod prradjivača smanje, praktično se i osloboditi pritisak na ovaj sektor proizvodnje sirovina koji jeste najugroženiji", rekao je Tanjug u predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvodača mleka Srbije Ljubiša Jovanović. Uz podsećanje da je Udruženje proizvodača mleka Srbije, zajedno sa preradjivačima pre dva meseca pokrenulo inicijativu kod Vlade Srbije za otkup tržišnih viškova kod proizvodjača, Jovanović je rekao da je u tom periodu bilo ozbiljnijih otkazivanja ugovora kod farmera za otkup mleka, a postoji i dalje dalje pritisak da se otkupna cena smanji. "Preradjivači to pravdaju zalihama u prvom redu mleka u prahu, koje je zbog nekonkurentnosti domaće i velike ...

Agropress

Zdrav kapital za siguran posao

Postavio: Agropress
Datum: 24.04.2015.
RSS
Zdrav kapital za siguran posao Nakon obelodanjivanja prodaje 700 hektara poljoprivrednog preduzeća „Aleksa Šantić” u istoimenom selu somborskog atara beogradskoj firmi „Agriser” d. o. o., iza koje stoji moćna italijanska konditorska firma „Ferero”, opšti je utisak u naselju potomaka solunskih boraca da je višegodišnjoj agoniji firme od koje zavisi celo selo, konačno došao kraj. Svoj optimizam zaposleni u „Aleksi Šantiću” u restrukturiranju temelje na činjenici da je, osim kupovine 700 hektara namenjenih proizvodnji lešnika kao tek prve faze privatizacije njihovog preduzeća, konditorski mastodont s Apenina na njihovih 40 hektara još zimus zasnovao rasadnik leske sa 700.000 sadnica na osnovu jesenas potpisanog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Pošto se radi o višegodišnjim zasadima, Šantićani s mnogo razloga računaju da im je posao u ovakvoj vrsti proizvodnje koštunjavih plodova obezbedjen za sledeće pola veka. – Očekivanja radnika „Alekse Šantića” su velika, velika je nada pre svega za poslom – kaže predsednik sindikata u „Aleksi Šantiću” u restrukturiranju Aleksandar Petković. – Kupac naše zemlje, „Ferero”, ozbiljna je svetska firma, a pošto se radi o višegodišnjim zasadima koji traže vredne ruke, ljudi se potpuno opravdano nadaju da će biti obezbedjeni i u tom smislu. Kako kažu u tom preduzeću, nakon odluke Republičke agencije za privatizaciju da novi vlasnik plodne šantićke ...

Agropress

Sve o gajenju kupusa

Postavio: Agropress
Datum: 23.04.2015.
RSS
Sve o gajenju kupusa Kupus se uzgaja iz rasada, sasvim retko direktnom setvom. Rasad ranih sorti proizvodi se u toplim lejama u rano proleće. Rasad treba prihranjivati kada biljke dobiju 1-2 stalna listića, rastvorom azotnih đubriva (30 kg KAN-a na 10 l vode). Rasađivanje: Za uzgoj ranog kupusa zemljište se u jesen poore na dubinu od 25-30 cm. Na proleće pre sadnje vrši se kultiviranje i drljanje pri čemu se zemljište još bolje usitni i izravna ili se naprave brazde, zavisno od načina navodnjavanja. Za kasnu proizvodnju kupusa, ukloni se najpre predkultura, a zatim se poore nešto pliće a potom kultivira i drlja. Kupus kao i ostale kupusnjače odlično reaguje na đubrenje stajnjakom i ostalim vrstama organskog đubriva. Sveže stajsko đubrivo se unosi prilikom dubokog oranja, a zgorelo u proleće i to: 40-50 t/ha nezgorelog stajnjaka, i 20-30 t/ha dobro zgorelog. Mineralna đubriva se primenjuju tokom proleća, pre kultivacije ili pred rasađivanje i to 300-400 kg azotnih, 400-600 kg superfosfata i 200-300 kg kalijumovih đubriva po hektaru. Kod proizvodnje ranog kupusa kalijumova i 2/3 fosfornih đubriva se unosi u jesen. PRE SADNJE POTREBNO JE INKORPORIRATI HERBICID TREFLAN ILI ŽUPILAN ES-48 U DOZI OD 1,5-2 l/ha. Rasađivanje se vrši krajem marta i početkom aprila kod ...

Agropress

Za Imlek, Bambi i Knjaz Miloš još 100 mil EUR

Postavio: Agropress
Datum: 23.04.2015.
RSS
Za Imlek, Bambi i Knjaz Miloš još 100 mil EUR U tri najveće domaće kompanije Imlek, Bambi i Knjaz Miloš, koje su odnedavno u vlasništvu londonskog investicionog fonda Mid Europa Partners, novi vlasnik u narednih tri do pet godina uložiće još 100 mil EUR, rečeno je danas na zvaničnom predstavljanju tog fonda. Fond koji je nedavno za 575 mil EUR kupio Danube Foods Group, u okviru koje su poslovale ove tri kompanije i dve mlekare u Makedoniji i Republici Srpskoj, ubuduće će poslove tih firmi voditi pod novim, lokalnim imenom Moji brendovi. Novo rukovodstvo danas je najavilo ambiciozne planove za Imlek, Bambi i Knjaz Miloš, od kojih očekuju da će u narednom periodu postati regionalni lider u svojoj oblasti, a to će se postići, kako su rekli, novim ulaganjem, širenjem, unapređivanjem brendova, inovacijama, što će dovesti i do novih zapošljavanja. Izvor: ekapija

Agropress

Ministarka Bogosavljević Bošković u Briselu

Postavio: Agropress
Datum: 23.04.2015.
RSS
Ministarka Bogosavljević Bošković u Briselu Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković boraviće danas u radnoj poseti Briselu gde će se sastati sa Monik Pariat, zamenikom generalnog direktora Generalnog direktorata Evropske Komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj, zaduženom za poljoprivredu.Bogosavljević Bošković će imati i bilateralni sastanak sa Francom Unterštelerom, ministrom životne sredine, klime i energetike Baden-Virtemberga, najavljeno je iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Izvor : Naslovi.net

Agropress

Zaraženo pileće meso nije ušlo u Srbiju

Postavio: Agropress
Datum: 23.04.2015.
RSS
Zaraženo pileće meso nije ušlo u Srbiju Od novembra do aprila na naše tržište stiglo sedam pošiljki ili 129 tona piletine poljskog proizvođača, ali nijedna nije sa datumom proizvodnje u kome je pronađena salmonela enteriditis, tvrde za „Politiku” u Upravi za veterinu U Srbiju nije uvezeno salmonelom zaraženo pileće meso iz Poljske i zdravlje potrošača na našem tržištu nije ugroženo, tvrde za „Politiku” u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Prema njihovim podacima od novembra prošle do aprila ove godine na naše tržište je uvezeno 129 tona ili sedam pošiljki piletine proizvođača „Animex Foods Spolka” iz Poljske za potrebe jednog velikog trgovca u Srbiji, ali nije reč o partijama proizvedenim 4. novembra u kojima je pronađena salmonela enteriditis. Od EU komisije smo 1. aprila dobili obaveštenje o upozorenju koje je Francuska poslala 19. marta o nalazu salmonele enteriditis u zamrznutom fileu živine, uvezenom iz Poljske, uzorkovanom 4. marta 2015. godine i za koje postoji informacija da je iz istog objekta u Poljskoj distribuirano meso u Italiju, Belgiju i Nemačku. U obaveštenju RASFF (Evropskog sistema za uzbunjivanje i obaveštavanje o nebezbednoj hrani) nije navedeno da je reč o istoj proizvodnoj partiji koja je mogla da uđe u Srbiju, nego je nadležni organ Poljske zatražio da se ispita lista distribucije ...

Agropress
Ostali tekstovi »