NAJNOVIJE VESTI
04.08.2015.

Bez bacanja ostecenih plodova

Postavio: Agropress
Datum: 03.08.2015.
RSS
Poslednja vest Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu procenjuje da se oko trećina hrane na svetu baca. Ovde u SAD bacaju se ogromne količine voća i povrća iz samo jednog razloga. Zato što ne izgledaju zadovoljavajuće, odnosno, savršeno. Svake nedelje Elizabet Benet seče na kriške oko 230 kilograma jabuka, pošto njeni zaposleni – žene beskućnice i bivše zatvorenice – vade sredinu jabuke i odstranjuju trule delove. Elizabet Benet je magistar antropologije hrane i prošlog novembra je, u jednom kulinarskom inkubatoru u Vašintonu, otvorila kompaniju “Fruitcycle”. Njenakompanija pravi voćni čips od jabuka koje su odbačene. “Do danas smo iskoristili skoro pet tona jabuka, koje bi inače bile bačene”. Lokalni uzgajivač Met Harš donosi na pijacu svoje “nazovi ružne” jabuke upravo za nju. “Povrće uzgajamo na 16 hektara, a na drugih 16 voće. Od ukupnog prinosa 10 odsto je ili trulo ili na neki način načeto. Pošto te proizvode ne možemo da ponudimo potrošačima prinuđeni smo da ih bacimo”. Benet prodaje čips od jabuka malim radnjama u okolini Vašingtona, dok su pregovori sa velikim lancem supermarketa u toku. “Ljudi ga obožavaju. Čips pravimo od ...

Agropress
agropress_logo

Britanci zastitili nacionalni specijalitet od jabuka

Postavio: Agropress
Datum: 03.08.2015.
RSS
Britanci zastitili nacionalni specijalitet od jabuka Evropska komisija je 29. jula saopštila da će registrovati britanski tradicionalni fil od bremli jabuka kao zaštićenu poslasticu u Evropskoj uniji. Fil je registrovan kao garantovano tradicionalni proizvod, poput čuvenih italijanske pice napolitana i mocarele i slovenačke prekmurske gibanice. Reč je o filu u kojem je glavni sastojak sorta jabuka poznata kao pogodna za kolače od 19. veka. Bremli jabuke datiraju iz 19. veka i prvi put ih je izložilo londonsko Kraljevsko hortikulturalno društvo1876. godine, navela je Komisija. Ta vrsta je na Nacionalnom sajmu jabuka 1883. godine proglašena kao najpodesnija za pitu. Background Recept za tradicionalni fil od bremli jabuka oduvek je bio isti. Pravi se od mešavina svežih bremli jabuka, šećera i vode. Po izboru, može sadržati pire od bremli jabuka, kukuruzno brašno i limunov sok. Pva kisela sorta se retko jede sveža ali je podesna za pečenje i kuvanje. Kompanija Britanske jabuke i kruške, koja predstavlja tri četvrtine britanskih proizvođača, prijavila se u martu za priznanje garantovano tradicionalnog proizvoda. Ona tvrdi da drugi filovi za jabuke mogu sadržati mešavinu različitih vrsta jabuka i veštačke dodatke. Registrovanje ovog proizvoda stavlja ga u rang sa 1.200 već zaštićenih u tri kategorije. Bremli fil registrovan je kao garantovano tradicionalni specijalitet, rame ...

Agropress

Kukuruz i soja najkriticnije

Postavio: Agropress
Datum: 03.08.2015.
RSS
Kukuruz i soja najkriticnije - Velike vrućine i suša koje su Srbiju zahvatile u julu ugrožavaju prolećnu setvu i sasvim je izvesno da će poljoprivredna proizvodnja zabeležiti pad u odnosu na prošlu godinu, kaže za Danas Milan Prostran, ekspert za poljoprivredu. - Još uvek je nezahvalno prognozirati koliko će taj pad iznositi jer suša još traje. Mislim da bi trebalo da budemo veoma zadovoljni ako se nađemo na takozvanoj pozitivnoj nuli. Ono što je sasvim izvesno jeste da je ugrožena jedna polovina zasejanih obradivih površina. Najugroženiji su kukuruz i soja koji su zasađeni na 1,4 miliona hektara. Podsećanja radi, prošle godine Srbija je proizvela osam miliona tona kukuruza. S obzirom na vremenske uslove trebalo bi da budemo zadovoljni ako ove godine proizvedemo dovoljno kukuruza sa sopstvene potrebe, a to je oko 3,5 miliona tona - ističe Prostran. On dodaje da je sa suncokretom nešto bolja situacija i da tu neće biti pretrpljeni gubici u onoj meri kao što je slučaj sa kukuruzom i sojom. - Sreća u nesreći, ako mogu tako da se izrazim, jeste što su kulture zasađene ranije, poput pšenice, dobro rodile pa će to donekle kompenzovati krah koji su izazvale visoke temperature i suša. Da bi se u budućnosti izbegle situacije ...

Agropress

Sabor „Prodjoh Levač, Prodjoh Šumadiju“ primer kako se neguju običaji

Postavio: Agropress
Datum: 03.08.2015.
RSS
Sabor „Prodjoh Levač, Prodjoh Šumadiju“ primer kako se neguju običaji Bogosavljević Bošković otvorila 46. Sabor narodnog stvaralaštva „Prodjoh Levač, prodjoh Šumadiju“ „Posmatrajući ovaj veličanstveni skup ne mogu da ne primetim veliki broj mladih ljudi. Njima posebno želim da odam počast, zato što na pravi način neguju našu tradiciju, naše običaje i promovišu našu istoriju. Želim da ih ohrabrim da ostaju u svojim gradovima i u svojim selima ida im kažem da mi zajedno moramo da se borimo za još lepšu, još bolju Srbiju. Želim da im poručim da sam uverena da na svojim imanjimazajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao partnerom, sebi mogu da urede život onako kako oni to žele“, rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković otvarajući 46. Sabor narodnog stvaralaštva „Prodjoh Levač, Prodjoh Šumadiju“ u porti manastira Kalenić. Bogosavljević Bošković je istakla da je Sabor „Prodjoh Levač, Prodjoh Šumadiju“ primer kako se neguju običaji, slave važni dani iz naše prošlosti i doprinosi osećaju zajedništva i jedinstva. Ovakvi sabori su deo našeg nacionalnog identiteta i ne smeju biti zaboravljeni. „Srbija ima dugogodišnju tradiciju i slavnu prošlost sa kojom treba da se ponosi i na kojoj mnoge zemlje mogu da joj pozavide. Moramo da podstičemo mlade generacije da se ponose svojom zemljom i ...

Agropress

Zašto se ne poštuje uredba o obaveznoj proizvodnji i prodaji belog hleba?

Postavio: Agropress
Datum: 31.07.2015.
RSS
Zašto se ne poštuje uredba o obaveznoj proizvodnji i prodaji belog hleba? Vlada Srbije od 2010. godine, sa namerom da zaštiti materijalno ugroženi sloj stanovništva, stalno produžava važenje uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 – popularnog belog hleba. Međutim, kako su utvrdili u "Potrošačkom savetniku", obilaskom 60 prodavnica u Beogradu, uredba se ne poštuje. Kako su tajni kupci "Potrošačkog savetnika" utvrdili, u pojedinim trgovinskim lancima uopšte nema belog hleba težine 500 grama od brašna tipa 500 iako je uredbom Vlade Republike Srbije propisano, da od ukupne količine hleba koji trgovci nabavljaju, 40% mora biti baš ta vrsta hleba.U ovom slučaju su, kako kažu, izgleda zakazale i inspekcije.- Uredbom je propisano da od njihove celokupne proizvodnje hleba najmanje 40% mora biti hleb od brašna tipa 500 težine vekne od 500 grama. Praktično je pekarska industrija primorana da proizvodi beli hleb u određenoj količini bez obzira da li može da ga proda ili ne- tvrde u "POtrošačkom savetniku".Prvi po potrošnji hleba u EvropiPo potrošnji hleba smo na prvom mestu u Evropi. Prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede čak 109, a prosečni Nemac samo 56 kg hleba. Kad se tome doda da se u Nemačkoj konzumira znatno kvalitetniji i raznovrsniji hleb, jasno je koliko u ovom pogledu zaostajemo. Međutim i kod ...

Agropress

Rast putnih osiguranja u prvih šest meseci ove godine

Postavio: Agropress
Datum: 30.07.2015.
RSS
Rast putnih osiguranja u prvih šest meseci ove godine Beograd, 28. jul 2015 – Letnja turistička sezona za osiguranike Kompanije „Dunav osiguranje“ počela je već 1. juna, i to specijalnom ponudom paketa putnog i putničkog zdravstvenog osiguranja, povoljnijim uslovima za osiguranje pomoći na putu, nižim cenama za međunarodnu kartu i za osiguranje stambenih objekata i stvari u njima tokom boravka u inostranstvu. - U prvih šest meseci ove godine „Dunav osiguranje“ zaključilo je s osiguranicima oko 93.000 polisa dobrovoljnog putničkog osiguranja (PZO), kao i putnog osiguranja s asistencijom i polisa pomoći na putu. To je rast od oko 12 odsto u poređenju s istim periodom lane. Ukupna premija samo iz ovih vrsta osiguranja, u periodu januar–jun 2015. godine, iznosi oko 130 miliona dinara, što je rast od 15,33 odsto u poređenju s prvih šest meseci lane. Osiguranici su za pomenute vrste osiguranja u prvih šest meseci 2015. prijavili 2.695 šteta, po kom osnovu je Kompanija isplatila više od 48 miliona dinara. Broj prijavljenih šteta i iznos isplaćenih odšteta takođe su u porastu u poređenju s prvim polugođem 2014. godine. Broj šteta povećan je dvostruko, a na ime iznosa isplaćenih odšteta izdvojen je dva i po puta veći iznos nego lane, istakao je Zvonko Zindović, direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja ...

Agropress

Evropske sankcije preporodile rusku poljoprivredu

Postavio: Agropress
Datum: 30.07.2015.
RSS
Evropske sankcije preporodile rusku poljoprivredu Ruska vlada je najavila da će u narednoj deceniji, uprkos sankcijama EU, Rusija postati samoodrživa po pitanju prehrambenih proizvoda, i da uopšte neće morati da ih uvozi od 2025. godine. Posebna pažnja će biti posvećena agroindustrijskom kompleksu koji će dobiti 54 milijarde kako bi se domaćim proizvodima zamenio uvoz hrane. Austrijski ekonomisti su procenili da bi sankcije koje je EU uvela Rusiji i uzvratne mere Moskve mogle da koštaju Evropu oko 100 milijardi evra i više od dva miliona radnih mesta. Ruska privreda je, s druge strane, doživela određene gubitke, rekao je ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev, ali je ruska poljoprivreda pod uticajem sankcija gotovo procvetala i u velikoj meri je uspela da svojim proizvodima zameni uvozne proizvode iz Evrope. Danas, prema statistici, Rusija potpuno obezbeđuje potrebe svog stanovništva za žitom, uljem i šećerom. Žitom i uljem ona obezbeđuje još 50 miliona ljudi u inostranstvu. Proizvodnja mesa i mesnih prerađevina je u periodu od januara do aprila porasla za 13,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 680 hiljada tona. Nastavljen je trend rasta u proizvodnji voća i povrća, stoke i živine za klanje, sira i mlečnih proizvoda, jaja, ribe… Embargo je pretvorio Rusiju i u jednog ...

Agropress

U silosima dobar kvalitet pšenice

Postavio: Agropress
Datum: 30.07.2015.
RSS
U silosima dobar kvalitet pšenice Žetva pšenice je završena. Poljoprivredna inspekcija je okončala aktivnosti praćenja žetve pšenice roda 2015. godine i registrovanje uskladištenja tržnih viškova u skladištima Republike Srbije. Kako piše „Agroservis“, do 24. jula registrovan je prijem tržišnih viškova merkantilne pšenice kod skladištara od ukupno 1.478.964 tona, od čega je 1.254.685 tona s teritorije Vojvodine. Generalno se zaključuje da je kvalitet pšeničnog zrna roda 2015. godine zadovoljavajući. Ponderisana vrednost vlage pšeničnog zrna zaprimljenog kao tržni višak u silosima na teritoriji Republike Srbije iznosio je 12,05 odsto. Hektolitarska masa se kretala od 81 u Zapadnobačkom upravnom okrugu do 77 u Borskom i Nišavskom. Prosečna vrednost za celu Republiku Srbiju je iznosila 79,75. Primese su registrovane u proseku na 3,35 odsto (ponderisane vrednosti za celu Republiku Srbiju).Prosečan prinos se kretao od 6,80 tona po hektaru u Zapadnobačkom upravnom okrugu do ispod 3,5 tone po hektaru u užoj Srbiji. Kada je o kvantitetu reč, uskladišteni tržni viškovi u skladištima Republike Srbije, u količini od 1.478.964 tona, ako se izuzme 2014. godina, na najvišem su nivou u proteklih deset godina. Dnevnik

Agropress

Sabiranje i presabiranje posle zetve

Postavio: Agropress
Datum: 29.07.2015.
RSS
Sabiranje i presabiranje posle zetve Žetva pšenice je završena. Poljoprivredna inspekcija je okončala aktivnosti praćenja žetve pšenice roda 2015. godine i registrovanje uskladištenja tržnih viškova u skladištima Republike Srbije. Kako piše „Agroservis“, do 24. jula registrovan je prijem tržišnih viškova merkantilne pšenice kod skladištara od ukupno 1.478.964 tona, od čega je 1.254.685 tona s teritorije Vojvodine. Generalno se zaključuje da je kvalitet pšeničnog zrna roda 2015. godine zadovoljavajući. Ponderisana vrednost vlage pšeničnog zrna zaprimljenog kao tržni višak u silosima na teritoriji Republike Srbije iznosio je 12,05 odsto. Hektolitarska masa se kretala od 81 u Zapadnobačkom upravnom okrugu do 77 u Borskom i Nišavskom. Prosečna vrednost za celu Republiku Srbiju je iznosila 79,75. Primese su registrovane u proseku na 3,35 odsto (ponderisane vrednosti za celu Republiku Srbiju).Prosečan prinos se kretao od 6,80 tona po hektaru u Zapadnobačkom upravnom okrugu do ispod 3,5 tone po hektaru u užoj Srbiji. Kada je o kvantitetu reč, uskladišteni tržni viškovi u skladištima Republike Srbije, u količini od 1.478.964 tona, ako se izuzme 2014. godina, na najvišem su nivou u proteklih deset godina. www.dnevnik.rs

Agropress
Ostali tekstovi »