NAJNOVIJE VESTI
29.08.2014.

Investicije u pekarstvo - DON DON ulozio 30 miliona evra u Srbiji

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2014.
RSS
Poslednja vest Novi većinski vlasnik "Žitopeka", kompanija "Don Don", za mesec dana uložila je 30 miliona dinara u remont pogona i novu opremu, a u toj niškoj fabrici hleba i peciva završen je socijalni program i isplaćena su dugovanja prema radnicima, saopšteno je danas u "Žitopeku". Generalni direktor "Žitopeka" Milan Todorović rekao je da tunelske peći u tom niškom preduzeću, na kojima se radi, nisu remontovane duže od jedne decenije, a najozbiljniji projekat je montiranje najsavremenije protočne parne peći i ono treba da bude završeno do polovine septembra. U "Žitopeku" je montirana komora za fermentaciju, postavljene su dve nove delilice i izgrađena je nova rashladna komora kapaciteta od preko 250 kubnih metara, a radi se i na sanaciji podova u magacinima i na istovarnoj rampi. Iz ovog preduzeća kažu da će radnici koji su ostali da rade dobijati plate na vreme i da to neće biti minimalac kao što je to bilo do sada. Za septembar iz "Žitopeka" najavljuju povećanje proizvodnje linijskog hleba, kao i da će uskoro tržištu ponuditi nov asortiman peciva, kajzerice i nove vrste hleba. Ranije je saopšteno iz ...

Agropress
agropress_logo

Posle grada ostala pustoš

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2014.
RSS
Posle grada ostala pustoš Poljoprivreda se još nije oporavila od poplava, a gradonosno nevreme je dotuklo. Uništeni voćnjaci, plastenici na hiljadama hektara u Trsteniku, Mačvi, Šumadiji... IZA grada koji je proteklih dana „tukao“ gradove i sela, ostala je pustoš. Gradonosno nevremeno pogodilo je šest sela u okolini Trstenika, uništeni su voćnjaci, plastenici i oranice pod žitaricama u 15 sela u Kolubarskom okrugu, a u Mačvanskom okrugu „pobrana“ je sva letina, od kukuruza do kupina, koje su bile u fazi branja, do šljiva, jabuka, krušaka i drugog voća, čija su stabla ostala bukvalno ogoljena. Šteta se tek procenjuje, ali već sada je sigurno da se meri stotinama miliona dinara. Ove godine ono što nisu uništile poplave, dotukli su grad i kiša. Šteta od čak 378 miliona dinara nastala u majskim stihijama na poljoprivrednom zemljištu u atarima trsteničkih sela nije čestito ni sanirana, a ovaj kraj našao se prošle nedelje ponovo na udaru. Prve procene nove štete iznose oko 122 miliona dinara! - Najstariji ne pamte takvo nevreme u kom smo izgubili 560 hektara najplodnijih oranica u selima Veluće, Donja i Gornja Omašnica, Pasjak, Golubovac, Riđevštica - iznosi Dragiša Trošić, načelnik Sektora za privredu i poljoprivredu. - Neposredno je stradalo oko 560 hektara oranica, od čega ...

Agropress

Najviše interesovanja za investiranje u poljoprivredu

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2014.
RSS
Najviše interesovanja za investiranje u poljoprivredu Autor: Beta Beograd - Agenciji za privatizaciju stigao je veliki broj pisama o zainteresovanosti kupaca za firme koje su na spisku za privatizaciju, a najveći broj investitora želi da ulaže u poljoprivredu i metalski kompleks. Rok za dostavu pisama o zainteresovanosti investitora objavljen je 15. avgusta, a rok za dostavu je 15. septembar, kada će Agencija objaviti konačni broj pristiglih pisama. Oglasite se na www.danas.rs Ministarstvo privrede je dužno da do početka decembra odluči, na osnovu pristiglih pisama o zainteresovanost koje preduzeće će biti privatizovano, a koje će ići u stečaj. Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović izjavila je da će pri odlučivanju o pokretanju postupka privatizacije za neko preduzeće najvažnije biti da li su potencijalni investitori predložili ozbiljan plan privatizacije, koji uključuje i način prodaje i plan daljeg poslovanja. „Važan nam je stav investitora o tome da li želi da kupi imovinu ili kapital preduzeća, šta planira sa radnicima i delatnošću, da li je možda zainteresovan za dokapitalizaciju“, istakla je Radovanović. Po njenoj oceni, za metalski kompleks je najbolje rešenje strateško partnerstvo države i investitora, tako što bi država u novo preduzeće unela proizvodnu halu i opremu, pretvaranjem duga u kapital, a strateški partner licence i tehnologiju. ...

Agropress

Kome smeta gluten moze da koristi KAMUT

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2014.
RSS
Kome smeta gluten moze da koristi KAMUT Kamut (Triticum turanicum) drevna sorta žitarica koja se uzgajala na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, danas je nezaobilazna na trpezama zapadnih zemalja, dok je kod nas, nažalost, malo poznata. kamut, pšenicaFoto: Guliver/Getty/Thinkstock Kamut sadrži od 20 do 40 odsto više belančevina, više minerala i vitamina, i 65 odsto više aminokiselina od obične pšenice. Kažu da je savršena hrana za sportiste i fizičke radnike. Prirodno otporna na rigorozne uslove kultivisanja, ova nanovo otkrivena biljka je biološki potpuno čista, sa nedirnutim genetskim kodom. Iako sadrži gluten, zanimljivo je da je dobro podnose i osobe osetljive na ovaj sastojak. Zato je Međunarodno udruženje za ispitivanje alergija na hranu zaključilo da bi za većinu osetljivih na gluten, kamut mogao da posluži kao izvanredna zamena za pšenicu. Istraživanja su pokazala da se osetljivost na ovaj alergen, upotrebom kamuta smanjuje za čak 70 odsto! Samlevena, ova stara vrsta žitarica može da se koristi za pripremanje hleba i peciva, kao zamena za pšenično brašno. Zrno kamuta malo je zakrivljeno na sredini i dva do tri puta veće od klasičnih sorti. Zbog punog i slatkastog ukusa, ovu namirnicu nazivaju "slatka pšenica", piše "Život plus". U pekarskoj industriji, kamut se koristi kao zamena za običnu pšenicu, ...

Agropress

Grekos jogurt- Idealno kremast, savršeno blag, definitivno neodoljiv

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2014.
RSS
Grekos jogurt- Idealno kremast, savršeno blag, definitivno neodoljiv AD “Mlekara” iz Subotice s ponosom predstavlja novi proizvod – Grekos jogurt, proizveden od najkvalitetnijeg mleka, pavlake, najneophodnijih proteina mleka savremenim tehnološkim postupkom. Zahvaljujući blagom ukusu i idealno kremastoj strukturi koja mu daje kararkterističnu gustinu Grekos zauzima posebno mesto među jogurtima. Grekos jogurt je bogat visokovrednim proteinima i predstavlja važan deo zdravog i uravnoteženog obroka ili brzu i ukusnu užinu. Idealno se slaže uz slano i slatko, uz pecivo ili voće, a preliven preko sarmica ili preko žitarica – definitivno je neodoljiv. Grekos jogurt, mlađi brat popularnog sira Grekos, dolazi u praktičnom pakovanju od 150gr i savršeno je spreman je da osvoji gurmansku javnost Srbije.

Agropress

Sajam poljoprivrede u Staroj Zagori u Bugarskoj

Postavio: Goran Djakovic
Datum: 27.08.2014.
RSS
Sajam poljoprivrede u Staroj Zagori u Bugarskoj U Staroj Zagori u Bugarskoj odrzava se 5. sajam poljoprivrede na kojem ucestvuje 211 izlagaca iz cele zemlje. Sajam se odrzava na otvorenom, na prostoru aerodroma koji sada sluzi za potrebe poljoprivredne avijacije. Tokom tri dana sajma predstavljaju se proizvodjaci poljoprivredne mehanizacije, zastite bilja, proizvodjaci semena, banke i osiguranja, pristni su i fakulteti kao i inovatori. Agrobiznis magazin je ove godine gost organizatora i u narednom broju predstavicemo vam zanimljivosti sa sajma. Ovo je tipican sajam poljoprivrede na kojem poljoprivrednici mogu da vide sta je u ponudi za predstojecu jesenju setvu. Prosle godine sajam posetilio je 30.000 posetilaca, ove godine se ocekuje rast od 10%.

Agropress

Za izvoz možemo iscediti 150.000 tona ulja

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2014.
RSS
Za izvoz možemo iscediti 150.000 tona ulja Žetva sucokreta je počela pre nekoliko dana, a očekuje se da ćemo ponoviti lanjski rekordan rezultat. Po procenama Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“, mogli bismo ubrati i oko 600.000 tona ove naše nazastupljenije uljarice, Banatski ratari dižu ruke od suncokreta zbog negarantovane cene Enlarge Banatski ratari dižu ruke od suncokreta zbog negarantovane cene a i ulja ćemo proizvesti mnogo više nego što nam treba. – Optimistične su prognoze kada je reč o rodu suncokreta. Nema preciznih podataka o posejanim površinama jer je sve više neugovorenih, a naš veliki nedostatak je što nemamo „yi-pi-es“ sistem koji bi dao jasnu sliku i na tome država mora da poradi. Ipak, procenjuje se da je zasejano blizu 190.000 hektara, a očekuje se prosečan rod od oko tri tone suncokreta po hektaru – kaže za „Dnevnik“ direktorka „Industrijskog bilja“ Olga Čurović, napominjući da su to još uvek procene i da će se pouzdanije informacije s terena imati sledeće nedelje – još uvek, naime, vremenske prilike mogu uticati na krajnji rezultat. Ako budemo imali rod od 600.000 tona, uljare bi mogle proizvesti oko 250.000 tona ulja, veli naša sagovornica. To znači da bismo za izvoz imali čak 150.000 litara ulja, što nam govori da moramo dobro učvrstiti ...

Agropress

Niža cena repe zagorčava slast

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2014.
RSS
Niža cena repe zagorčava slast Kampanju prerade šećerne repe ove sezone prva je otpočela najstarija srpska Fabrika šećera „Bačka” u Vrbasu iz sastava kompanije „Sunoko”, u čijim pogonima je juče počelo i rezanje slatkog korena, a krečna peć potpaljena je i u Fabrici šećera TE-TO u Senti, u većinskom vlasništvu italijanske grupe SFIR. Direktorka senćanske šećerane Teodora Deak izjavila je za naš list da će vadjenje repe i početak prerade još pričekati. – Još nismo doneli odluku o početku vadjenja repe i preradi jer se za prvu nedelju u septembru prognoziraju obilne kiše pa čekamo da vidimo jasnu sliku da bismo mogli obezbediti kontinuiranu dopremu sirovina – kazala je Teodora Deak. – Čekamo rezultate pretkampanjske analize kvaliteta šećerne repe, a prethodna je pokazala digestiju od 13,9 odsto. Očekujemo na našem sirovinskom području prosečan prinos od 80 tona po hektaru, što će na 13.500 hektara dati više od milion tona sirovine i proizvodnju šećera veću od 100.000 tona. Kako saznajemo, nedelju dana posle Sente kampanja će startovati u šećeranama „Sunoka” u Pećincima i Kovačici, kada će krenuti i prerada u Crvenki, a na kraju i u Žablju. Zbog pada cene šećera i kompleksnih prilika na tržištu šećera, neke šećerane su se već odlučile da smanje otkupnu ...

Agropress

Ratarima plene zemlju zbog penzije

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2014.
RSS
Ratarima plene zemlju zbog penzije Poljoprivrednici sa severa Bačke traže izmene poreskog zakona. Zahtev da se doprinosi određuju prema površini oranica KAO da nije dovoljno što je godina za poljoprivredu izuzetno loša, što ni vreme, ni cene ratarima ne idu naruku, već da muka bude veća brojnim poljoprivrednicima na severu Bačke preti plenidba imovine zbog neplaćenih doprinosa za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Zbog dugovanja za doprinose od nekoliko miliona dinara, nastalih proteklih godina, Poreska uprava u nekim bačkim opštinama je već počela sa aktiviranjem hipoteka i prodajom zemlje poljoprivrednika. Razlog za tolika nagomilana dugovanja je, po rečima samih ratara, što godišnje moraju da plate oko 100.000 dinara za doprinose bez obzira na to koliku površinu zemlje obrađuju. Ratari su pokrenuli peticiju da se Zakon o penzijskom, zdravstvenom i socijalnom osiguranju stavi van snage, da se otpišu potraživanja države, da se ratarima omogući da dobrovoljno plaćaju doprinose i da ovu obavezu mogu i da prekinu da uplaćuju. Zahtevaju usvajanje novog zakona po kom bi se naknade plaćale srazmerno veličini gazdinstva. Zahteve poljoprivrednika podržao je i Atila Juhas, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, koji je najavio formiranje radne grupe koja bi rešila problem dugovanja poljoprivrednih proizvođača. - Ključne izmene i dopune zakona, koje definišu doprinose poljoprivrednika, ...

Agropress
Ostali tekstovi »