NAJNOVIJE VESTI
01.04.2015.

Rusi najiskreniji prijatelji Srbije u poljoprivredi

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Poslednja vest Na godišnjoj skupštini Srpsko-ruskog društva "Takovo" danas je u Gornjem Milanovcu ocenjeno da su Rusi "najiskreniji prijatelji Srbije" i da je saradnja u poljoprivredi u zajedničkom interesu Predsednik Društva, Miloš Kapetanović je izjavio da je najvažniji zadatak unaprđenje plasmana proizvoda iz rudničko-takovskog kraja na rusko tržište. On je rekao da je osnovana Srpsko-ruska zadruga čiji je glavni cilj izvoz proizvoda iz Zapadne Srbije u Rusiju, preko koje su omogućene široke trgovinske povlastice. Od drugih tema, na skupu je rečeno da će se izvršiti pritisak na aktuelnu vlast u Srbiji kako bi se u škole vratilo učenje ruskog jezika. Predloženo je i da se u spomen-kompleksu "Brdo mira" kod Gornjeg Milanovca, gde je sahranjeno 407 vojnika Crvene armije, posade breze jer "to drvo je simbol slovenstva i bratstva naša dva naroda", kazao je Kapetanović. Izvor: Akter

Agropress
agropress_logo

Kako se zaštititi od štetočina u plasteničkoj proizvodnji

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Kako se zaštititi od štetočina u plasteničkoj proizvodnji Čest problem u plasteničkoj proizvodnji i jedna od štetočina koja prati plastenič- ku i stakleničku proizvodnju je leptirasta vaš. Trialeurodes vaporariorum je jedan od najčešćih insekata na gajenim biljkama u zatvorenom prostoru. Predstavnik je ekonomski značajnih štetočina, jer pravi izuzetno velike štete na paradajzu, paprici, krastavcu, salati, jagodi, ukrasnom bilju. Kao primarna štetočina, pravi štete si- šući sokove što ima za posledicu slabije biljke sa sitnim plodovima. Sekundarne štete prouzrokuju gljive čađavice koje se javljaju na mednoj rosi koju luče ove vaši, oštećuju list, smanjujući asimilacionu površinu što je za biljke ozbiljan problem. U staklenicima i plastenicima ima i po jedanaest generacija godišnje. Suzbijanje je izuzetno složeno i ono se izvodi tokom cele godine. Preventivne mere: Uništavanje korova u plasteniku i oko njega, sadnja biljaka koje nemaju insekte na sebi, upotreba žutih lepljivih ploča za utvr- đivanje prisustva i brojnosti insekta. Sa hemijskim merama počinjemo kada na 100 biljaka nađemo 4 leptira. Vrlo često se desi da ni hemijske mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog voštanog štita koji obavija telo lutke i larve, a i vrlo brzo razvijaju rezistentnost na insekticide. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da primenjuju insekticide sa različitim mehanizmom delovanja, kako bi smanjili mogućnost pojave rezistentnosti i učinili ...

Agropress

Država najzad štiti domaće svinjarstvo od prekomernog uvoza

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Država najzad štiti domaće svinjarstvo od prekomernog uvoza Rok upotrebe mesa u hladnjačama EU je šest meseci a kod nas godinu dana pa se trgovcima više isplati da ga prodaju po znatno nižoj ceni nego da plaćaju njegovo uništavanje. Država je najzad odlučila da zaštiti domaće svinjarstvo od prekomernog uvoza. Najavljeno je povećanje posebne dažbine na uvoz živih svinja, takozvanog prelevmana, a biće pooštreni i uslovi za promet zamrznutog mesa. To meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu. Ove mere država nije donela na svoju ruku, jer je o povećanom uvozu obaveštena i Evropska komisija. Mi i kada bi hteli da povlačimo samostalne poteze to ne bi prošlo bez sankcija EU pošto smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Proizvođači već duže vreme ukazuju da je uvoz svinja i mesa krivac za pad cena tovljenika. O tome, uostalom, govore i zvanični podaci i bilo je potrebno da se održe mnogi protesti da bi država reagovala. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2014. godini uvezeno 14.500 tona mesa i oko 330.000 živih svinja. Samo za žive svinje plaćeno je preko 46 miliona evra. Iz Hrvatske je uvezeno 165.000 svinja koje su plaćene 25,6 ...

Agropress

Ko to tamo prodaje zamrznuto svinjsko meso kao sveže?

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Ko to tamo prodaje zamrznuto svinjsko meso kao sveže? Ako se smrznuto svinjsko meso ni do sada nije moglo prodavati kao sveže, čemu onda mere kojima se to dodatno zabranjuje Pošto uvoz svinjskog mesa guši domaće tržište država je odlučila da pomogne domaćim proizvođačima otkupom tovljenika i da pooštri uvoz i upotrebu zamrznutog mesa. Naša vlada je, pre desetak dana, nedvosmisleno saopštila da zamrznuto meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu. Ova druga mera je, praktično, zaštita potrošača, a nadležni nisu saopštili šta ih je na to nateralo, jer je prodaja zamrznutog kao svežeg mesta protiv propisa. Koliko je, uopšte, bilo slučajeva takvih zloupotreba juče nismo uspeli da saznamo, ali su nam u Ministarstvu poljoprivrede rekli da je uvidom u evidenciju Republičke veterinarske inspekcije za grad Beograd, utvrđeno da nije bilo slučajeva da se u prometu zamrznuto meso prodaje kao sveže. Podaci iz Uprave carine i zvanične statistike pokazuju da je prošle godine uvezeno preko 14.000 tona zamrznute svinjetine i preko 300.000 živih svinja. Najviše je uvezeno zamrznute svinjetine bez kostiju, oko 12.000 tona. Reč je o najvećim firmama u industriji mesa. Politika je pisala, a na to su joj ukazali poznavaoci propisa, da je razlog velikog ...

Agropress

Semenski materijal i djubrivo biće dodeljeno poplavljenima iz Šapca tokom maja 2014.godine

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Semenski materijal i djubrivo biće dodeljeno poplavljenima iz Šapca tokom maja 2014.godine Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO dopremila je u Šabac semenski materijal i veštačko đubrivo koje će biti podeljeno poljoprivrednicima poplavljenim tokom maja 2014. godine. Pomoć će dobiti 700 poljoprivrednika. U šabačkoj Direkciji za poljoprivredu koja pruža tehničku podršku za podelu, naglašavaju da je do sada pomoć FAO programa dobilo oko 2.000 građana. U ovoj podeli pomoć će dobiti 700 domaćinstava i biće im podeljen ili ječam ili kukuruz, grašak i po 400 odnosno po 300 kilograma veštačkog đubriva. To je količina koja je dovoljna za jedan hektar površine. Bitno je da je i ova kao i prethodne donacije stigla u odgovarajućim agro-tehničkim rokovima - kaže direktor Direkcije za poljoprivredu Vladimir Špegar. On je naglasio da će FAO program u narednim danima donirati i seme lucerke, 80 plastenika kao i značajan broj domaćih životinja domaćinstvima koja su imala takvu vrstu štete. Izvor : Naslovi.net

Agropress

Ko je u trci za kupovinu PKB-a?

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Ko je u trci za kupovinu PKB-a? Bez tereta starih dugova Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) bi, kažu, poslovao s profitom, a ovako su i prošlu godinu završili s minusom. Očekuju da će mnogi želeti da kupe paket njihove imovine, jer je to model privatizacije koji je odabrao Grad Beograd kao vlasnik. - U okviru tog dela imovine biće praktično sva imovina PKB-a, zemljište, životinje, mehanizacija, ceo tehnološki proces, potreban broj zaposlenih, uslov da određeni broj godina mora da zadrži stočarsku proizvodnju na ovom nivou - kaže Dragiša Petrović, generalni dirketor PKB-a. Petrović kaže da imovinski paket ne sadrži građevinsko zemljište koje ostaje Gradu Beogradu i da ovog trenutka ne bi mogao da spekuliše oko vrednosti preduzeća. Predstavnicima zaposlenih u PKB-u ne dopada se ideja da se sva imovina preda u privatno vlasništvo. - Mi smo za model postojanja PKB-a sa većinskim državnim vlasništvom. Nemamo protiv da se delimičnom privatizacijom nađe efikasniji menadžment, ali ne treba ovakvu kompaniju prepustiti bilo kome - kaže Nikola Lazić iz Nezavisnog sindikata "PKB korporacije". - Više sam volela da smo mogli da ga sačuvamo u okviru države, ali modeli poslovanja su takvi da nameću potrebu da se prepoznaje vlasnik, da on odgovara za proizvodnju i da on bude taj koji će garantovati ...

Agropress

Šverc poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje je veliki

Postavio: Agropress
Datum: 31.03.2015.
RSS
Šverc poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje je veliki Žitovojvodina traži od ministra trgovine Rasima Ljajića ukidanje uredbe koja propisuje obavezne evidencione markice za brašno. Udruženje je ocenilo da je postojanje te markice dodatno uvećalo sivu ekonomiju umesto da je umanji. Žitovojvodina je u otvorenom pismu Ljajiću navela da evidenciona markica za brašno nije donela očekivani rezultat jer je izostao drugi korak u sprovodjenju te uredbe – terenska kontrola Poreske uprave sa zadatkom da proveri da li se brašno plaća preko računa, uz uplatu PDV-a, ili u gotovini, bez plaćanja PDV-a. Zbog toga je, nažalost, došlo do daljeg jačanja sive ekonomije u mlinsko-pekarskoj delatnosti, piše u saopštenju koje je potpisao vršilac dužnosti direktora Žitovojvodine Zdravko Šajatović. Žitovojvodina je dodala da evidencione markice, kao pomoćna mera kontrole tržišta, ne postoje u Evropskoj uniji, a takvu meru kontrole tržišta ne poznaje ni Svetska trgovinska organizacija. Izvor: Dnevnik

Agropress

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere za 2015. godinu

Postavio: Agropress
Datum: 30.03.2015.
RSS
Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere za 2015. godinu Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2015. za reciklere i proizvodjače kesa. Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvodjači kesa "tregerica" za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona. Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2016. godinu. Konkursom je predvidjeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara. Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja. Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predvidjeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu. Proizvodjači kesa "tregerica" za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni. Za ponovnu upotrebu i reciklažu ...

Agropress

Skuplja jaja uoči Uskrsa

Postavio: Agropress
Datum: 30.03.2015.
RSS
Skuplja jaja uoči Uskrsa Uobičajeno uoči Uskrsa poskupe jaja. Tako je i ove godine, a cena je već porasla za dva do tri dinara po komadu. Jaje sada košta od 12,5 do 20 dinara. Ali, proizvođači savetuju kupce da pre kupovine prošetaju po trgovinama, jer se ista klasa nudi po različitim cenama, zbog trgovinskih marži. Poskupljenje je, tvrde proizvođači, posledica veće potrošnje, a sezonski ponuda je manja. - Tržište, tradicionalno, reaguje pred Uskrs, ali posle praznika cena jaja pada, jer se smanjuje potražnja, a raste proizvodnja – objašnjava Dragiša Jović, direktor “Mikrosa”, jednog od vodećih proizvođača. – Takođe, uoči Uskrsa građani će moći povoljnije da ih nabavljaju, naročito u većim prodajnim objektima. Cena jaja obično u preduskršnjoj nedelji pojeftini, jer im megamarketi obore cenu. Trenutno proizvođačka cena jaja iznosi od 7,5 do 10 dinara po komadu. - Istovremeno, u maloprodaji cene su gotovo duplirane – kaže za “Novosti” Rade Škorić, direktor Poslovne zajednice za živinarstvo. – Visoki su rasponi cena u trgovinama, jaje iste klase, od istog dobavljača, varira i do pet dinara. Tako, primera radi, jaje “A” klase u jednom trgovinskom lancu košta od 17,5 do 19,5, a u drugom isto jaje od 12,5 do 14,5 dinara. Očigledno cena u velikoj meri zavisi ...

Agropress
Ostali tekstovi »