Evropska komisija je 8. februara zvanično proglasila pobednika takmičenja za novi bio logo EU. Prošla dva meseca putem interneta je glasalo oko 130.000 ljudi za novi bio logo EU, birajući između tri predloga. Pobednički logo sa „Evro-listom“ je osvojio 63 odsto glasova, a kreirao ga je Dušan Milenković, student iz Nemačke. Ovaj logo će od 1. jula 2010. godine biti obavezavajuć za sve zapakovane bio proizvode koji su proizvedeni u zemlji članici EU i koji ispunjavaju norme. Za tek uvedene proizvode ovaj logo je dobrovoljan. Dozvoljeno je da na etiketama budu oslikana i druga privatna, regionalna i nacionalna loga. Marian Fišer Boel, odlazeća komesarka za poljoprivredu i ruralni razvoj, zadovoljna je što Evropska unija sada ima logo za bio proizvode. Ona je prva predložila da se logo izabere u takmičenju i ističe da ovim bio prehrambeni proizvodi dobijaju veću pažnju i da EU sad ima logo sa kojim se svako može identifikovati. Pobednički logo se tražio u takmičenju širom Evrope, a učestvovali su studenti umetnosti i dizajna. Žiri, koji bio sastavljen od međunarodno poznatih stručnjaka, izabrao je od 3.500 podnetih ...

Švajcarski koncern za agrarnu hemiju Syngenta je 2009. godine završio sa sličnim poslovnim rezultatom kao godinu ranije. Svetski lider u svojoj branši, čije poslovanje zavisi od vremenskih prilika i napada štetočina širom sveta, u prološloj godini je morao da se bori sa posledicama globalne krize.   Šef koncerna Majk Mak izjavio je da se koncern suočava sa posledicama recesije poput zabrinutosti kupaca i problemima naplaćivanja. 40 odsto prodaje semenja i sredstava za zaštitu bilja vrši se u zemljama u razvoju. Prihodi su ostali stabilini zahvaljujući povećanjem cena: Prihodi su smanjeni za 5 odsto na 10,99 milijardi dolara, a dobit je sa 1,37 milijardi dolara blago ispod prošlogodišnje.   U sektoru sredstva za zaštitu bilja, prihodi su smanjeni sa 9,23 milijardi na 8,49 milijardi dolara. U ovom sektoru su neke cene povećane i natprosečno. Zarada je smanjena u Evropi, Africi i na Srednjem Istoku, u Severnoj Americi nije došlo do bitnijih promena, dok je promet u Latinskoj Americi naglo povećan u drugoj polovini godine. Azijska poljoprivreda nije ozbiljnije pogođena krizom, te je Syngenta u tom kontinentu i povećala tržišni udeo. U sektoru semenja je zabeležen rast prometa za 5 odsto na 2,56 milijardi dolara. Azijske i latinoameričke zemlje u razvoju su ...

Evropski naučnici planiraju da izračunaju bilans gasova staklene bašte za celu Evropu.   Najveći deo evropskih površina se koristi za poljoprivredu i šumarstvo. Zbog toga je i usled klimatskih promena od posebnog interesa da se utvrdi koliko gasova staklenih bašti poljoprivreda skladišti odnosno ispušta u atmosferu. Dugoročnim merenjima na preko 100 mernih stanica analiziraće se doprinos zaštitnih sistema za smanjenje najbitnijih gasova staklenih bašti C0 2 (ugljen-dioksid), matena i N 2 O (gas smejavac).   Evropska unija za ovaj ambiciozan projekat na raspolaganje stavlja 7 miliona evra, a dodatnih 12 miliona će u projekat ući iz nacionalnih i univerzitetskih fondova.

Od 1950. godine, širom Evrope je izgubljeno više desetina miliona radnih mesta u poljoprivredi. Tako sve manji broj seljaka obrađuje sve veće površine, a padajuće cene za proizvođače, povećani troškovi proizvodnje i nezainteresovanost mladih da naslede gazdinstvo dovode do toga da se sve veći broj preduzeća gase zbog nedostatka perspektive.   +         Preusmeravanjem preduzeća na biološko ratarstvo stvaraju se nova radna mesta za članove porodice, stalne zaposlene i pripravnike.   +         Dok se u konvencionalnoj poljoprivredi posao koncentriše na proleće i jesen, bio seljaci su zaposleni ravnomernije tokom cele godine.   +         Bio seljaci meri kreiraju nove puteve komercijalizacije poput prodavnica na gazdinstvu, servisa isporuke, sopstvenih pekara, mlekara, pivara i gastronomskih objekata.   +         Bio poljoprivreda je multifunkcionalna: Pored proizvodnje hrane, bio seljaci rade i društveno korisne stvari poput nege i održavanja pejsaža od kulturnog značaja i aktivne zaštite prirode i okoline.   +         Samo u Nemačkoj u bio branši radi preko 160.000 ljudi, a broj zaposlenih se u proteklih deset godina skoro duplirao.   +         U nemačkim bio preduzećima radi skoro 50% žena, a 40 odsto preduzeća vode žene.   +         Zbog zahtevnog načina privređivanja i upravljanja u biološkom ratarstvu, stvara se ...

Na samom početku poslovne 2010. godine, od 11.do 13. februara održaće se šesti BRAND FAIR, eminentna poslovno edukativna manifestacija posvećena brendovima i naprednim tržišnim komunikacijama. BRAND FAIR vodeća brending manifestacija koja prati i unapreduje tržišne trendove, uspostavlja visoke standarde i kreira autentičnu atmosferu za direktan dijalog brendova sa svojim ciljnim grupama. Ključna reč BRAND FAIR 6 je TRŽIŠTE u kompleksnim i promenljivim ekonomskim uslovima koji su brendovima i potrošačima postavili nove tržišne izazove. Izgradnja kulture liderstva podstiče kompanije da koriste inspirativne mogućnosti manifestacije BRAND FAIR 6 i sve njene organizacione, komunikacione i marketinške instrumente usmere ka ostvarivanju svojih poslovnih ciljeva. Svoju uvodnu i veoma zapaženu promociju Brand Fair 6 je već imao na reprezentativnom skupu CEFTA WEEK 2009 U Privrednoj komori Crne Gore. Na ovom skupu promovisan je novi segment Brand Fair 6, BEOGRADSKI CEFTA FORUM, na kome će biti prezentovane tržišne šanse i odgovarajuće strategije u cilju podsticanja poslovne medjuzavisnosti zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Privredna komora Srbije biće domaćin ovog skupa. Prisustvo menadžera globalnih trgovinskih lanaca doprineće svojim iskustvima da se kroz realne situacije sagleda detaljan uvid u izazove s kojima se brendovi suočavaju na tržištu. Ugledni gosti, predavaci će govoriti o novim tržišnim trendovima, ulozi društvenih medija u ...

MEĐUNARODNO TRŽIŠTE USA- Cena pšenice je početkom nedelje na čikaškoj berzi išla na gore da bi krajem nedelje usled jačeg dolara cena otišla na dole. Prodaja pšenice je prošle nedelje bila manja za 37% u odnosu na prethodnu. Podeljena su mišljenja da li će USA izvoz dostignuti 50 miliona tona kukuruza. Uprkos solidnim nedavnim prodajama, očekuje se da će američko minitarstvo poljoprivrede izaći sa prognozom izvoza od 45 do 48 miliona tona. Prema američkim analitičarima, kvalitetniji kukuruz će ići u izvoz dok će manje kvalitetan verovatno biti prenet za mešanje sledeće godine. Za kvalitetan kukuruz kupaca ima, mada fabrike etanola plaćaju na bazi težine a ne kvaliteta, tako da farmeri imaju gubitak kada predaju suv kukuruz. Farmerima su ruke vezane, otkupnu cenu koju mogu da postignu nije zadovoljavajuća ali strah da im kukuruz ne izgubi na kvalitetu u skladištima ih tera na prodaje, obzirom na to da su fundamenti već dobro poznati i da cenu eventualno može vući na gore samo promena vrednosti dolara, prodaja se čini najlogičnija. Izvozna prodaja od 923.200 tona sa isporukom u 2009/10 ekonomskoj godini za 2% je veća nego prošle nedelje i 15% u odnosu na četvoronedeljni prosek. Najveći kupci bili su Meksiko 376.800 t, ...

Bitka na tržištu semena u Srbiji postaje sve žešća, a multinacionalne kompanije već su osvojile dobar deo "hibridnog kolača" koji je do pre nekoliko godina pripadao samo domaćim kućama. Na našim poljima se do 2002. nije sejao ni kilogram semena svetskih kompanija, ali su se stvari umnogome izmenile. A da je ova tržišna borba veoma ozbiljna najbolje pokazuje podatak da se svake godine na našim njivama poseje seme vredno izmedju 150 miliona i 170 miliona evra, a najvažniji su hibridi i sorte ratarskih kultura koje i dominiraju na našim oranicama. Generalno gledano za sada domaće semenske kuće poput novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ili Instituta u Zemun polju dominiraju, ali su multinacionalne kompanije u pravoj ofanzivi. Kada je pšenica u pitanju onda tu gotovo nikakvih promena nema, jer se i dalje najviše seje domaće seme. Medjutim, i ovde se dešavaju mali pomaci. Recimo, "Delta agrar" je prošle jeseni na tržište pustio sortu "balaton", koja je, uz "apache" firme "Limagrain" sve interesantnija velikim proizvodjačima. Medjutim, kada je reč o kukuruzu, multinacionalne kompanije ozbiljno osvajaju tržište. Lane je kukuruzom zasejano oko milion hektara, a prema podacima do kojih je došao "Dnevnik" hibridi novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uzeli su 33 ...

Uljare i sojare počele su ugovaranje prolećne setve, a kada su cene u pitanju, sada se znaju samo orijentacione, to jest kompenzacione, i one se kod soje kreću oko 250 evra po toni, a kod suncokreta oko 230 evra. Kompenzaciona cena nikako ne znači da će paori sledećeg leta toliko dobiti za svoje proizvode, već da na osnovu njih uzimaju repromaterijal, to jest seme i djubrivo... Konačna cena može biti i viša i niža, a nju će odrediti situacija na domaćem, ali i regionalnom tržištu. – Konačna cenu će odrediti tržište i biće poznata na dan otkupa, i to u poredjenju s cenama na berzi u Budimpešti – kaže za “Dnevnik” rukovodilac sirovenskog sektora “Viktorija grupe” Velibor Mandić. On naglašava da je “Viktorija” već s paorima pod ovim uslovima ugovorila setvu suncokreta na 20.000 hektara i soje na 24.000 hektara. Kukuruz roda 2010. godine, kako smo čuli od vojvodjanskih paora, vredeće 92 evra. Inače, kako je izjavio sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran, u ovogodišnjoj prolećnoj setvi kukuruz će biti zasejan možda čak i na 1,3 milion hektara. Po njegovim rečima, očekuje se da će biti zasejano i izmedju 150.000 i 180.000 hektara suncokretom, izmedju 130.000 i ...

Predstavnici Ministarstva ekonomije i malih akcionara Poljoprivrednog kombinata "Beograd" potpisali su osnivački akt kojim ovo preduzeće postaje državno, što je prvi korak ka tome da ono postane gradsko preduzeće, saopštila je Gradska uprava Beograda. "To je prvi korak koji je dogovoren na nivou Ministarstva ekonomije i grada Beograda u okviru strategije koja podrazumeva da će sledećom odlukom republičke vlade, koju očekujemo vrlo brzo, suštinski ovo preduzeće preći potpuno u nadležnost grada", rekao je državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić. Prema njegovim rečima, radi se o strateškoj odluci jer je PKB, sa još nekoliko preduzeća, identifikovan kao preduzeće od velikog značaja za Beograd i njegove stanovnike. Generalni direktor PKB Milan Veljović kazao je da je cilj poslovodstva i zaposlenih bio da se preduzeće očuva i uđe u gradsku strukturu. "Od ovih odluka korist će imati i grad i Republika, ali i svi zaposleni", ocenio je Veljović. Član Gradskog veća Miroslav Čučković izrazio je očekivanje da će do 1. marta biti završeno povezivanje staža koji nedostaje zaposlenima, dobijanje overenih zdravstvenih knjižica, kao i predlog socijalnog programa koji će se realizovati iz tranzicionog fonda Vlade Srbije. On je istakao da grad želi da u budućnosti slično uradi i sa kombinatima "Voćarskih plantaža" u ...