Slovenački ministar za poljoprivredu Milan Pogačnik podneo je danas ostavku na tu funkciju zbog pritisaka javnosti kojima je poslednjih danas izložen zbog navodne umešanosti u korupciju. Pogačnik je izjavio novinarima da je odlucio da podnese ostavku "zbog pritisaka", ali je naglasio da su sve optužbe protiv njega lažne. Slovenačka policija vodi istragu o korupciji, koja povezuje Pogačnika s predsednikom Slovenačke nacionalne stranke (SNS) Zmagom Jelinčičem. Sumnja se da je Pogačnik "politički trgovao" s Jelinčičem kako bi SNS glasala u njegovu korist u parlamentu u vezi sa prijavom poslanika opozicije protiv Pogačnika zbog toga što je omogućio vraćanje oduzetih agresivnih pasa njihovom vlasniku. Ti psi kasnije su napali i ubili svog vlasnika. Afera je u Sloveniji poznata pod nazivom "bulmastif". Pogačnik je negirao da je Jelinčiču omogućio prenamenu opštinskog zemljišta, kako bi Jelinčič na njemu mogao da sagradi aeronautički muzej. Slovenački premijer Borut Pahor izjavio je da je prihvatio Pogačnikovu ostavku, ali da su neopravdana nagađanja da je to učinio da bi se sprečila rasprava o "aferi bulmastifi" u parlamentu. Izvor: Ekonomist

Ove godine šećernom repom biće zasejano 64.000 hektara, koliko smo imali i lane, ali poljoprivrednici neće moći da računaju i na prošlogodišnju odličnu zaradu, kada su neki “vadili” i po hiljadu i po evra po hektaru, jer su šećerane umanjile cenu slatkog korena. Tačnije, ona je ista, ali više neće biti onako visokih stimulacija kao prošle godine. Proizvodjači mogu računati na “osnovicu” od 27 dinara po kilogramu i neka dodatna plaćanja, ali paorska zarada će biti umanjena. Ipak, šećerna repa je i ove godine vrlo aktraktivna za setvu. – Cena je ove godine niža nego prošle. Jednostavno, morali smo da je umanjimo jer bi uz cene iz prošle i pretprošle godine šećerna industrija prestala da postoji. Sada je kilogram šećerne repe 2,7 dinara na bazi digestije od 16 odsto – kaže za “Dnevnik” direktor u fabrici šećera u Žablju Željko Kovačević. – Lane smo stimulisali proizvodjače na osnovu prinosa šećerne repe. Nastojali smo da im izadjemo u susret tako da oni koji ostvare veći prinos dobiju i više para po kilogramu šećerne repe, ali to nije imalo željene efekte jer su neki proizvodjači sejali više repe nego što što su ugovorili, a cilj nam je zapravo bio da stimulišemo proizvodnju ...

Divlje biljke, "rođake" gajenih prehrambenih useva, još uvek nisu dovoljno istražene, niti njihovo seme uskladišteno u tzv. "bankama gena", upozorili su stručnjaci Globalnog trusta za raznolikost useva, čije je sedište u Rimu. Oni su zbog toga inicirali projekat prikupljanja divljih rođaka useva, koji bi mogli da doprinesu boljim prinosima u uslovima globalnog zagrevanja, preneo je Rojters. Radi se o pronalaženju divljih rođaka 30 do 50 najvažnijih prehrambenih useva sveta, koji bi mogli da pomognu stvaranje sorti otpornijih na vrele talase, manjak vode ili onih koje bi imale kraći vegetacioni period, kako bi dozrele pre velikih sezonskih vrućina. Vrednost ovog projekta se zasad prognozira na 30 do 50 miliona dolara. Uzgajivači prehrambenih useva su se praktično oduvek koristili dobrim stranama srodnih divljih biljaka. Jedna vrsta pšenice, koja se danas gaji na velikim površinama u SAD, postala je otpornija na bolesti ukrštanjem sa jednom srodnom biljkom, nalik korovu, koja je četrdesetih godina prošlog veka otkrivena u Turskoj. Dosad, međutim, nije bilo sistematskog prikupljanja divljih rođaka prehrambenih useva motivisanog budućim klimatskim promenama, naglašava šef Trusta Keri Fauler. Ova institucija za početak, u saradnji sa Međunarodnim centrom za tropsku poljoprivredu, sa sedištem u Kolumbiji, pokušava da "suzi" područja na kojima bi se tragalo za ...

"Vojvodinašume" će pokloniti 50.000 sadnica zainteresovanim pojedincima, udruženjima i firmama u akciji nazvanoj "Zasadimo svoju šumu za zeleniju Vojvodinu", izjavila je danas direktorka tog javnog preduzeća Marta Takač. "U pitanju su sadnice topole i vrbe iz naših rasadnika, vredne oko 2,5 miliona dinara, koje će biti poklonjene svim pravnim i fizičkim licima koja poseduju sopstveno zemljište, uz pretpostavku da će poklon biti namenski korišćen" , rekla je ona na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Vojvodine. Prema rečima direktorke Takač, Vojvodina spada u najmanjene pošumljena područja u Evropi i krajnje je vreme da se učine bitni pomaci u toj oblasti kako iz ekonomskih, tako i iz ekoloških razloga. "U Vojvodini je svega 137.000 hektara pod šumama, ili svega 6,7 odsto teritorije, a situacija je još alarmantnija kada se ima u vidu raspored šumskih pojaseva", istakla je ona. Najpošumljenija je, naravno, Fruška gora, a više šuma od pokrajinskog proseka može se naći u još pet oblasti: u Posavini, Deliblatskoj peščari, Vršačkom gorju, Subotičko-horgoškoj peščari i oko Dunava, Tise i Tamiša. Na suprotnoj strani skale su, pak, opštine Bačka Topola, Kula, Mali Idjoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Indjija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište, gde šume ne dostižu ni jedan procenat ...

BEOGRAD, 10. marta 2010. (Beta) - Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Belex15 porastao je nepun procenat, na 683,90 poena, a opšti Belexline dobio je pola procenta i završio na 1.330,57 indeksnih poena. Promet iz 206 transakcija vredeo je 179,09 miliona dinara (1,79 miliona evra) od čega je polovina ostvarena u trgovini akcijama Agrobanke [AGBN]. Najveći rast u kontinuiranoj trgovini ubeležila je Metals banka [MTBN], od 10,5 odsto, na 6.780 dinara, uz samo jednu hartiju u prometu. Cena prioritetne akcije DIN Fabrike duvana [DINNPB] povećana je nešto više od šest odsto a Agrobanke gotovo pet uz promet od 86 miliona dinara. Metalac [MTLC], sa B Listinga, poskupeo je nešto više od tri odsto a Dunav osiguranje [DNOS] ravno tri. Gubitnike predvodi Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, sa minusom nešto većim od sedam odsto, Voda Vrnjci [VDAV] i Informatika [INFM] pojevtinili su po gotovo pet odsto, Fidelinka [FIDL] nešto više od četiri a Galenika Fitofarmacija [FITO] gotovo četiri procenta. Veći promet na kontinuiranom segmentu ubeležen je i u trgovini akcijama AIK banke [AIKB], od 38,77 miliona dinara, a daleko iza je Privredna banka [PRBN] sa 2,37 miliona. U trgovini obveznicama RS ostvaren je promet od 46 miliona dinara (462.209 evra) ...

Kako je saopšteno u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, povodom prijave Naftne industrije Srbije da je danas, 10.03.2010. godine, u ranim popodnevnim časovima došlo do prevrtanja njihove cisterne i izlivanja oko 30 tona benzina u reku Skrapež, kod Kosjerića, vodoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se trenutno nalazi na terenu, dok Republički hidrometeorološki zavod vrši uzorkovanje vode. Vodoprivredna inspekcija je Naftnoj idustriji Srbije naložila da hitno preduzme sve mere i radnje na sprečavanju daljeg zagadjenja vodotoka.

Sombor - Za nešto više od mesec dana otkupna cena tovnih svinja sa 130 dinara pala je na 90 dinara po kilogramu „žive mere“, dok je cena prasadi sa 220 snižena na 160-170 dinara. Korigovane su i cene tovne junadi sa dva evra, odnosno sa 180-200 dinara na 130-150 dinara po kilogramu, dok je cena krmača oko 70 dinara. Poljoprivrednici ističu da je gubitak po tovljeniku oko 4.000 dinara, a ogorčeni su na državu jer ne preduzima mere da se kriza spreči ili posledice efikasno saniraju. - Sa otkupnom cenom do 120 dinara po kilogramu bili bismo na nuli. Država je, međutim, digla ruke od paora. Neko vreme tovne svinje imaju dobru cenu, onda dođu krize i mnogi seljaci više nemaju snage da se bave tovom. Tovljenika je u oborima sve manje - konstatuje poljoprivrednik Franja Parčetić iz salaškog naselja Gradina. Mihajlo Romer, takođe poljoprivrednik iz Gradine, podseća da je platio veliki ceh pre nekoliko godina kada je na tovu svinja imao gubitak u milionskom iznosu, da se nije sasvim oporavio kada su cene porasle, a sada je novi udar preduhitrio smanjenjem obima tova, čak i matičnog zapata za 50 odsto. - Kažu da su cene pale zbog veće ponude ...

Za podizanje proizvodnih zasada izdvojeno 800 miliona dinara (BIZNIS) Iz agrarnog budžeta ove godine su za podizanje novih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja izdvojena podsticajna sredstva u ukupnom iznosu od 800 miliona dinara, kazao je pomoćnik ministra poljoprivrede Milan Stegić. Ta sredstva moći će da koriste fizička lica, odnosno nosioci poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica, rekao je Stegić i ukazao da iznos po korisniku nije limitiran finansijskim sredstvima, već najmanjom i najvišom površinom za koju se daje podsticaj . On je precizirao da površina pod zasadom kod drvenastog voća treba da iznosi od 0,5 do 10 hektara, a kod jagodičastog voća, vinove loze i hmelja od 0,3 do 10 hektara. Suština je da se proizvođaču isplati puni iznos za sadni materijal po računu na vrednost bez poreza na dodatu vrednost (PDV), s tim što je definisan maksimalan iznos po sadnici ili hektaru , naveo je Stegić . Za drvenasto voće (jabučasto, koštuničavo i jezgrasto), vinovu lozu i hmelj iznos se isplaćuje po sadnici, dok se za jagodičasto voće isplaćuje po površini, odnosno hektaru, objasnio je Stegić i dodao da za sve zasade postoji donja i gornja granica gustine sadnje, kako bi se podsticali intenzivni proizvodni zasadi sa ...

BEOGRAD - Ovog proleća je planirano da na poljima Poljoprivrednog kombinata "Beograd" bude zasejano 6.000 hektara kukuruza, 2.500 hektara soje i po 250 hektara semenskog kukuruza i suncokreta, kaže direktor za proizvodnju u PKB Mlađan Ljubić. - Ugovorena je proizvodnja na 1.150 hektara šećerne repe, čija setva otvara prolećnu sezonu, a za semensku proizvodnju određena je slična površina kao i prošle godine. Kada je reč o povrtarskim kulturama, 260 hektara povrća će biti zasejano u prvoj, a 150 hektara u drugoj setvi - ukazao je Ljubić i dodao da će na 300 hektara pod ozimom mešavinom u drugoj setvi biti posejan silažni kukuruz. - Očekuje nas teško proleće, jer je od oktobra do početka februara palo oko 400 litara kiše. Ima dosta zabarenih površina, pošto je zemljište veoma heterogeno-upozorio je Ljubić, ističući da "ako znamo da imamo jesenje kulture na oko 9.500 hektara, 10 odsto zabarenih površina je velika stavka". On je precizirao da je, od kultura koje su na njivama, 600 hektara pod uljanom repicom, lucerka zauzima 2.700 hektara, a pšenica i ječam su jesenas posejani na 6.000 hektara. Ljubić je naglasio da je PKB sve dobavljače neophodnih inputa za prolećnu setvu isplatio i ima otvorenu prohodnost za nova ...