NAJNOVIJE VESTI
07.07.2015.

Zemlju prodati mladim paorima

Postavio: Agropress
Datum: 07.07.2015.
RSS
Poslednja vest Pančevački poljoprivrednici zalažu se za prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta, koje nije predmet restitucije, mladim poljoprivrednicima a ne strancima. Udruženje “Pancevački ratari” i Agrarni forum Pančevo predlažu i ograničenje prečeg zakupa stočarima po osnovu uslovnog grla – najviše do 200 hektara. Stavove tog udruženja na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine predočio je predsednik Udruženja “Pancevački ratari” Jovan Negovan. U nastavku sastanka održana je sednica Saveta ministra na kojoj je razmatran nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, a u zajedničkom saopštenju poljoprivrednih udruženja tvrdi se da je uvedena jedna veoma važna kategorija – prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta mladim poljoprivrednicima. “Ovaj nacrt zakona su podržale i ostale asocijacije poljoprivrednika kao i članovi Saveta ministra koji su svojim predlozima znatno doprineli poboljšanju teksta nacrta zakona”, navedeno je u saopštenju. Govoreći o novom nacrtu zakona o restituciji, Negovan, koji je i član Saveta ministra, rekao je da gore pomenute asocijacije podržavaju vraćanje poljoprivrednog zemljišta, prvo u katastarskoj opštini u kojoj je zemljište oduzeto ili u okviru lokalne samouprave. “Za poljoprivrednike, članove asocijacija, nije prihvatljivo vraćanje zemljišta na ...

Agropress
agropress_logo

USEVI OBEĆAVAJU DOBAR ROD

Postavio: Vesna Gajić
Datum: 06.07.2015.
RSS
USEVI OBEĆAVAJU DOBAR ROD Prolećna setva na poljima PKB Korporacije   završena je u prvoj dekadi juna meseca. U odnosu na ranije godine setva kasni mesec dana. Da li će se vreme setve   odraziti na prinose? Pitamo Miloja   Kurćubića, glavnog inženjera za tehnologiju biljne proizvodnje. - Generalno da ali sve zavisi od godine . Ako bude padavina tokom leta a sejali smo rane hibride oni mogu da kompezuju deo prinosa, ako bude suše tamo gde budemo zalivali biće dobro. U celoj Srbiji je   kasnila   setva zbog kiša. Mi u ritu uvek kasnimo u odnosu na druge delove Srbije kada su ovakvi vremenski uslovi, kiša.   I u normalnim uslovima   mi čekamo da se zemljište prosuši   Rit je okružen Dunavom ,   i Tamišem a sa Surčinske strane Savom, zato je visok nivo podzemnih voda. U prvoj setvi usevi su posejani na 11.847 hektara i drugoj setvi na 699 hektara. Prvu setvu trebalo je da završimo u prvoj dekadi maja a druga je zavisila od skidanja useva   tritikale i ozime mešavine.    U prvoj, redovnoj setvi zasejali smo kukuruza   na 5.879 hektara , soje 3002 hektara, suncokret merkantilni 772 hektara. Setvu šećerne    repe, lucerke završili smo ...

Agropress

Apsolutni rekordi prinosa u Delta Agraru

Postavio: Agropress
Datum: 06.07.2015.
RSS
Apsolutni rekordi prinosa u Delta Agraru Na imanjima Delta Agrara u toku je žetva pšenice, a prosečan prinos od 8t/ha sa 50% obrađenih površina, od ukupno 2.700 ha, predstavlja najbolji rezultat ikada ostvaren u ovoj kompaniji. Na imanjima Napredak i Podunavlje rezultati su još bolji: prinos premašuje 9t/ha, što je iznad nivoa najrazvijenijih poljoprivrednih imanja u Evropi.

Agropress

Kakve jabuke jedemo

Postavio: Agropress
Datum: 03.07.2015.
RSS
Kakve jabuke jedemo Pre desetak godina u Srbiji je dominirala sorta „ajdared” sa čak 70 odsto ukupne proizvodnje, dok je poslednjih godina sve manje ove a sve više drugih sorti Do kraja 2016. godine potrošači u SAD će imati priliku da probaju genetski modifikovane jabuke koje je razvila jedna kanadska kompanija. Ovo voće otporno je na truljenje i ne menja boju kada se raseče i njeni tvorci smatraju je istorijskim projektom, preneo je nedavno „Njujork tajms”. Ovakvih vesti, makar prema našim zakonima koji isključuju proizvodnju i distribuciju GMO, u Srbiji još dugo neće biti i, bez obzira na to kako ko na to gleda, ovdašnji potrošači jedu isključivo jabuke iz tradicionalne proizvodnje. Samo prošle godine, koja je bila kišna, Srbija je izvezla oko 160.000 tona jabuka, i to u Rusiju 85 odsto i ostatak u zemlje EU. Uvoz je znatno manji, ali je intenziviran u januaru i februaru, pokazuje statistika – Imamo veliki potencijal za proizvodnju svih vrsta voća, a kada je reč o jabuci sve je više zasada i proizvođači to vrlo ozbiljno rade. Suština je da kada imate tržišta na koja možete da izvozite, to vam i ne dozvoljava ništa drugo osim ozbiljnosti u proizvodnji. Sa druge strane, ne možete ni ...

Agropress

Živimo u izobilju, a to ne vidimo

Postavio: Agropress
Datum: 03.07.2015.
RSS
Živimo u izobilju, a to ne vidimo Kako je Zoran Petrov život na Zapadu zamenio proizvodnjom zdrave hrane na prvoj biodinamičkoj farmi u selu Veliko Središte kod Vršca. – Ima li Srbija šansu da oporavi poljoprivredu Povratak na selo počeo kupovinom krava rase buša Hrana postaje najvažnija za čovečanstvo i pretpostavlja se da će vrlo brzo doći vreme kada će se ljudi deliti i po tome ko šta jede. Danas kada se i mnogo bogatije zemlje od naše teško odupiru pritisku velikih svetskih proizvođača genetski modifikovanog semena i hrane, nadomak Vršca, na oko 40 hektara, Zoran Petrov razvija jedno ogledno imanje na kome se proizvodi biodinamička hrana. I nije to nikakva novina na prostorima Srbije, tako se zemlja obrađivala vekovima. Na imanjima koja su bila samodovoljna, svaštarska (proizvodilo se od svega pomalo, ali dovoljno za domaćinstvo), bez pesticida, sa starim sortama semena i stoke. Biodinamička poljoprivreda razvijena je u celom svetu, a u Evropi po proizvodnji prednjače Nemačka, Švajcarska i Francuska, sa imanjima koja zdravom hranom snabdevaju do 300 ljudi. – U Srbiju sam se sa porodicom iz Norveške vratio 2007. godine, jer smo hteli da proizvodimo hranu za svoju decu. Ispostavilo se da čovek nije ostrvo za sebe, pa se naša prvobitna namera pretvorila u nešto ...

Agropress

Pčele sa Zlatara proizvode med za Italijane!

Postavio: Agropress
Datum: 02.07.2015.
RSS
Pčele sa Zlatara proizvode med za Italijane! Put Italije uskoro će preko sedam tona zlatarskog meda, a među najvećim izvoznicima je Dragan Divac, pčelar iz Bistrice. Izvozna cena od 4,5 evra za kilogram garantuje solidnu zaradu, pa je u ovom delu Srbije sve više pčelara koji med proizvode po strogim uslovima koje diktira probirljivo evropsko tržište. Italijani med na Zlataru otkupljuju zadnje četiri godine. - Ovo je trenutno najisplativiji posao u poljoprivredi u jugozapadnoj Srbiji. Najskuplje plaćaju bagremov med - kaže Divac. Na osnovu dosadašnjih pokazatelja, pčelari očekuju da će ova godina biti jedna od medonosnijih. - Lane smo zbog dugog kišnog perioda imali velike gubitke, i to je bila najlošija pčelarska godina od 1982, od kada se bavim pčelarstvom - kaže Divac. ALO

Agropress

Zabranjen lov na grlice

Postavio: Agropress
Datum: 01.07.2015.
RSS
Zabranjen lov na grlice Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je danas da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izmenilo je pravilnik o lovostaju kojim je zabranjen lov na grlice u Srbiji. Pravilnikom se zabranjuje lov na grlicu do 31. marta 2017. godine, kao i produžetak lovostaja na jarebicu do 31. marta 2016. godine, navedeno je u saopštenju. Iako zahtev nije u potpunosti ispunjen, Društvo izražava zadovoljstvo što je nakon gotovo 12 godina, promena tog akta konačno učinjena. Svetska unija za zaštitu prirode (IUCN) je u najnovijoj Evropskoj crvenoj listi ptica zvanično svrstala grlicu u kontinentalno ugrožene vrste. Na toj listi, grlica se našla u kategoriji VU (ranjiva). Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva korisnike lovišta da usklade sa tom odlukom planove gazdovanja lovištima za naredne dve godine. Koalicija nevladinih organizacija "Zvuk ptica" žali što ista odluka nije donesena i za lovostaj na prepelice. Oni su još 2013. godine podneli zahtev da se zabrani lov na te vrste selica. Podseća se da je u poslednjih nekoliko decenija, broj prepelica opao zbog upornog krivolova i šverca ubijenih ptica iz Srbije. Ornitolozi smatraju da je finansijski interes malog broja lovaca i lovno-turističkih agencija, koje organizuju lov na prepelicu i dalje dominantan ...

Agropress

Vranje podstiče razvoj poljoprivrede

Postavio: Agropress
Datum: 01.07.2015.
RSS
Vranje podstiče razvoj poljoprivrede Gradsko veće u Vranju raspisalo je konkurs za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi u 2015.godini na terioriji Grada Vranja. Sredstva su planirana u budžetu grada i biće realizovana u etapama. Pravo da konkurišu imaju porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom, kao i nocioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva po osnovu prava svojine odnosno zakupa poljoprivrednog zemljišta. Sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede namenjena su za nabavku kvalitetnih grla ovaca i koza, kupovinu sadnog materijala, bušenje bunara, postavljanje protivgradnih mreža, izgradnju plastenika, regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje i regres za reproduktivni materijal. Tekst konkursa i obrasci mogu se preuzeti sa zvanične internet prezentacije Grada Vranja.

Agropress

Zaplenjeno tri tone mesa u dve ilegalne klanice

Postavio: Agropress
Datum: 01.07.2015.
RSS
Zaplenjeno tri tone mesa u dve ilegalne klanice U Pančevu i naselju Crepaja je tokom inspekcijske kontrole zaplenjeno više od 3.000 kilograma mesa i proizvoda od mesa u ilegalnim objektima za klanje i preradu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Vlasnici ilegalnih klanica nameravali su da meso i proizvode od mesa stave u javni promet, što je važećim zakonskim propisima zabranjeno. Sva zaplenjena količina mesa i proizvoda od mesa, biće na propisan nacin neškodljivo uništena, dok će protiv lica zatečenih u nelegalnim radnjama biti pokrenut odgovorajući zakonski postupak kod nadležnog suda. Meso je zaplenjeno tokom vanredne službene kontrole veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koja uz asistenciju MUP-a - Odeljenja za privredni kriminal, traje od prošlog petka. Ministarstvo poljoprivrede je apelovalo na građane da pomognu u otkrivanju ilegalnih klanica i da sva saznanja koja imaju o ovakvim i sličnim slucajevima odmah prijave nadležnim organima koji će, istaknuto je, u najbržem roku izaći na teren. Izvor: Tanjug.rs

Agropress
Ostali tekstovi »