NAJNOVIJE VESTI
29.08.2015.

Jagodasto voce

Postavio: Svetlana Kovačević
Datum: 28.08.2015.
RSS
Poslednja vest Jagoda pripada grupi jagodastih voćaka ili sitno jagodastih voćaka. Privredno je vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom rejonu. Plodovi jagode sadrže mnogobrojne organske i neorganske sastojke koji su potrebni čovečjem organizmu. Mogu se upotrebljavati u svežem stanju i za raznovrsnu domaću i industrijsku preradu. Često se upotrebljavaju za poboljšanje kvaliteta drugih proizvoda i u kulinarstvu za spravljanje raznih veoma ukusnih poslastica. Za potrošnju u svežem stanju plodovi jagode treba radon da sazrevaju, da dobro podnose transport, da imaju atraktivan izgled i upadljivo crvenu boju, sladak do nakiseo ukus, prijatnu aromu i visok sadržaj vitamina C. Za preradu su najpogodniji plodovi nakiselog do kiselog ukusa, intenzivno crvene do tamno crvene boje mesa. Osim toga, plodovi za preradu treba da se lako odvajaju od peteljke i čašičnih listića id a su uz to aromatični. Plod jagode sa belim mesom i manjim sadržajem kiselina nije pogodan za preradu. Od ploda jagode se pravi: kompot, slatko, sok, džem, prirodni ...

Agropress
agropress_logo

Slalnina dobra i ne goji vec pomaze ali kako...

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2015.
RSS
Slalnina dobra i ne goji vec pomaze ali kako... Za ljubitelje slanine, stiže dobra vest iz Švedske. Najnovija istraživanja pokazuju da je ta namirnica u umerenim količinama dobra za zdravlje, ali i liniju. Tako su pobijeni donedavni stavovi da je mast najveći čovekov neprijatelj. Masna, slana, dovodi do srčanih tegoba i gojaznosti – tako su decenijama stručnjaci opisivali slaninu. Izbacivana je iz ishrane mnogih pacijenata i do skoro je imala lošu reputaciju. Međutim, najnovija švedska istraživanja pokazuju da ona ipak nije toliko loša. Ishrana naših baka i deka, mogla bi da bude naša, ali i naše dece. Naučnici tvrde da je slanina u umerenim količinama dobra za naše zdravlje, ali i liniju. „Vi kada uzimate namirnice koje sadrže više masti, onda ste i sitiji. Tako da vas ona i duže drži. Kada jedete slatkiše onda ste svaki čas gladni. Zasićene masti, svinjska mast ili AST koji se nalazi u samom mesu povećavaju sve holesterole – i dobre i loše i samim tim su manje loše“, objašnjava doktorka Slavica Rađen sa VMA. Tri parčeta tanko izrezane slanine je, kaže nutricionista Milka Raičević, dovoljno. „Ali, ako stavite u foliju, ona je idealna, ako je osušite ona je krckava i možete da dodate svakoj drugoj namirnici. I vi imate jedan apsolutno zdrav ...

Agropress

Srecan praznik, danas je Velika Gospojina

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2015.
RSS
Srecan praznik, danas je Velika Gospojina Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice ili Medjudnevnica je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema jevandjeljskom predanju, dan kada se ona vaznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih dogadjanja, nastavila njegovu misiju. Danas je u mnogim mestima vašar, posebno lepo je u Manastiru Rakovica. Veliki broj ljudi tokom čitavog dana hrlile su u manastir, obilazeći manastirske prostorije i grob pokojnog patrijarha Pavla, ali i nezaobilazne tezge sa raznom robom koju su prodavci nudili. U jednom trenutku Ulica patrijarha Dimitrija, koja prolazi pored manastira, bila je neprohodna za saobraćaj zbog velikog broja vozila. Za razliku od sličnih manifestacija kod nas, atmosfera na Veliku Gospojinu u rakovičkom manastiru je značajno drugačija. Nema šatora sa glasnom muzikom, niti prodavaca hladnog i toplog jagnjećeg i prasećeg pečenja. Sve je nekako svečanije, a prema rečima stalnih posetilaca ovog vašara, otkako ...

Agropress

Lešnik se eksploatiše do 100 godina, ove godine velika šansa

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2015.
RSS
Lešnik se eksploatiše do 100 godina, ove godine velika šansa ZRENjANIN - Ove je godine prinos lešnika u Turskoj, zemlji koja je najveći proizvodjač i izvoznik te voćne vrste, podbacio što bi mogla biti dobra prilika za naše proizvodjače. Skok cene tog koštunjavog voća motiviše sve veći broj ljudi da udje u taj posao, jer trenutna cena od oko 1.200 dinara očišćenog zrna po kilogramu zvuči više nego privlačno. Na površini od jednog i po hektara Petar Lacmanović iz Zrenjanina pre devet godina posadio je 650 stabala lešnika, sa pet sorti. Kako kaže, u taj posao je ušao iz hobija, ali sada već razmišlja o zaradi jer značajan rod stiže tek posle sedam godina. Proizvodnja lešnika nije jeftina, pogotovo ako se opredelite za kalemljena stabla, kao što je to uradio naš sagovornik. Voćnjak je opremljen sistemom za navodnjavane, prska se samo jednom godišnje, kada počne vegetacija i to protiv plamenjače. "Već kreće kosvord, ona je već otpala. Mislim da će ove godine zbog suše sve biti malo ranije na zemlji. Inače, izmedju septembra i oktobra budu svi. Ja očekujem tonu i po na ovih hektar i po, a sledeće godine ako ovako bude, mislim da će prinos biti dupliran", nada se Lacmanović. Poslednjih godina cena lešnika je skočila, pa ga ...

Agropress

Počinje poljofest

Postavio: Agropress
Datum: 28.08.2015.
RSS
Počinje poljofest NOVI BEČEJ - U Novom Bečeju će danas biti otvoren treći gospojinski Poljofest, koji će okupiti 40 izlagača. Svečano otvaranje najavljeno je za 17 časova, a tokom trodnevnog festivala poljoprivrede biće održani i stručni paneli na kojima će, između ostalih, učestvovati i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški i pomoćnici ministarke poljoprivrede. novi becej zalazak sunca sunce vojvodina ravnica priroda vreme vece beta dragan gojic jpgBeta (Dragan Gojić) Tema panela u petak su podsticaji poljoprivredi i državna zemlja, u subotu će se razgovarati o podsticajima Autonomne pokrajine Vojvodine, dok će glavna tema u nedelju biti kukuruz. Organizatori su najavili da će se, u okviru ovogodišnjeg Poljofesta, predstaviti poljoprivredni proizvođači, kao i instituti, a posetioci će imati priliku i da vide poljoprivrednu opremu.

Agropress

Sojino ulje gore od secera?

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2015.
RSS
Sojino ulje gore od secera? Ako vam se čini da je šećer najnezdravija hrana koju konzumirate, niste u pravu. Nova istraživanja objavljena u časopisu Plus One, kažu da je najnezdravija namirnica dugo znano sojino ulje. Naučnici su hranili miševe hranom koja je sadržavala 40 odsto masti. Jedna grupa miševa dobijala je zasićene masti iz kokosovog ulja dok je druga grupa životinja hranjena nezasićenim mastima uglavnom iz semena soje. Miševima su još davane dve verzije hrane bogate mastima uz dodatak fruktoze. Najviše su na kilaži dobili oni koji su jeli hranu sa sojinim uljem, 9 odsto više nego miševi koji su jeli masnu hranu sa fruktozom, a čak 25 odsto više nego oni koji se jeli masti iz kokosovog ulja. Miševi na sojinom ulju imali su masniju jetru i razvili su veću rezistenciju na insulin, oba stanja pretećeg dijabetesa i metabolitičkog sindroma. Ovo je iznenađujuće otkriće jer se generalno smatra da su nezasićene masne kiseline, kao one iz sojinog ulja, zdrave. http://www.novimagazin.rs/

Agropress

U Rusiji hrana i dalje poskupljuje

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2015.
RSS
U Rusiji hrana i dalje poskupljuje Ruse boli glava od poskupljenja Hrana u Rusiji od januara do jula ove godine poskupela je 10,6 odsto, dok je u EU pojeftinila 0,1 odsto, pokazuju podaci Državne službe za statistiku Ros stat. Pri tome su u julu cene hrane u Rusiji snižene 0,5 odsto posle pada od 0,8 odsto u junu i 0,1 odsto u maju. U aprilu su cene bile bez promene, nakon što su skočile u prvom kvartalu. Istovremeno su cene hrane u EU u julu pale 0,8 odsto, objavljeno je na sajtu vestifinance.ru. Prema podacima Ros stata, od početka godine najveći rast potrošačkih cena zabeležilo je voće, 25,4 odsto (u EU u proseku 5,4 odsto). Riba i morski proizvodi poskupeli su 17,8 odsto (u EU cene su ostale na nivou kraja decembra 2014. godine), šećer, džem, med, čokolada i bonbone 16,3 odsto (u EU u proseku 0,6 odsto), ulja i masti 13,2 odsto (u EU 1,7 odsto), hlebni proizvodi i brašna 11,6 odsto (u EU cene u proseku nisu promenjene). Cene mesa i mesnih proizvoda u Rusiji su povećane sedam odsto (u EU su pale 0,9 odsto), povrća 5,9 odsto (u EU snižene 0,3 odsto), mlečnih proizvoda, sira i jaja su veće 4,1 odsto (u EU ...

Agropress

Alibunar: Rodile jabuke, ali kvalitet nije dobar

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2015.
RSS
Alibunar: Rodile jabuke, ali kvalitet nije dobar U Alibunaru je počela berba jabuka i voćari su zadovoljni rodom, ali ne i kvalitetom ploda, jer zbog grada na tom području jabuka nije prve klase. Samo oni koji imaju svoje hladnjače i različite vrste voća u svojim voćnjacima nadaju se i dobroj zaradi. Dinu Lotrean, voćar iz Alibunara, u voćnjaku na osam hektara ima jabuke, kruške, šljive i trešnje. Na rusko tržište je izvezao 12 tona sitno rezane kruške za kompot, ali sad nema inostranog kupca za 70 tona jabuke, koja je druge klase, zbog grada koji je oštetio plod. Mnogo mu znači što ima svoju hladnjaču u koju će moći da uskladišti ovogodišnji rod.- Ovakvu jabuku ne možemo da prodamo na inostrano tržište, a za naše biće dobra u januaru, kada se potroše zalihe jabuke prve klase. Tada će i ovakva moći da se proda - kaže Dinu Lotrean.Dinu plaća berače 150 dinara na sat i bez obzira na godine svi obavljaju svoj posao kako treba. Ima i đaka kao, na primer, Stefan Stepanović koji koristi poslednje dane raspusta da zaradi neki dinar pred polazak u školu.- Radimo od jutra, pa do dva sata popodne. Nije teško, a može da se zaradi i svaki dinar dobro dođe - ...

Agropress

Sberbanka zabeležila pad profita

Postavio: Agropress
Datum: 27.08.2015.
RSS
Sberbanka zabeležila pad profita Neto profit Sberbanke u prvom polugodištu 2015. godine bio je 85,2 milijarde rubalja (1,06 mlrd EUR) i upola je manji nego u istom periodu prošle godine kada je bio 170,4 milijarde rubalja. Kako je navedeno u izveštaju banke, korporativni kreditni portfolio smanjen je 5,5%, na 13,02 biliona rubalja. Sberbanka pad kreditiranja objašnjava sniženjem "kvaliteta efektivne tražnje", preneo je Tas. Obim kredita fizičkim licima je u prvom polugodištu ove godine smanjen 1,8%, na 4,76 biliona rubalja. Sberbanka je u tom periodu povećala rezerve kreditnog portfolia 17,9%, na 1,02 biliona rubalja, navedeno je u dokumentu. Neto troškovi za stvaranje rezervi u prvom polugodištu ove godine bili su 232,4 milijarde rubalja u odnosu na 150,9 milijardi rubalja u istom periodu lane, što odgovara vrednosti kreditnog rizika od 250 baznih poena u odnosu na 210 baznih poena u prvom polugodištu 2014. godine, navodi banka. Glavni razlozi za rast troškova formiranja rezervi su pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolija usled usporavanja ruske privrede i stvaranje rezervi za kredite ukrajinskih dužnika zbog daljeg pogoršavanja stanja privrede Ukrajine, objašnjava kreditna institucija. www.ekapija.com

Agropress
Ostali tekstovi »